Mesto najzvučnijeg i najlepšeg imena na Olimpskoj regiji, bar što se mene tiče. Upravo po tome sam ga izabrala, želeći da se smestim podno Olimpa, kako bih obišla sedište grčkih bogova.
Upravo je takva i klima, mešavina morske i planinske, vreme je lepo sve dok ne zaduva vetar s planina. Tada vam je odmah potreban bar ogrtač. Već u sledećem trenutku, ili predveče, kada vetrovi utihnu, i u proleće možete se bez problema komodati u letnjoj odori.
Mesto je fino, jasnom linijom, zeležničkom prugom i magistalnim putem, podeljeno u dva dela, donji, primorski, gde se uz samu plažu nižu turistički smeštajni kapaciteti, kuće za izdavanje i hoteli (ne verijte baš svakom natpisu tog tipa), restorani, kafići, poslastičarnice, trgovine i suvenirnice, i gornji, iznad pruge i puta, u brdu prema Olimpu, deo sela gde živi nešto više od 4.000 duša tokom godine.
Duž pešačke zone u glavnom delu sela, tiskaju se jedan uz drugi restorani, apoteke, lekarske ordinacije, prodavnice uglavnom jeftine i još jeftinije robe, obično sumnjivog kvaliteta, mada oko sokolovo može za sebe da prigrabi i dobre espadrile za sedam evra i letnju haljinicu bez leđa za cela tri. Udobno i finog kvaliteta, pa vi vidite.
Samo da vam kažem, iz gornjeg dela sela pruža se divan i sve divniji, kako se penjete uzbrdo, pogled na primorski deo mesta i sinje Egejsko more tako da ako ste motorizovani ili se ne libite da hodate uzbrdo – nizbrdo peške, možete se smestiti i boraviti bez ikakvih problema i u gornjem delu sela.
Plaža je duga otprilike oko tri kilometra, a široka desetak metara. Smenjuju se pesak i šljunak, na pojedinim mestima, kao i pri ulasku u vodu, i u samoj vodi oko deset metara od obale, šljunak je krupan i nije baš prijatno hodati bos po njemu tako da ne bi bilo loše da se opremite laganim sandalicama za vodu ako niste navikli na krupno kamenje.
Ulazak u vodu je postepen, za razliku od ostalih mesta na Olimpskoj regiji, i posle uvodnih desetak metara krupnog kamenja, već ste u pristojnoj dubini, a pod vama se otvara divno, pitomo Egejsko more u svom najlepšem obliku i boji akvamarinskoj jer je sada već morsko dno peščano.
Da li zbog blizine Olimpa, ipak je to najviša grčka planina od preko 2.900 metara visine, na dvadesetak kilometara od obale, ili morskih struja, more zna da bude poprilično hladno. Ali kada su temperature vazduha visoke, i more se pristojno ugreje i divno je plivati u njemu.
Kažu da je sladoled odličan, nisam probala, ne jedem šećer, ali kako su redovi za kupovinu redovno veliki, verujem da je tako.
Pijaca je utorkom, po dobrom grčkom običaju, kada mali proizvođači i preprodavci donose robu za prodaju, od igle do lokomotive, preko voća i povrća.
Nemojte se iznenaditi cenama, ovog leta u Grčkoj je sve ali apsolutno sve jeftinije nego u Srbiji. Od pijace do supermarketa. Zašto je tako, prosudite sami.
Cene u priobalju po restoranima i kafićima neznatno su više nego u gornjem delu sela. Recimo, giros je pri obali 3,80 evra dok je gore 3,50 evra.
Inače, Leptokarija se smatra vazdušnom banjom zbog sudara planinskog i morskog vazduha. A i voda kažu da je zdrava za piće.
Najveća prednost Leptokarije jeste blizina Olimpa i mogućnost da se posete lepa sela u podnožju, pre svega, Stari Pantelejmon i Litohoro.
Sve u svemu, za doći jednom u Leptokariju, meni je bilo sasvim dovoljno.
A na kraju, toplo vam preporučujem da pažljivo birate agenciju preko koje ćete rezervisati smeštaj i boravak u letovalištu jer lako može da se desi da vam presedne. U Leptokariji ima kuća, hotela sa odličnim studijima i apartmanima, ali ima i onih koji su spolja gladac, a iznutra – jadac.
Birajte pažljivo i vodite računa da sve što hoćete i što ste platili stoji navedeno u ugovoru. Inače, belaj, ali ne libite se da sve prijavite kako grčkoj turističkoj policiji tako i našoj turističkoj inspekciji pri Ministarstvu turizma.
Autorka putopisa i fotografija: Žana Korolija
