Majčinstvo je više kao neplaćeni, volonterski posao kome se posvećuješ za ceo život.

Ovde su dve činjenice o Amal Kluni, advokatkinji za ljudska prava. Koja vam se čini važnijom?

1. Očekuje blizance sa svojim suprugom, glumcem, Džordžom Klunijem.
2. U okviru zvanične sednice Ujedinjenih nacija, nedavno se obratila Ujedinjenim nacijama sa zahtevom da urgiraju da svi svetski lideri glasno progovore protiv zlodela i osude genocid počinjen od strane ISIS-a.

Ako je suditi prema načinu na koji su mediji pokrili oba događaja, prvi je njeno najvažnije dostignuće. Možda je Amal provela godine studiranja i bila posvećena izgradnji karijere advokatkinje za ljudska prava i svojoj struci, ali to nije sprečilo medije da izveštavajući sa sednice Ujedinjenih nacija naglase da je ”pokazala mali stomak u crnom odelu koji je prianjao uz njeno telo”.

U jednom mediju su joj, čak, postavili pitanje – Nošenje potpetica od 12 cm tokom trudnoće…je li to pametno, Amal?!

To je isto kao kada biste pitali Supermena da li je dugi plašt koji nosi praktičan pri spasavanju dece iz zgrade koja gori. Odgovor je – to nije relevatno u ovom trenutku.

Majčinstvo za žene postaje sve relevantnija tema za diskusiju u Sjedinjenim američkim državama. U poslednjih godinu dana, tamošnjim ženama je rečeno, na posredan ili neposredan način, da bi trebalo da budu najviše fokusirane na ispunjavanje svoje tradicionalne uloge. Kako se navodi, jer imaju predsednika koji je rekao da je ”davanje ženi da radi veoma opasna stvar” jer ”gubi na nežnosti”. On je, takođe, rekao da ”kad dođem kući, a večera nije spremna, preskačem preko plota.”

Onda ne čudi da žene u administraciji govore, kao što je Kellyanne Conway izjavila da joj je omiljena uloga majke. Ili Ivanka Tramp koja kaže ”najvažniji posao svake žene je da bude majka.”

Biti roditelj je izvor radosti i izazova, smisao za mnoge ljude oba pola. Ali to nije najvažniji posao na svetu koji čovek može da ima.

To tehnički čak i nije posao, jer se ne plaća novcem. To je više nešto kao vrlo zahtevni, volonterski posao iz koga, kada jednom uđete u njega, više nikada ne možete da se izvučete.

Koliko god da velika nagrada za urađeno može da bude, proizvodnja novog, mladog čoveka ne mora da bude glavni doprinos svetu u kome živimo. Ako izađete na ulicu i pitate prolaznike koliko su dece imale Marija Kiri, Indira Gandi ili Agata Kristi, verovatno niko od njih ne bi znao da vam kaže, ali će, u svakom slučaju, znati koji je njihov doprinos čovečanstvu.

Velika glorifikacija materinstva od strane društva i stalno ponavljanje da je to najvažnija uloga žene, nameće zaključak da na ženi nije da menja svet.

Nije na ženama da pišu knjige, rade na naučnim pronalascima ili da se bore za jednaka prava sa muškarcima u društvu. Ispada da je na ženi samo da služi kao aparat za proizvodnju mladih.

Sve ovo na suptilan način ženama nameće pogled da bi trebalo manje da rade. Jer zašto bi se žena bavila poslom, trudila da vodi Vladu ili preduzeće kada je društvo stalno podseća na to da je njen najbitniji posao da rodi decu i jedino što se od nje očekuje je da se fokusira na materinstvo.

Ovo bi moglo da bude manje uvredljivo ako bi neko rekao da je biti otac najvažniji muški posao.

Ali uvek se nekako pretpostavlja da je najvažniji posao za muškarca da…bude predsednik ili hoda po Mesecu. Dakle, nešto zaista veoma važno! Stvarno važno za čovečanstvo!

Ova ideja da je majčinstvo najvažniji posao žene je zaostao iz vremena kada žene nisu smele da rade i nisu mogle da imaju bilo kakav drugi posao. Veličanje uloge žene kao majke je uvek služilo kao mrvice kojima bi se hranile žene da im ne bi palo na pamet da zahtevaju da budu nešto više od majki. Sa druge strane, kazna i oruđe namenjeno manipulaciji i satanizovanju žena koje bi se osmelile da se odreknu posla majke zarad većih dostignuća.

Od ranih sufražetskih dana, žene koje nisu tražile svoja ljudska prava, smatrane su dobrim majkama, dok one druge, koje su se osmelile da zahtevaju jednaka prava sa muškarcima, okarakaterisane su užasnim majkama. Ovaj stav zastupali su oni koji su ženu svodili na ulogu majke.

Stav da je posao majke najvažniji za ženu, u svetu kojim vladaju muškarci, služi više kao linija odbrane na pitanja koja bi se mogla postaviti u bilo kojem društvu, a to su, na primer, zašto nema više žena među direktorima preduzeća, u politici ili među predsednicima Vlada. Na svako takvo pitanje ”Zašto”, odgovor je ”Pa vi već imate najvažniji posao”.

To nije tačno. Nemate!

Najvažniji poslovi su oni sa kojima dolazi najveće poštovanje i moć.

Da je to posao roditelja, ambiciozni muškarci bi se takmičili u trci za najboljeg oca, a ne u Fortune 500 CEO.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.