Držeći se slavnog objašnjenja da se ne zna kada su bajke nastale, te da je njihova priroda skitalačka, da lako prolaze kroz vreme, mesta, društvene slojeve i od slušaoca uspevaju da stvore pripovedača – tri para ruku, ljudi obuzetih osećajem poetskog humora, hrle ka istom cilju: da se i sami uvere kako pričama nema kraja.

Da bajke koje su nekada slušali i čitali – a nisu ih zaboravili – mogu imati beskonačno mnogo verzija. I jednako toliko različitih pouka.

Uporno nastojeći da razotkriju tajne života koje su počele da ih brinu još u detinjstvu – pa pretražujući naizgled poznat teren – David, Mimi i Slavko imaju utisak da im saznanje stalno izmiče.

Tako potvrđuju da je pisanje uvek jedna vrsta sakrivanja nečega što posle obavezno biva razotkriveno. Čitaocu ostavljaju zadatak da sâm protumači poslednju bajku datu bez reči kroz ilustraciju „Kentaur“ na samom kraju knjige. Neka sâm sebi priušti zadovoljstvo pripovedanja, kao i davanja pouke. Zbog koje neće biti u prilici da se ljuti na pripovedača!

LAŽNE BAJKE, david Albahari & Mirjana Ognjanović, BOOKA

David Albahari (1948) jedan je od najznačajnijih savremenih domaćih književnika. Prvu knjigu, zbirku priča Porodično vreme, objavio je 1973, a prvi roman, Sudija Dimitrijević, 1978. godine. Do sada je objavio osamnaest knjiga priča i petnaest romana, kao i četiri knjige eseja.

Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, među kojima se ističu Ninova nagrada i „Balkanika“, nagrada za najbolji roman na Balkanu, dobijene za roman Mamac. Njegova dela dosad su prevedena na dvadeset i jedan jezik. Pored pisanja, bavi se i prevođenjem s engleskog jezika. Od jeseni 1994. živi i radi u Kalgariju u Kanadi.

Rođena 1959. godine u Beogradu, Mirjana Ognjanović izučavala je u rodnom gradu svetsku književnost, a u Italiji – klasičnu gitaru. U određenom trenutku ipak se zaposlila u listu „Politika” u čijoj je kulturnoj rubrici radila kao novinar gotovo dve decenije, uglavnom pišući o muzici i književnosti.

Potom je odabrala „Politikin Zabavnik” kao prikladnije mesto za pisanje. Na srpski jezik prevela je dela Elene Ferante, Paola Sorentina, Tomaza Landolfija, Paola Maurensiga, Dina Bucatija, Itala Kalvina, kao i italijanskih pesnika savremenika.

Objavila je i dve zbirke pripovedaka: Začarani Velja i ostale muzičke priče (Artist, 2010) Nesanica za dvoje (Booka, 2013) i Sirena koja se smeši – Pet bajki o Venecijanskom getu (Booka, 2016).

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.