Limnos je ostrvo u Severnom Egeju koje je do sada posetilo malo naših sunarodnika.
Razlog je trivijalan. Halkidiki i Tasos su bliži. Do skora se do Limnosa putovalo skoro 5 sati brodom iz Kavale. Iako se danas stiže za nešto više od tri sata udobne vožnje novim feribotom, za 10 dana koliko smo proveli na ostrvu, videli smo svega tri automobila sa srpskim tablicama.
I naša odluka da provedemo odmor na Limnosu je došla slučajno. Tražili smo ostrvo koje je u domenu jednodnevne vožnje kolima iz Beograda, koje masovni turizam još nije pregazio i gde srpski jezik neće biti previše čest.
Pročitajte i ovo: Specifična obeležja Portugala
Na Jonskoj obali posetili smo valjda svako ostrvo koje se uklapa u tu odrednicu – pre svega, Paxos i Itaku. Iako smo naposletku krenuli na Limnos, nismo bili ubeđeni da je to dobra odluka, iako smo, posle silnih putovanja za ovih naših 16 zajedničkih godina, razvili dobru osobinu da nam je svuda dobro. Mada ne nužno i po univerzalnim turističkim parametrima.
Pročitajte i ovo: Kapri – najlepše italijansko ostrvo
Ipak, bilo je potrebno samo nepuna 24 sata da provedemo na ostrvu da bismo postali očarani na jedan potpuno neočekivan način.
Pročitajte i ovo: Sorento i Amalfi obala
Na prvi pogled, opčinio nas je krajolik koji najvećim delom podseća na Nevadu ili Arizonu, samo sa nešto više brežuljaka i bez kaktusa.
Pročitajte i ovo: Letovanje u Albaniji, zemlji Mercedesa, bunkera i orlova
Na drugi pogled, ostali smo zatečeni turističkom nepretencioznošću ostrva, koju danas u Grčkoj može da priušti samo destinacija koja, zapravo, od turizma ne živi.
Pročitajte i ovo: Lepote zapadne Srbije, oj, Moravo, moje selo ravno!
Na Limnosu dominira vinogradarstvo, pije se odličan aleksandrijski muskat, jedno od najboljih grčkih vina i vinogradi su svuda na ostrvu.
Pročitajte i ovo: Turska – let balonom iznad božanstvene Kapadokije
Proizvode se izvanredni sirevi od kozijeg i ovčijeg mleka – kalataki, kalotiri, kacikino, kackavalj, feta – i nemojte se iznenaditi ako vas ogromna stada zaustave na putu. Proizvodi se testenina florina koja snabdeva i ostatak Grčke, a centralni deo ostrva proizvodi žito za ovu pastu.
Pročitajte i ovo: Lastovo – najbolje čuvana tajna Jadranskog mora
Unutar svega toga, normalnog života stanovnika ostrva, dešava se jedan turizam koji verovatno u ovakvom obliku verovatno ne postoji nigde drugde.
Pročitajte i ovo: Tunis, Kartagina i Sidi Bu Said
Nema gužve, nema prisile i jurnjave za zauzimanjem prostora na plažama, nema cike i vriske, nema bučne muzike.
Pročitajte i ovo: Proputovanje kroz Transilvaniju – tajanstvenu zemlju vampira
To ne znači da nužno morate biti sami, naprotiv – najpoznatije plaže su uređene i imaju infrastrukturu, ležaljke i plažne barove. Ali, uvek imate mogućnost izbora da svoju prostirku i peškir spustite na pesak 200m dalje i budete savršeno izolovani.
Pročitajte i ovo: Krstarenje istočnim Mediteranom
Ogromna većina savršenih peščanih plaža raspoređenih na 260km obale Limnosa, zapravo je idealna kulisa za frazu o “Mediteranu kakav je nekada bio”, pre nego što su ga pregazili betonski hoteli i turisti iz paket aranžmana.
Pročitajte i ovo: Napulj – kako je nastala napolitanska pica
Najlepša naselja na ostrvu su sela u unutrašnjosti koja neguju tradiciju života stare Grčke – Kaspakas, Thanos, Kontias, Lihna, Kalitea, Kaliopi.
Pročitajte i ovo: Baskija – crna ovca Španije
Meštani se okupljaju u tavernama i uzerijama na seoskim trgovima ispod stoletnih platana i čašica ili dve muskata ili uza će biti dovoljne da zaboravite u kom veku živite.
Pročitajte i ovo: Ohridsko jezero – makedonski biser
Glavni otočki grad, Mirina, takođe je neobično lep. Dve luke razdvojene brdom na kome se nalazi stara tvrđava deli i njihova tradicionalna arhitektura. Jedna luka nosi popularni naziv “turska”, u prvom redu do mora su obnovljene stare otomanske potleušice.
Pročitajte i ovo: Santorini – najlepše ostrvo Mediterana
Stotinak metara dalje kroz pešački prolaz u hladu koji pravi vekovna loza, nalazi se “grčka” luka koju krase neoklasicističke vile sa kraja 19. veka.
Pročitajte i ovo: Krit – najveće grčko ostrvo na kome je vreme stalo
Kupanje na Limnosu je savršeno. Na zapadnoj obali, zaštićenoj od egejskog Meltemija tako da je voda i pri vetru od 7 bofora ravna kao ogledalo, plivaćete mirno kao u ogromnom olimpijskom bazenu. Ako odete na severne plaže, more će biti nemirno ali bezopasno.
Pročitajte i ovo: Trka s bikovima u španskom gradu Pamplona
Na istočnoj obali zateći ćete surferski i kajterski raj na zemlji i jednu od 10 najboljih lokacija na svetu za morske sportove koji zavise od vetra: zaliv Keros u kome je voda plitka, a talasi veliki.
Pročitajte i ovo: Tunis, Sus i Port el Kantaui – korisne informacije o letovanju u Tunisu
Ako vas zanima antika, na ostrvu ćete zateći ostatke spomenika posvećenih Hefestosu ili kultu Kavirije, ritualnog devetodnevnog obreda koji se dešavao jednom godišnje, kada su sve vatre na ostrvu gašene a ostrvo svetkovalo u slavu vina, žena i mora u iščekivanju povratku broda koji je poslat bogu Apolu na ostrvo Delos po novu vatru.
Pročitajte i ovo: Plovdiv – grad Sunca, kulture i dobre hrane
Drevni grad Poliohno iz četvrtog milenijuma pre nove ere je najstarija urbana naseobina na evropskom tlu.
Pročitajte i ovo: Najpoznatije crkve Rima
Ako budete imali sreće, na jednom od ovakvih mesta iz kojih na površinu zemlje buja mlaz drevne istorije, prisustvovaćete nekoj modernoj umetničkoj produkciji, kao što smo mi na antilčkoj sceni Ifestiji prisustvovali svetskoj premijeri moderne opere “Žene u ratu” posvećene stogodišnjici tragične kampanje za Dardaneli.
Kada već pominjem Prvi svetski rat, Limnos je pun vojničkih grobalja i memorijala koji slave sećanje na savezničke junake. S obzirom da je ostrvo bilo ratna baza za napade na Tursku, na njemu su sahranjene stotine britanskih, australijskih, novozelandskih i ruskih vojnika. Posebno je potresno groblje posvećeno egipatskim vojnicima – muslimanima – koji su bili u službi snaga Komonvelta. Svejedno, srce vam se stegne na svakom.
A kada se umorite od plaža, morskih sportova ili istorijskih znamenitosti, ostaje vam da noći provodite u nekima od najboljih taverni koje smo ikada posetili u Grčkoj. Najboljih, a najjeftinijih. Onima koje ne smete da propustite zajedničko je to što se nalaze u raznim nedođijama.
Uprkos tome, mnogo ćete propustiti ako ne probate pevca u vinu ili zeca sa flomaria pastom u Manteli, hobotnicu sa uzom i ukiseljenim lukom u Ennia Po’chs, jagnjetinu kod O Meraklisa ili ribu kod Glaropule.
Na koju god stranu da krenete, čeka vas neka gastronomska čarolija za pamćenje, posebna utoliko što nije uprepodobljena za turiste i što će biti tu i kada se svi mi vratimo svojim kućama. Ako postoji mesto koje je definicija “prave stvari” (the real thing) u gastronomiji, onda je to Limnos.
Ono što je izvesno – ako se predate Limnosu (a otpor je beznadežan), sigurno ćete se vratiti i sa novim prijateljima.
U našem slučaju to su bili Aleksandros Aleksandru, mladi gastronomsko turistički entuzijasta koji sa neverovatnom strašću razvija svoj projekt Taste Lemnos (http://www.tastelemnos.gr/index.php/en/) koji vam toplo preporučujemo ako želite da saznate sve o izuzetnoj kulturi hrane i vina na ostrvu.
Kao i Aristidis Tanazis, vlasnik vinskog podruma na rivi u Mirini, čiji je uzo prvo piće ove vrste koje ima jednako sjajan ukus u Srbiji kao i u Grčkoj. Ako ih upoznate, prenesite im naše pozdrave.
Da li sam rekao da se sa Limnosa vidi najlepši zalazak sunca u Grčkoj, preko Atosa?
***
Autor teksta i fotografija: Gordan Paunović