Stanica broj jedan – šarm pogleda na jezero Garda.
DEO 1. Terazza sul Lago
Za razliku od prethodnih godina, kada sam obično letnje mesece provodila na nekoj od morskih obala, ove godine odlučila sam da svoj odmor provedem daleko od uobičajenih gužvi na plaži. Dvoumila sam se samo da li da to bude Bavarska ili Južni Tirol. Želela sam gledam zelenilo, šetam pašnjacima, kupam se u alpskim jezerima i provedem, ako mogu tako da kažem, miran, ali aktivan odmor. Okružena prirodom koja bi mi barem malo priuštila hladnije okruženje, za razliku od tropskog Beograda.
Bavarska ili Južni Tirol ubrzo je na nagovor prijatelja promenjena u turu Lago Di Garda. Italija – Bormio, Italija – Engandin Švajcarska.
Prva stanica na putešestviju dve prijateljice bilo je malo mesto Torbole. Utiske i sa ove vremenske distance još sumiram. Sjajno. Neočekivano. Na prvi pogled, jezero podseća na Bokokotorski zaliv sa sjanim planinama u pozadini čiji se vrhovi ogledaju na površini kristalno čiste vode jezera i malim zalivom u kome se nalazi naseobina Torbole i gradić Riva.
Mali tip: Ako ste ludi za Adom Bojanom, ovo mesto će vam se sigurno dopasti jer je poznato kao raj za wind i kite surfing.
Torbole je nekadašnje ribarsko mesto, sa idiličnim kućicama i divnim žaluzima, cvećem koje izbija iz svakog okna prozora i sa tremova. Gete je na jednom od svojih proputovanja Italijom, ostao nekoliko dana u ovom mestu poželevši da rečima svoju sreću podeli sa drugima. Čini mi se da se od tada ništa nije promenilo, pa i ja neki vek kasnije osećam isto pišući vam o Torboleu. U centru mesta nalazi se prostor poznat kao terasa. Meštani će vam u svakoj prilici napomenuti koliko im je Terazza sul Lago (terasa na jezeru) posebna.
Naši prijatelji, divni domaćini, daju nam preporuke kako da provedemo naredna četiri dana. Plaža Conco D’Oro, ta i ta uvala, mountain bike do mesta Pregasine za one koji vole (not for me this time), staza pored jezera za trčanje koja povezuje dva grada (Torbole I Arco), hiking.
Iako je bila slaba kiša, prvi dan smo iskoristili da se prošetamo do obližnjeg gradića Riva. Dvadesetak minuta šetenja nam je trebalo da stignemo do mesta sa kolažnim građevinama, malom pjacetom i predivnim pogledom na jezero. Već sutradan odlučila sam da jutro iskoristim za trčanje oko jezera.
I pored velikog broja posetilica, saobraćaja skoro da nema, a na severenoj strani jezera je i zabranjen na radost svih onih koji vole da uživaju u miru i prirodi. Isti dan sam imala fantastičnu mogućnost da se uspem na obližnji planinski vrh sa kojeg se pruža spektakularni poged na jezero Garda.
Zanimljivo je videti ostatke bunkera, rovova i bolnica obraslih u rastinje koja su zaostavština iz Prvog svetskog rata kada je kroz ovo područje prolazila linija fronta razdvajajući vojnike Italije i Austro-Ugarske monarhije. Kroz ceo put pratili su nas biciklisti, uglavnom Austrijanci, Nemci ili Holanđani, koji u društvu ili porodično, zajedno sa malom decom, pokušavaju da savladaju brojne krivine i velike uspone.
Nakon hikinga, pala je odluka da sledećeg dana idemo na parajglajding. Celog života sam se plašila visine, “lečila” na različite načine, ali sam rešila da na ovom putovanju idem na paraglajding. Na planinskom vrhu Monte Baldi, koji se nalazi na 1800 metera iznad jezera, dočekuje nas tim pilota. U početku strah preovladava, ali uz pomoć prijatnog razgovora sa dosta duhovitih opaski, uspevam da ga prevaziđem.
Posle jednog neuspešnog poletanja zbog nedostatka vetra, već sledećeg trenutka smo u vazduhu. Ne uspevate da se skoncentrišete na ono što treba da radite jer vam je sva pažnja zaokupljena prelepim pogledom na panorama vrhova Dolomita i jezera u njegovim dolinama. Polako se uspinjete na sve veće visine, dok jezero ispod vas postaje sve manje i manje. Lagala bih ako bih rekla da me nije uhvatila panika. Ali govorim sebi, gledaj i uživaj u onome što vidiš ispred i još više ispod sebe. I zaista, pogled i iskustvo letenja su neprocenljivi. Slećemo u mestašce Malcesine.
Predivni srednjevekovni grad sa tvrđavom koja kao da visi nad obalom jezera. Jedna od najlepših na Lago di Garda. Lepe uske ulice, klupe, balkoni sa cvećem.
S obzirom na to da smo ipak krenuli u drugoj polovini avgusta, vreme je bilo promenljivo i dočekao nas je kišan dan. U potrazi za manje sportskim aktivnostima, rešile smo da se provozamo automobilom do kuće pisca Gabriele D’Anuncija koja se nalazi na obali jezera. Imali smo veliku sreću jer gužve nije bilo. U ovom delu Italije situacija u saobraćaju ume da bude slična onoj na crnogorskom primorju sa vožnjom koja između dva obližnja mesta ponekad traje i više od dva sata. Dolazimo u kompleks koji je nazvan Vittoriale degli Italiani.
Zapanjujuće velik, poznati italijanski pesnik je sebi namenio ogromno zdanje koje je projektovao arhitekta Djankarlo Maroni. Prema kazivanju lokalnog vodiča, D’Anuncije je za sobom ostavio velike dugove, ali i jedan prelepi kompleks koji je ugostio neke od vodećih ličnosti Italije iz prve polovine XX veka. Na imanju se, osim mauzoleja, kuće, velikog parka, bioskopa, amfitetara nalazi i unikatan ratni brod, Puglia, koji je celokupnom svojom konstrukcijom ugrađen u brdo daleko od obale. Začuđujuće.
Priča o severnoj Italiji ne bi bila potpuna kada ne bih spomenula hranu.
Kada su ovako mala mesta u pitanju, ne možete da pogrešite gde god da sednete. Odlični restorani, od porodičnih, malih picerija do većih restorana. S obzirom na to da je ovo oblast Trentino Alto Adige, ishrana obiluje pečurkama i palentom. Takođe, odlična je pastrmka, koja je iz obližnjih voda. Pica i pasta standarno dobri, kao i espresso. Obavezno uzmite iz ponude lokalno vino, jer je vino severne Italije odlično. Sladoled, ne smem da propustim ovom prilikom. Prodaje se na tri mesta, od toga na jednom je fantastičan (mali hint, nalazi se u glavnoj ulici pored novinarnice).
Pozdravljamo jezero i spremamo se za Bormio i Dolomite. Nastavak priče čitajte sledećeg utorka na istom mestu.
Korisne informacije za putnike namernike
Put je jednostavan, auto put većim delom do Verone, nakon toga regionalni put koji je odličan. Mi smo pravile pit stop i spavale u Ljubljani. Preporuka je šetnja i večera. Nakon toga vas čeka vožnja od šest sati do Torbola. Pripremite se ako putujete kolima u Italiju u avgustu da će vas sigurno zateći gužva na putu.
P.S. pohvala za dvojicu drugara sa jedne benzinske pumpe u Hrvatskoj koji su nam pomogli oko manjeg problema sa automobilom.
Smeštaj
Booking.com je nam je i ovog puta bio od velike pomoći u pronalaženju smeštaja. Ne očekujte neki luksuz na ovakvim mestima već pristojan, čist i udoban smeštaj. Takođe, postoji mogućnost iznajmljivanja odličnih apartmana sa terasom, ali nemojte čekati avgust da rezervišete.
Hrana
Bilo gde, nigde nećete pogrešiti.
Plaža
Gradska plaža (ukupno ih ima dve) – šljunkovita, s tim sto duž obale jezera Garda možete naći i stene za skakanje i još manjih plaža. Voda čista i malo hladnija. Ali imate mogućnost da se kupate sa patkicama i labudovima.
Conca D’Oro – surfesrka plaža vrlo laid back.
Aktivnosti
Hiking, Bicikliranje, Sup, Winsurfing, Kitsurfing, Planinarenje. Rentiranje opreme nije previše skupo i možete je naći svuda.
Večernje aktivnosti
Postoji nekoliko barova, od toga jedan je centralni sa ekipom koja je uglavnom surferska.
Radno vreme
Bitno je da naglasim dvokratno, da se ruča između 12-14h, inače možete da ostanete gladni.
P.S. Vetar uvek duva, uveče obavezno ponesite neku jaknicu.
***
Autorka putopisa i fotografija: Marija Vićić
