Malo ljudi shvata koliko će moćna selekcija embriona postati u bliskoj budućnosti.

Tokom protekle dve decenije, ljudski genom je dekodiran, a genetsko testiranje je postalo sveprisutno. I dalje ćemo imati seks. I još ćemo imati decu. Ali veza između njih dvoje će postati slabija. Seks je zabavan jer su ljudi kojima je to dosadno umrli bez potomaka.

Ali veza između seksa i rađanja dece prekinuta je od seksualne revolucije kasnih 1960-ih. Jeftina kontracepcija omogućila je ženama da odlučuju kada će imati decu. Društvene norme su se takođe promenile – abortus je postao lakši za pristup u slučaju da kontracepcija nije uspela.

Šta god da mislite o ovim razvojima, kontracepcija i abortus su doveli do toga da mnogi ljudi vide seks kao aktivnost koju radimo iz zadovoljstva (ili za povezivanje između parova) i da imamo decu kao aktivan izbor za stvaranje života.

Image by lookstudio on Freepik
Image by lookstudio on Freepik

Nedugo nakon što je pilula omogućila seksualnu revoluciju, pojavila se nova tehnologija koja je omogućila gej i neplodnim parovima, kao i samcima, da imaju decu: vantelesna oplodnja. VTO je jednostavna medicinska procedura koja izvlači jajne ćelije iz žena i kombinuje ih sa spermom muškaraca da bi se stvorili embrioni. Parovi tada mogu odlučiti koji od embriona će implantirati.

Pročitajte i ovo: TABU SEKS: Zašto nas perverzne stvari toliko uzbuđuju

Dok se VTO u početku smatrao kontroverznim, čim se pokazalo održivim u Engleskoj i SAD, stavovi su se brzo promenili od skepticizma do prihvatanja. U Japanu, na primer, oko 5 procenata svih porođaja sada dolazi iz vantelesne oplodnje. U Danskoj je taj broj 10 odsto, mada je to delom i zato što je Danska popularna destinacija za žene koje traže donatore sperme i tretmane za plodnost.

Pročitajte i ovo: Sve što muškarci rade u krevetu a žene ne podnose

Pošto parovi koji koriste VTO obično proizvode nekoliko embriona, a ponekad i desetine, uobičajeno je koristiti jednostavan genetski test da bi se utvrdilo da li neki od tih embriona ima „aneuploidiju“. Aneuploidija se javlja kada embrion ima premalo ili previše hromozoma. Najčešća verzija aneuploidije dovodi do Daunovog sindroma, i nije iznenađenje da će parovi generalno izabrati embrion bez hromozomskih abnormalnosti kada im daju izbor.

Image by ansiia on Freepik
Image by ansiia on Freepik

Poligensko predviđanje

Tokom protekle dve decenije, ljudski genom je dekodiran, a genetsko testiranje je postalo sveprisutno. Ljudi dobijaju genetske testove da otkriju svoje poreklo, da predvide podložnost bolestima ili da saznaju ko je biološki otac deteta u spornim slučajevima.

Pročitajte i ovo: Zašto moj partner i dalje masturbira solo: Da li je to loš znak?

Ali nova vrsta genetskog testiranja ušla je u kliniku za plodnost. Preimplantaciono genetsko testiranje (PGT) sada se može uraditi ne samo za aneuploidiju, ili za monogene osobine kao što je Tai-Sachsova bolest; takođe se može uraditi za poligene osobine koje uključuju mnoge genetske varijante, od kojih svaka ima mali efekat. Većina osobina do kojih nam je stalo — u rasponu od visine i težine, do raka ili šizofrenije — su veoma poligene.

Pročitajte i ovo: Kako (i kada) nastaviti sa seksom posle neverstva

Nekoliko kompanija već nudi poligene ocene rizika koje predviđaju verovatnoću da će embrion razviti specifičnu bolest kao što je dijabetes. Neizbežno je da će neki primeniti ove testove na načine koji omogućavaju parovima da izaberu estetske i kognitivne osobine. Što više embriona parovi mogu da proizvedu, to će biti veća genetska varijabilnost između koje parovi mogu da biraju. Izbor partnera će ograničiti mogućnosti, ali više embriona znači više opcija.

Image by gpointstudio on Freepik
Image by gpointstudio on Freepik

Važno je razlikovati selekciju embriona korišćenjem rezultata poligenskog rizika od uređivanja gena. Odabir jednog embriona iz skupa embriona je star koliko i VTO. To se može uraditi nasumično, ili se može voditi pomoću poligenih rezultata. Selekcija embriona korišćenjem poligenih rezultata se veoma razlikuje od uređivanja gena jer uključuje selekciju između celih embriona.

Pročitajte i ovo: SEKSUALNO SAMOPOUZDANJE: Uspešan seks sve rešava – da li je baš tako?!

Uređivanje gena je i dalje previše opasno za upotrebu na embrionima, jer često proizvodi mutacije van cilja koje mogu imati štetne efekte na fetus u razvoju. Moguće je da će se u nekom trenutku u budućnosti, CRISPR, najčešća tehnika genetskog uređivanja, koristiti za „proveru pravopisa“ genoma, a možda čak i prepisivanje na fundamentalne načine, ali mi smo daleko od te mogućnosti. Međutim, malo ljudi shvata koliko će moćna selekcija embriona postati u bliskoj budućnosti.

Image by lookstudio on Freepik
Image by lookstudio on Freepik

In vitro gametogeneza

VTO će postati snažniji kako se naše razumevanje genetike bude poboljšavalo. I VTO će verovatno postati češća jer ljudi širom sveta duže odlažu reprodukciju. Kasnije rađanje dece povećava šanse za neplodnost, ali takođe povećava rizike za decu jer stariji roditelji prenose više de novo mutacija. To znači da će više parova ili morati da koriste VTO da bi imali decu, ili će koristiti VTO izborno kako bi minimizirali rizike od bolesti za decu koju imaju.

Pročitajte i ovo: Šta da radite ako ne podnosite ukus njegove sperme

Ocene poligenskog rizika postaće tačnije kako se podaci iz studija asocijacija na nivou genoma akumuliraju. Ali promena igre odmah iza ugla je in vitro gametogeneza (IVG). IVG omogućava naučnicima da uzmu odraslu ćeliju, kao što je krv ili ćelija kože, i pretvore je u pluripotentnu matičnu ćeliju (vrstu koja može postati bilo koja ćelija, uključujući spermu ili jajnu ćeliju).

Image by Racool_studio on Freepik
Image by Racool_studio on Freepik.com

Kada IVG postane stvarnost za ljude (to je već urađeno za životinje), menopauza i akumulacija mutacija će postati manje važni, a parovi će moći da stvore mnogo embriona od kojih će birati bez potrebe za VTO. To znači da će genetska raznolikost embriona para biti dovoljno velika da dvoje niskih ljudi može izabrati visoko dete, ili će dve osobe sa visokim rizikom od dijabetesa ili šizofrenije verovatno moći da izaberu embrion sa malim rizikom za oboje.

Pročitajte i ovo: Da li muškarac koji često masturbira brže svršava u seksualnom činu sa ženom? 

I dalje ćemo imati seks. I još ćemo imati decu. Ali veza između njih dvoje će postati slabija. Izgledi za veštačke materice će verovatno još više povećati ovaj jaz. Očigledan rizik je da će se i o seksu i o bebama razmišljati u više instrumentalnom i manje romantičnom smislu. Očigledna korist je što će naša deca imati manji rizik od bolesti.