Stan vam se svakog leta pretvara u saunu, a klima radi prekovremeno? Ili je uopšte nemate?
Možda problem nije u temperaturi napolju, već u navikama koje svakodnevno zagrevaju vaš dom.
Postoji nekoliko jednostavnih trikova koje koriste stručnjaci za energetsku efikasnost i koji mogu da učine da vam stan bude i do nekoliko stepeni prijatniji, bez skupih uređaja i astronomskih računa za struju.
Pročitajte i ovo: Kako hormoni diktiraju promene u organizmu
Zatvarate prozore u pogrešno vreme? Kuvate kada je najtoplije? Ili nesvesno pretvarate svoj dnevni boravak u rernu?
Čitajte dalje – vaš račun za struju i organizam mogli bi da vam budu zahvalni.
Kada termometar pređe 35 stepeni, mnogi imaju osećaj da se od letnje žege više ne mogu sakriti ni u sopstvenom domu. Zidovi zrače toplotu, vazduh postaje težak, a stan se već sredinom dana pretvara u rernu. I dok klima-uređaji nude brzo rešenje, nisu svima dostupni, niti ih je uvek poželjno koristiti satima zbog visoke potrošnje električne energije, troškova ili zdravstvenih razloga.
Pročitajte i ovo: Kako sprečiti i lečiti gojaznost
Dobra vest je da stručnjaci za energetsku efikasnost i javno zdravlje upozoravaju da temperatura koju osećamo ne zavisi samo od broja na termometru. Na osećaj vrućine utiču i sunčevo zračenje, vlažnost vazduha, strujanje vazduha, zagrejane površine i način na koji koristimo prostor u kojem živimo. Upravo zbog toga, nekoliko jednostavnih promena u svakodnevnim navikama može smanjiti subjektivni osećaj temperature za čak tri do četiri stepena, bez uključivanja klime.
Pročitajte i ovo: Kako da očistimo digestivni trakt
Evo kako da svoj dom učinite prijatnijim čak i tokom najtoplijih letnjih dana.
Postoji razlog zbog kojeg stručnjaci za energetsku efikasnost često ponavljaju da je mnogo lakše sprečiti da toplota uđe u stan nego je kasnije izbaciti. Kada se zidovi, podovi i nameštaj jednom zagreju, oni satima emituju akumuliranu toplotu i održavaju prostoriju neprijatno toplom čak i kada sunce zađe.
Pročitajte i ovo: Kako krstašice utiču na rad štitaste žlezde
Prva i najvažnija zaštita jeste sprečavanje direktnog sunčevog zračenja da dopre do prozora. Prozori okrenuti prema jugu i zapadu tokom leta predstavljaju najveći izvor zagrevanja stana. Zato tokom najtoplijeg dela dana treba spustiti roletne ili zatvoriti škure, jer spoljašnja zaštita od sunca daleko efikasnije sprečava zagrevanje stakla nego unutrašnje zavese.
Pročitajte i ovo: Hrana kao opsesija – Poremećaji u ishrani su složena mentalna oboljenja
To, međutim, ne znači da zavese nemaju važnu ulogu. Svetle zavese od prirodnih materijala ili modeli sa termičkom zaštitom reflektuju deo toplote i doprinose prijatnijoj temperaturi u prostoriji. Tende na terasama, balkonski suncobrani ili pergole stvaraju dodatnu zaštitnu zonu između sunca i prozora, čime se značajno smanjuje zagrevanje unutrašnjosti.
Pročitajte i ovo: Sedenje – najveći neprijatelj dobrog zdravlja žena 35+
Prema preporukama brojnih evropskih stručnjaka za javno zdravlje, idealna temperatura u stanu tokom leta kreće se između 24 i 26 stepeni. Pravilna zaštita od sunčevih zraka prvi je korak da se toj temperaturi približite čak i bez klima-uređaja.
Mnogi ljudi prave jednu od najvećih grešaka upravo kada vrućina dostigne vrhunac. Širom otvore prozore u podne verujući da će tako rashladiti prostor. U stvarnosti, tada u stan ulazi najtopliji vazduh dana.
Pročitajte i ovo: Vitamin D smanjuje rizik od oboljevanja od svih vrsta karcinoma
Prozore treba otvarati samo onda kada je napolju hladnije nego unutra. To je uglavnom rano ujutru, između šest i devet sati, kao i kasno uveče ili nakon zalaska sunca. Tada otvorite prozore na suprotnim stranama stana kako biste stvorili prirodno strujanje vazduha. Ostavite otvorena unutrašnja vrata kako bi vazduh mogao nesmetano da cirkuliše kroz sve prostorije.
Pročitajte i ovo: Trodnevna dijeta za lifting lica i eliminaciju toksina iz kože
Stručnjaci ističu da je često dovoljno svega petnaest do dvadeset minuta ovakvog provetravanja da se vazduh osveži, bez zagrevanja zidova i nameštaja.
Kada spoljašnja temperatura počne da raste, prozore treba zatvoriti. Zamislite svoj stan kao rashladnu kutiju – otvarate ga samo kada to ima smisla i što kraće.
Pročitajte i ovo: Šta je keto dijeta i kako funkcioniše
Malo ko razmišlja o tome koliko elektronski uređaji doprinose zagrevanju doma. Televizori, računari, monitori, ruteri, konzole za igrice, punjači koji stalno ostaju uključeni u utičnicu – svi oni proizvode toplotu, čak i kada ih aktivno ne koristite.
Tokom najtoplijih sati dana isključite sve uređaje koji vam nisu neophodni. Ne samo ekran, već i napajanje kada je moguće. Na taj način smanjićete i potrošnju električne energije i dodatno zagrevanje prostorije.
Pročitajte i ovo: Emotivno prejedanje
I kuhinja može postati jedan od najvećih izvora toplote. Rerna uključena usred dana za vrlo kratko vreme podigne temperaturu cele kuće. Ako možete, birajte hladne obroke, salate, voće ili jela koja se brzo pripremaju. Ukoliko morate da kuvate, koristite poklopce na šerpama i uključite aspirator kako biste uklonili paru koja dodatno povećava vlažnost vazduha.
Čak i dugotrajno kuvanje testenine, čorbi ili zimnice može značajno povećati temperaturu u stanu, pa je takve poslove bolje ostaviti za kasne večernje sate.
Pročitajte i ovo: Umetnost pijenja vode – kako da pravilno hidriramo svoje telo
Materijali kojima se okružujemo imaju mnogo veći uticaj na osećaj toplote nego što većina ljudi pretpostavlja.
Tokom leta najbolje je koristiti pamučne ili lanene zavese, posteljinu i presvlake za nameštaj u svetlim nijansama. Prirodna vlakna bolje propuštaju vazduh, manje zadržavaju toplotu i prijatnija su na dodir od sintetike ili tamnih tkanina koje upijaju sunčevu energiju.
Pročitajte i ovo: Insulinska rezistencija – kad su ćelije gladne, a struk sve širi
Isto pravilo važi i za garderobu. Lagana odeća od lana, pamuka ili viskoze omogućava koži da diše i olakšava prirodno hlađenje organizma. Tesna sintetička odeća otežava isparavanje znoja, zbog čega se osećaj vrućine dodatno pojačava.
Stručnjaci savetuju i da tokom leta uklonite višak dekorativnih prekrivača, debelih ćebadi i velikih jastuka iz dnevne i spavaće sobe. Oni zadržavaju toplotu i otežavaju rashlađivanje prostora tokom noći.
Pročitajte i ovo: Baštovanstvo je podjednako dobro za vas, kao i odlazak u teretanu
Kada temperature postanu ekstremne, prva reakcija mnogih jeste leden tuš. Međutim, stručnjaci upozoravaju da veoma hladna voda izaziva naglo sužavanje krvnih sudova. Organizam potom pokušava da nadoknadi izgubljenu toplotu, pa se vrlo brzo ponovo javlja osećaj pregrejanosti.
Mnogo efikasnije rešenje jeste mlak ili blago rashlađen tuš koji možete ponoviti više puta tokom dana. Takav način rashlađivanja pomaže telu da prirodnije reguliše temperaturu.
Pročitajte i ovo: Da li je kokosovo ulje otrov ili čudotvorni lek?
Dodatno olakšanje mogu doneti hladne obloge na zglobovima šaka, vratu, slepoočnicama i čelu. Na tim mestima krvni sudovi nalaze se neposredno ispod kože, pa njihovo rashlađivanje brzo doprinosi prijatnijem osećaju.
Jednako važna je i pravilna hidratacija. Institut za javno zdravlje i brojne međunarodne zdravstvene organizacije preporučuju da se tokom velikih vrućina voda pije često i u manjim gutljajima. Većini zdravih odraslih osoba potrebno je oko dva litra tečnosti dnevno, a i više ukoliko se intenzivno znoje ili borave napolju. Alkoholna i zaslađena pića nisu dobar izbor jer mogu dodatno doprineti dehidraciji uprkos privremenom osećaju osveženja.
Pročitajte i ovo: Na koji način vežbe vraćaju sreću u naš život
Na kraju, borba protiv letnjih vrućina ne vodi se samo klima-uređajem. Pametno upravljanje svetlošću, vazduhom, kućnim aparatima, tekstilom i sopstvenim navikama može napraviti ogromnu razliku. Možda termometar neće pokazivati ni stepen manje, ali će vaš organizam osećati kao da jeste. A upravo je to ono što tokom vrelih letnjih dana najviše znači – da se u svom domu ponovo osećate prijatno, odmorno i bez iscrpljujuće sparine.
