Interesantna je destinacija taj Meksiko – mešavina različitosti i naizgled nespojivih krajnosti.

S jedne strane, izuzetno bogat kulturalni i antropološki proctor, te mesto nastanka i nestanka brojnih impozantnih prehispanskih civilizacija, a s druge, pak, strane, zemlja s najvećim gradom na svetu – savremenim megalopolisom Meksiko sitijem.

Zemlja je to u kojoj prosečni životni standard nije impozantan, iako je iznad južnoameričkog proseka, u kojoj ima obilja siromaštva, a opet u njoj žive neki od  najbogatijih ljudi na svetu. Zemlja sombrera, mariačija, tekile i osebujne kuhinje s ljutim začinima, ali isto tako i zemlja u kojoj haraju narkodileri, te kriminal na ulicama glavnoga grada, bez obzira na to što se policija može naći na svakom koraku.

Zaputila sam se u Meksiko, moram priznati, ponajviše privučena bogatstvom prehispanskih civilizacija i kultura toga područja, sa željom da pokušam bolje da razumem kako su nastale i nestale neke od najimpozantnijih i najinteresantnijih drevnih civilizacija koje je čovečanstvo ikad imalo. I baš zbog mešanja brojnih civilizacija, rasa i kultura. Tako je oko 90% populacije današnjeg Meksika rezultat mešanja stanovništva (tzv. Mestici), a oko 10% populacije čini indijansko stanovništvo, koje vuče korene isključivo od prehispanskih civilizacija.

Za razliku od Meksiko sitija, Kankun je kao turističko središte i često odredište američkih turista izuzetno siguran u bilo koje doba dana i u njemu nema policije na svakom koraku.

Kankun svakako predstavlja vrlo poučnu priču o turističkom uspehu. Do pre 30 godina, to je bio napušteno polu/ostrvo, a danas je sigurno jedno od 10 vodećih turističkih odredišta u svetu. Iako sada već žrtva prevelike komercijalnosti, postao je poznat kao Vegas na vodi.

Tajne uspeha mogu se pripisati klimi, pogotovo zimi – visoka sezona traje od decembra do aprila, lepoj prirodi, izuzetno visokoj koncentraciji hotela visoke kategorije postignute tokom godina, blizini SAD-a i jako dobroj direktnoj vazdušnoj povezanosti s njima, neposrednoj blizini kulturnih sadržaja (Jucatan, Maje), te već spomenutoj velikoj sigurnosti koja nije karakteristična za sve destinacije u Meksiku.

U blizini Kankuna nalazi si se i tropsko ostrvo Isla Mujeres, koji za mnoge predstavlja najlepši deo tog dela obale i do kojeg se stiže trajektom iz Kankuna. Ovde živi svega 1.500 stanovnika. Ostrvo obiluje prelepim plažama, sa belim peskom i tirkizno, plavom bojom mora. Duž plaže ima mnogo barova, restorana i prodavnica.

Isla je idealno mesto za odmaranje. U večernjim satima smo šetali kroz uličice razgledavajući suvenirnice, posmatrajući mnogobrojne grafite koji ukrašavaju šarene domove i restorane ili smo vreme provodili u jednom od barova na plaži.

Nedaleko od rajskih plaža, smeštene su ruševine gradova Maja, pa se tako donekle možete upoznati sa ovom drevnom civilizacijom, kao i njihovim proročanstvima, i u vaš odmor uneti dozu avanture.

Uz Asteke, koji ujedno predstavljaju i posljednju veliku prehispansku civilizaciju, najpoznatija civilizacija na tim prostorima jeste civilizacija Maja, koja je funkcionisala na području Jucatana, Hondurasa, Salvadora i Belizea u razdoblju od preko 3.000 godina (2.000. godine p. n. e. – 1.500. g.n.e).

Čičenica – sveti grad Maja

Iz Isle Muheres odlazimo do svetog grada Maya, Chichen Itze– proglašenim za  jedno od sedam novih svetskih čuda. Ovo je ujedno i najpoznatija ostavština Maja. Posebno je poznato po piramidi koja svedoči o neverovatnim znanjima ovog naroda.

Najpoznatija atrakcija je Kukulkan piramida, posvećena prinešenoj zmiji bogu Kukulkan, koja je izrađena s takvom preciznošću da se za vreme ravnodnevnica  senka zmije spušta niz stepenice.

Svaka strana piramide ima 91 stepenicu i uz završnu platformu čini ukupno 365, što simbolizuje dane u godini. Maje su znale mnogo i o akustici, što potvrđuje i činjenica da kad pljesnete dlanovima na dnu piramide, sa vrha vam odzvanja melodija ptičijeg pevanja.

Očarani Majama, nastavili smo dalje do pećina Cenotes. Duboko ispod zemljine površine, uokvireno prirodnim lepotama, krije se jezero u kojem se moži i kupati. Voda je na prvu malo hladnija ali je doživljaj jedinstven. Nemojte propustiti da se okupate ovde, a put do pećina je jedino moguć uz pomoć drevnih kolica koje vuku konji.

Merida- Jukatan

Putovanje se nastavilo boravkom u gradu Merida –glavnom gradu države Jukatan.

Jukatan je uopšteno država koja se smatra regijom drevne kuture Maja jer u njoj ima daleko najviše arheoloških nalazišta te drevne kulture. Merida se još naziva i belim gradom, zbog bele boje odeće Maja i zbog svojih kolonijalnih građevina. Tu smo probali liker od kaktusa i nazdravili za predivan dan pun novih doživljaja i saznanja.

Pijace su jednostavno preplavljene predivnim tkaninama, mrežama za ležanje i batikom. Samim tim su idealno mesto za kupovinu ručnih radova i suvenira. Kada padne noć, grad oživi sa svojim koncertima i predstavama.

Tulum

U ovom dielu Meksika ima još nekoliko znamenitosti Maja koje treba posetiti. Jedna od najlepših je sigurno grad Tulum, koji se nalazi unutar starih zidina i na 13 metara visokim liticama uz more. Prizor gde se litice, zelenilo, tirkizno more i  ruševine prepliću ostavlja bez daha.

Palenke

Nakon Tuluma i kratka tri dana na karipskim plažama u državi Kintana Ro, posetili smo drevni grad Palenke, koji krije piramide u tropskoj džungli, poznate po pronađenim grobnicama ispunjenim pravim bogatstvom, a u čast poznatog Lorda Pakala i Crvene Kraljice.

Ovo arheološko nalazište se sastoji od više od 200 objekata, koji uključuju hramove, grobnice i piramide okružene sparnom džunglom. Najvažnije građevine, koje datiraju još iz perioda 400-700 godine su Hram Zapisa, neuobičajena palata trapezoidnog oblika, Hram Križa, Hram Sunca, ukrašene raskošnim reljefima, skulpturama i zapisima.

Palenke su  jedno od najvažnijih majanskih arheoloških nalazišta iz VII veka. Nakon propasti grada ceo lokalitet je bio prekriven šumama, zarastao u šumu da bi veća otkopavanja i istraživanja počela 1952, koja traju sve do dan danas. Poseban je po izvrsnoj arhitekturi, skulpturama i grobnicama.

San Kristobal de las Kasas

Putovanje kroz Meksiko smo završili posetom drevnom  gradu  San Cristobal de las Casas – antičkom, glavnom gradu španskog Ćapasa, jednom od najlepših kolonijalnih gradova Srednje Amerike, smještenim usred bujne prirode zelenih dolina, borovih šuma i mnoštva orhideja, koji je zadržao sav svoj viševekovni šarm.

Ovde ćete videti meksički najbogatiji primer autohtone kulture – okružen je s 21 autohtonim selom koja imaju različite jezike, odeću i običaje. Popločane kuće dominiraju gradom, zadržavajući divan provincijski šarm, a grad obiluje mnoštvom zanimljivih muzeja, kao što su muzej ćilibara, kafe i majanske medicine.

Ako obiđete obližnja sela, možete da kupite predivne lokalne rukotvorine i steknete istinski utisak kako moderni potomci drevnih Maja žive danas. Izlet će vam predočiti uvid u njihova pre-kolumbijska uverenja i svakodnevnu borbu da se čuje više o jednoj  od najizolovanijih meksičkih regija.

Takođe, na intrigantan način će vas uvesti u zanimljiv spoj drevnih običaja i moderne religije. Tako, na primer, jedno od najpopularnijih sela je selo Ćamula, koje se nalazi na 2.200 metara nadmorske visine, gde živi oko 50.000 stanovnika.

Zanimljivo je da ovo selo ima autonomiju od meksičke države, te meksički zakoni ne važe ovde, niti meksička vojka i policija ulaze u selo. Ćamula ima svoje zakone i svoju policiju, kao i svoje zakonodavstvo.

Na primer, lokalni zatvor je otvoren za turiste jer na taj način žele da ponize zatvorenike u društvu gde je status najbitniji. Za vreme naše posete, u zatvoru je bila gospođa, koja je prijavljenja zbog previše tračarenja i gospodin koga je prijavila jedna od žena (u selu je dozvoljena poligamija) za neispunjavanje svojih bračnih dužnosti.

Druga zanimljivost je lokalna crkva, koja izgleda normalno spolja, ali je unutrašnjost drugačija od bilo koje druge crkve koju sam videla, a videla sam ih na stotine po celom svetu na mojim putovanjima. Pre ulaska u crkvu, dobili smo striktnu zabranu od našeg vodiča da ne smemo da slikamo unutrašnjost jer lokalno stanovništvo veruje da kamere mogu da ukradu ljudsku dušu.

Unutrašnjost crkve je mračna, nema oltara, a na podu je hiljade sveća raznih boja. Pod je prekriven svežim grančicama bora. Cela crkva je otvorena i nema sveštenika, već samo lokalni šamani, koji po potrebi sprovode ritual lečenja koje uključuje i žrtvovanje živih kokoški u crkvi.

Nakon uzbudljivih deset dana, napuštamo Meksiko i krećemo ka Gvatemali. Ali o tome neki drugi put! Nastavak sledi uskoro!