Obično nismo svesni kako volimo. Ne znamo ni koju vrstu odnosa skrivamo iza onoga što zovemo odnosom.
Gledajući sa stajališta razvoja arhetipa Animusa (podsvesnog muškarca) kod žene, primera radi, Martina nakon porođaja shvata da njen muž nije ono što je mislila. Njen osećaj, kao i njegovo ponašanje, su se promenili.
Ona vidi moćnu figuru muškarca ili arhetipa Animusa kojeg se većina žena plaši i od tog straha se okreće žrtvi, plakanju i privlačenju pažnje svog rođenog deteta sledećih nekoliko godina.
Pročitajte i ovo: ŽENOHOLIK – dominantni seksualni predator
Dete, da bi ‘spasilo’ svoju majku, pokušava brigom da zadobije njenu pažnju. Majka tako iz straha od napuštanja i susreta sa pravom, odgovornom ljubavlju, beži u svet manipulacije deteta koje se istovremeno boji da izgubi jedini odnos kojeg zna od dolaska na svet.
Pročitajte i ovo: Usudite se da istražujete jer u nepoznato je put do ljubavi
Na taj način majka raznim ispadima traži pažnju deteta, koje popušta majčinim zahtevima, i nakon toga kada je odrastao, njen sin je tražio isti model ponašanja u vezi.
Samosažaljenjem sebe stvara takav odnos u kojem bira osobu koja svojim ispadima i sažaljevanjem privlači pažnju, a on glumi Spasioca (arhetip).
Pročitajte i ovo: ANKSIOZNOST – nejasna strepnja – kako da prevaziđete anksioznost korak po korak
Postoje različiti modeli skrivanja od stvarnosti ili života, tačnije ljubavi, poput bolesti koja predstavlja duboki emocionalni konflikt iza kojeg se skrivamo kada smo bolesni.
Pročitajte i ovo: Emocionalno iskustvo ljubavnog trougla
Ljubav sažaljenja je kulturološki mehanizam odbrane od stvarnosti koji je nasleđen pogrešnom interpretacijom hrišćanstva kroz hiljade godina. Jasno, u odnosu onda iskrivljeno gledanje na odnos tumačimo na iskrivljenom gledanju duhovnosti.
Naime, mnogi koji se razočaraju u život ili ljubav ulaze u duhovno područje i rade kardinalne pogreške u tumačenju svojih emocija, dovodeći često sebe u mnoge zablude, ali i nemogućnost razumevanja duhovne prakse.
Pročitajte i ovo: Kakvu ženu utelovljuje današnja Venera
Na primer, oni koji su doživeli sasvim suprotan koncept odnosa u domu, poput hladnoće i neizražavanja emocija, lako prihvataju budizam jer nema koncept Boga, a onda i mogućnosti odnosa sa sobom. Pogrešna interpretacija, ili izbegavanja susreta sa traumom života služi se religijom i na taj način imamo često žalosno stanje u svim religijama, jer one po svojoj suštini ne mogu da budu prihvaćene od većine kada su one, u stvari, interpretacije ljubavi od genijalaca koji su ih stvorili.
Pročitajte i ovo: Oni koji se ne daju voleti ili portret samopouzdanja (u mladosti)
Ljubav sažaljenja jako je česta u odnosima i ona pokazuje opsednuća Animom i Animusom kojih nisu svesni.
Recimo, muškarac opsednut Animom u ljubavi sažaljenja traži spoljnu potvrdu svoje partnerke koju ne može da dobije jer je, u stvari, birao hladnu ženu kako ne bi mogao da dobije tu ljubav i kako bi u odbijenosti pronašao utočište ili odbranu sebe od suočavanja sa stvarnom ženom.
Pročitajte i ovo: Kako da znate da još uvek nije vreme da odustanete od vaše veze
Žena opsednuta Animusom u ljubavi sažaljenja bira hladnog i uspešnog partnera kojeg pokušava da osvoji sažaljevanjem sebe i suzama gde izgleda da je on zanemaruje, dok on u njoj vidi nedoraslo dete koje ga svojim strahovima i suzama ne može da ga dotakne jer ima osećaj da je detinjasta, da nema ženstvenost i ne oseća emotivnu i seksualnu privlačnost.
Pročitajte i ovo: Pazi koga biraš: Što u izlogu, to u radnji!
Tako je i on zatvoren u svojoj pretpostavci u kojoj se oslanja na kontrolu koja mu ne može dati ljubav i oboje zajedno igraju tango projekcija.
Iako bi mi trebalo mnogo više vremena da ovaj koncept interpretiram (više u mojim knjigama), važno je videti kako upadamo u već razrađene i prihvaćene spoljne šeme života kao gotove formule života koje potpuno pogrešno interpretiraju iskustvo ljubavi.
Pročitajte i ovo: O lošim stvarima se (ne) priča: Zašto ćutanje (ni)je zlato?
Da ponovimo, u tom odnosu se lako identifikujemo sa Spasiocem, igrajući tu ulogu u kojoj smo lišeni refleksije sebe tj. svog jednosmernog davanja. Mi dajemo na način u kojem teško možemo da primimo ljubav jer negde duboko u sebi smatramo da ne zaslužujemo ljubav. Birajući ovaj odnos, osoba je zaštićena od doživljaja ljubavi, živi arhetip ili projekciju u kojoj osoba ima sigurnu luku ili patnju poput žrtve, kao rezervni plan u kojem obnavlja ljubav sažaljenja.
Pročitajte i ovo: Da li je STRES dobar ili loš? Iskoristi ga u svoju korist!
Jednom i drugom paše ovakav odnos, dok se sreća i radost izbegava kao doživljaj ljubavi.
S druge strane, ne bi se smeli bojati patnje i boli jer to su iskustva koja nas produbljuju, čine nas samosvesnim i sposobnim za ljubav.
Pročitajte i ovo: Umetnost u službi isceljenja – umetnički sadržaj je ogledalo u kojem osoba sebi vidi drugim očima
Srećan ili dosadan život bez iskustva je besmislen i u njemu nema prostora za učenje kroz spomenute lavirinte. To je život bez soli, bez doživljaja mogućnosti i ulaska u reku promena.
Pročitajte i ovo: O lošim stvarima se (ne) priča: Zašto ćutanje (ni)je zlato?
Kada shvatimo najdublju činjenicu da su nesrećne ljubavi koncepti skrivanja od prave ljubavi, a da ne govorimo o ratovima, epidemijama ili siromaštvu koji su, takođe, koncepti manipulacije, shvatićemo igru zvanu život.
