Popevši se na pozornicu da primi nagradu, povodom Bilbordovog proglašenja za ženu godine, u skopu godišnje manifestacije Billboard Women in Music 2016, Madona je održala govor koji vredi da svi čuju. Naročito, žene!
Pop kraljica nije se ustručavala da otvoreno priča o aktuelnim problemima savremenog društva i svetu muškaraca u kojem živimo i sa kojima se žene svakodnevno suočavaju, starenju, seksizmu i raznim drugim kontroverzama. Takođe, nije se ustručavala ni da zaplače, tokom svog vrlo emootivnog i otvorenog govora, u kojem je navela izazove sa kojima se suočavaju žene izvođači, umetnice. Prenosimo njen govor u celosti.
”Stojim pred vama kao otirač. Oh, mislim, kao ženski zabavljač. Zahvaljujem vam na priznavanju moje sposobnosti da nastavim svoju karijeru, koja traje 34 godine, uprkos ekstremnom seksizmu i mizoginiji, konstantnom nasilništvu i nemilosrdnoj zloupotrebi.”
”Stojim pred vama kao otirač. Oh, mislim, kao ženski zabavljač. Zahvaljujem vam na priznavanju moje sposobnosti da nastavim svoju karijeru, koja traje 34 godine, uprkos ekstremnom seksizmu i mizoginiji, konstantnom nasilništvu i nemilosrdnoj zloupotrebi.”Pozivajući se na period svog života kada se kao tinejdžerka doselila u Njujork, rekla je da su tada ljudi umirali od side svuda oko nje. Nije bilo sigurno biti homoseksualac, niti je bilo kul biti povezan sa gej zajednicom, na bilo koji način.
”To je bilo 1979. godine i tada je Njujork bio strašno mesto za živeti. Tokom svoje prve godine boravka u Njujorku, držali su me na nišanu pištolja, bila sam silovana na krovu zgrade, sa nožem pod grlom, a stan su mi toliko puta provaljivali i pljačkali ga, da sam prestala da ga zaključavam. U godinama koje su usledile, izgubila sam skoro sve prijatelje koje sam imala, što zbog droge, što side ili pucnjave.
U životu ne postoji stvarna sigurnost, sem samouverenosti.
Bila sam, naravno, inspirisana stvaralaštvom Debi Hari, Krisi Hajnd i Arete Frenklin, ali moja prava muza bio je Dejvid Bouvi. On je oličenje muškog i ženskog duha i to mi je u potpunosti odgovaralo. On je uspeo da me ubedi da ne postoje nikakva pravila. Ali nisam bila u pravu. Pravila ne postoje samo ako si muškarac. I te kako postoje ako si žena.
Ako si žena, moraš da igraš igru. Dozvoljeno ti je da budeš lepa, slatka i seksi. Al’ nemoj da se praviš previše pametnom. Nemoj mnogo da talasaš i da tvoje mišljenje prelazi granicu status quo. Dozvoljeno je da muškarci manipulišu tobom i da se oblačiš kao kurva, ali ne smeš da gospodariš svojim stavom. I nemoj, ponavljam, nemoj da deliš svoje seksualne fantazije sa javnošću. Budi ono što muškarci žele od tebe da budeš, i još važnije, budi osoba pored koje će se druge žene osećati prijatno u društvu muškaraca. I na kraju, nemoj da stariš. Jer starenje je greh! Jer ako stariš, bićeš kritikovana, ozloglašena i definitivno te neće puštati na radiju.”
Madona je, takođe, otvoreno pričala i o periodu u svom životu kada se osećala najomraženijom osobom na planeti, kada su još krenule suze.
”Na kraju sam ostala sama jer sam se udala za Šona Pena i ne samo da me je on šutirao u guzicu, nego sam bila izbačena i sa muzičkog tržišta. Neko vreme nisam to smatrala pretnjom. Mnogo godina kasnije, razvedena i sama – izvini, Šon – snimila sam album Erotika i moj seksualni život je kao knjiga bio otvoren u javnosti. Sećam se da sam tada bila na svim naslovnim stranicama. Najpoganije stvari pisali su o meni. Sve što se moglo pročitati o meni bilo je satanizovano. Nazivana sam kurvom i vešticom. Negde su me čak poredili sa Satanom. I tad sam sebi rekla, čekaj malo, zar Princ ne ide okolo u mrežastim čarapama, na visokim štiklama, nakarminisan i golog dupeta! Da, išao je, al’ on je bio muškarac.
Bio je to prvi put da sam zaista shvatila da žene nemaju ista prava i slobodu kao muškarci.
Sećam se da sam u to vreme želela da imam srodnu žensku dušu, koja bi mi bila podrška. Kamila Palja, poznata feministkinja i spisateljica, rekla je da unazađujem žene jer se seksualno izražavam. Pomislila sam, da li to znači da ako si feministkinja, ne treba da izražavaš svoju seksualnost, već da je poričeš. Tako da sam rekla, jebi ga, ja sam drugačija vrsta feministkinje. Ja sam loša feministkinja.
Mislim da je najkontroverznija stvar koju sam ikada uradila to što sam ostala. Majkl (Džordž) je nestao. Tupak je nestao. Princ je nestao. Vitni je nestala. Ejmi Vajnhaus je nestala. Dejvid Bouvi je nestao. Ali ja sam i dalje ovde. Jedna sam od srećnika i svaki novi dan smatram svojim blagoslovom.
Ono što bih danas htela da kažem svim ženama je da su žene toliko dugo potlačene da su počele da veruju u to šta muškarci govore o njima.
One veruju da moraju da podrže muškarca da uradi posao kako treba. Postoje neki veoma dobri muškarci koje vredi podržati, ali ne zato što su muškarci, već zato što su dostojni toga. Kao žene, moramo da počnemo da cenimo svoju vrednost, kao i vrednost svake od nas. Potražite u svojoj okolini neku jaku ženu sa kojom ćete se sprijateljiti, dobro uskladiti, lepo sarađivati, koja će vas inspirisati i od koje ćete moći da učite, sa kojom ćete se uzajamno podržavati i prosvetljavati jedna drugu.
Nije mi toliko do primanja ove nagrade, koliko do mogućnosti da stojim ovde pred vama i zahvalim vam se.
Ne samo ljudima koji su me voleli i podržavali tokom moje karijere, a nemate pojma, nemate pojma koliko znači da imate podršku, već i onima koji su sumnjali u mene, zadavali mi brige, odbijali me i osporavali, govorili da ja to ne mogu, ne smem i terali da prolazim kroz pakao, jer me je upravo vaš otpor učinio jačom, naterao me da guram jače, učinio me borcem, kakav sam danas i načini me ženom kakva sam danas. Hvala vam!”
