Osećanja su vrlo moćno oružje koje posedujemo i opšteljudska su, neotuđiva svojina.

Uvek su nam na raspolaganju, još od prvog kontakta sa svetom. Naša prva reakcija jeste osećanje, praćeno prodornim plačem koji je i prvi znak da je novo ljudsko biće naselilo planetu Zemlju. Prvi znak života koji beba daje jeste emocija.

Filip Stojković, psihološki savetnik, psihoterapeut pod supervizijom

Ljutnja je jedno od osnovnih osećanja i glavna joj je funkcija preživljavanje.

Beba, kada joj nešto nedostaje, kada je gladna ili žedna, kada je boli ili joj je vruće, plače, i to – ljutito. Kada bi to izostalo, niko ne bi znao da joj je nešto potrebno i zato joj ne bi ni dao, a ona onda ne bi preživela.

Pročitajte i ovo: EMOCIONALNO ZAKLJUČANI LJUDI: Krijući sebe, zapravo, gubimo sebe

Kada se pobuni, svi u njenoj okolini su pod uzbunom i svi rade sve što im padne na pamet kako bi njena potreba bila zadovoljena. Tada ona prestaje da plače, da se ljuti, tada nastaje praznik za uši jer alarma više nema.

Pročitajte i ovo: LJUBAV IZ SAŽALJENJA: Iskrivljeni način davanja ljubavi

Ako je ljutnja naš autentični, prirodni ljudski način da dobijemo ono što želimo, zašto je ne bismo pokazivali?

Više je razloga zašto ljudi ne pokazuju ljutnju.

Generalno, to osećanje i nije tako društveno poželjno, jer nikome nije prijatno. Ni onome koji nečiju ljutnju trpi, ali ni onome ko se ljuti. Zbog neprijatnosti koju osećaju, ljudi često smatraju da je ljutnja negativna.

Pročitajte i ovo: Kako da sačuvamo psihičko i fizičko zdravlje tokom izolacije

Ali, ako zastanemo i razmislimo, videćemo da su mnoge stvari koje su neprijatne, u stvari, vrlo korisne (kao što je učenje, odlazak na posao, vežbanje…), a tako i mnoge stvari koje su nam prijatne, mogu da budu vrlo štetne (lenčarenje, nepoštovanje obaveza, odlaganje neprijatnosti koja će nam doneti korist, itd.).

Pročitajte i ovo: Izbor boja važan za zdravlje: Odaberite prave boje za svoj dom (protiv stresa, za dobro raspoloženje i miran san)

Zapravo, neprijatne su stvari mnogo češće korisne od prijatnih.

Zato i ima više neprijatnih osećanja, jer nas upravo ta neprijatnost stimuliše na akciju, budući da smo zbog nje svesni da nam nešto nije po volji.

Ako je ljutnja ignorisana, ili sankcionisana kada smo mali, vrlo je verovatno da ćemo zaključiti kako je bolje da se ne ljutimo jer nam ljutnja ne donosi željeni rezultat.

Pročitajte i ovo: Svim lepšim polovinama, damama, ženicama i praktičnim ženama

Ako smo se osetili odbačeno ili prezreno kada smo se ljutili na autoritete, sigurno je da ćemo se plašiti da ljutnju iskažemo jer ćemo se plašiti gubitka, da će nas ljudi ostaviti, odbaciti, da više neće želeti sa nama da budu u odnosu.

Zato strah od kazne, u bilo kom vidu (fizičke kazne, osećanja krivice ili odbacivanja), može da bude sasvim dovoljan razlog da sebi ljutnju zabranimo.

Pročitajte i ovo: Zašto svi prave kolače u karantinu?! Psiholog ima odgovor!

S druge strane, ako smo isuviše često trpeli neadekvatnu ljutnju od strane naših roditelja ili drugih važnih odraslih, ili smo posmatrali njihove odnose i činilo nam se da je ljutnja strašna, da je ludačka, destruktivna, ponižavajuća, da može da uništi, povredi ili ubije, verovatno je da će takav zaključak da bude presudan da to osećanje u sebi sputavamo, bilo zbog toga što ćemo misliti da mi možemo da budemo destruktivni, ludi i agresivni, bilo zbog toga što mislimo da će na našu ljutnju neko odgovoriti na taj način.

Ako se ne ljutimo kako će okolina znati šta nam treba ili šta nam smeta, kako ćemo se zauzeti za sebe i svoje potrebe?

Bez ljutnje ćemo svakako preživeti kao odrasli ljudi, jer više nismo deca. Osećanja u odraslom dobu nisu nešto bez čega se ne može preživeti, ali jesu ono bez čega kvalitet života trpi.

Pročitajte i ovo: Transgeneracijski prenos narcizma: Najviše boli ono na šta nismo mogli da utičemo

Tako je i sa ljutnjom. Možemo živeti i preživeti, ali to ne bi trebalo da bude dovoljno, jer između preživljavanja i življenja postoji velika kvalitativna razlika.

Jedino jasnim i nedvosmislenim stavljanjem do znanja drugima da nam nešto ne prija, da nešto ne želimo, da nas nečije ponašanje ugrožava ili remeti možemo se zauzeti za sebe i na taj način svoj život poboljšati, ali ne samo život u globalu, već one segmente života koji su u vezi sa drugim ljudima, ali i sa nama samima.

Pročitajte i ovo: IGRE GLADI – manipulacija u partnerskim odnosima

Potrebno je i korisno da se ljutimo, na druge i na sebe, jer time drugima, ali najpre sebi, priznajemo da nešto nije kako želimo, pa nas ta neprijatnost i može stimulisati na promenu.

Da, istina je da ljutnja sa sobom nosi i izvestan rizik kada je usmerena ka drugima, jer se zaista može i dogoditi da tim drugima to ne prija, pa da se zauzvrat mogu naljutiti, a da se mi onda možemo osećati krivim, odbačenim i sl.

Pročitajte i ovo: Ogledalce, ogledalce moje, najlepši na  svetu ko je: Gde god ima viška, ima i manjka

Ali, tada se postavlja pitanje, zašto bi moja granica nekome smetala?

Verovatno zato što moje nemanje granica tom drugom ide u prilog. Tada se postavlja još jedno pitanje. Da li je toj osobi stalo do mene ako je moje potrebe ne interesuju?

Sve u svemu, veliki je ulog u pitanju.

Pročitajte i ovo: Ogledalce, ogledalce moje, najlepši na svetu ko je: Žena kao meso za zadovoljenje seksualnih perverzija

Ako se odreknem svoje ljutnje, moguće je da ću time dobiti nečije (prividno) prihvatanje. Ali, da li ja time zaista nešto dobijam, budući da se odričem onoga što jesam i što mi je potrebno?

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.