U okviru strategije Bitefa koja podrazumeva čvršće povezivanje programa festivala sa teatrom, u sezoni 2019/20 Bitef teatar započinje sa novim konceptom.

Radi se o naporima da se napravi organska veza između svakog izdanja festivala i pozorišne sezone koja mu sledi. U ovakvoj postavci, sezone Bitef teatra bi predstavljale reakciju na festivalska izdanja, ulazile u dijalog sa njim i bile neka vrsta njegove „produžene ruke” tokom godine, čime se nadamo da bi se u potpunosti ostvarilo ono što je Bitef teatru namenila Mira Trailović pre trideset godina.

Pod sloganom Nastavimo iz početka, sezona 2019/20 Bitef teatra se oslanja na koncept 53. Bitef festivala koji se bavio raspadom zajednice na svim nivoima i pokušajem definisanja alternativa za stanje u kome se nalazi naša civilizacija.

Pročitajte i ovo: Skandinavski triler Pustoš, švedskog autora Arne Dala

U formalnom smislu, predstave će pokušati dodatno da istražuju elemente imerzivnosti u pozorištu, odnosno, one pozorišne forme u kojima se briše jasna granica između izvođača i publike.

foto Jelena Jankovic

Ne slučajno, sezonu započinjemo 1. oktobra premijerom predstave Gradovi kojih više nema jedne od najznačajnijih svetskih koreograkinja, Konstance Makras. Predstava se realizuje uz učešće plesača Bitef dens kompanije, jednog od stubova Bitefa teatra, koja ove godine proslavlja desetogodišnjicu rada.

Pročitajte i ovo: Serija Dogs Of Berlin

Autorski tim, između ostalih, čine i autorka muzike Aleksandra Đokić, kao i kostimografkinja Selena Orb, dok su izvođači Marija Bergam, Ana Ignjatović Zagorac, Branko Mitrović, Tamara Pjević, Miona Petrović, Jakša Filipovac, Nataša Gvozdenović, Nikola Živković i Una Vujošević.

foto Jelena Jankovic

Konstanca Makras između ostalog kaže da ova predstava istražuje arhitektonska mesta u ulozi narativnih instrumenata naše istorije – u svrhu ponovnog pisanja istorije, vidanjem rana prošlosti, i zarad razumevanja savremenih događaja (na ličnom i globalnom planu) kao dela neprekidnog ciklusa koji doživljavamo kao protok vremena.

Pročitajte i ovo: Gomora – serija o najozloglašenijoj napuljskoj mafiji

Priče očevidaca bombardovanja Drezdena u februaru 1945, koje se prepliću se sa sećanjima izvođača i njihovih porodica na slična iskustva iz NATO bombardovanja, ukazuju na to da se talasi istorije i politike ponavljaju.

foto Jelena Jankovic

Premijera predstave Gradovi kojih više nema je na programu 1. oktobra sa početkom u 20 časova, dok je prva repriza 2. oktobra. Publika Bitef teatra je, od ove sezone, u mogućnosti da nabavi ulaznice za predstave elektronskim putem.

Pročitajte i ovo: Seksualno obrazovanje – bezobrazno zabavna serija o seksualnom sazrevanju

‘Gradovi kojih više nema vodi ka istraživanju umetnosti sećanja, ili ars memoriae, u kojoj se sećanja naročito čvrsto vezuju za fizičke lokacije, prostorije i arhitekturu. Ishodište ovog komada bio je grad kao konkretna geografska lokacija, kao sidrište sećanja. Šta biva sa našim uspomenama, šta biva sa onima koji nastavljaju da pamte ta fizička mesta čak i nakon što ona budu uništena?

foto Jelena Jankovic

Postupci izvođača na sceni odnose se na antičke veštine ars memoriae, prema kojoj, da bismo vratili u sećanje stvar koju želimo da upamtimo, najpre moramo da saberemo utiske. U središtu te mnemoničke tehnike jeste prostorna orijentacija. Na koji nam način u svrhu sećanja mogu poslužiti prostorije i mesta?

Pročitajte i ovo: Kloi Bendžamin – Besmrtnici, najbolji američki roman godine

Sećanje na gradove koji više ne postoje istražuje arhitektonska mesta u ulozi narativnih instrumenata naše istorije – u svrhu ponovnog pisanja istorije, vidanjem rana prošlosti, i zarad razumevanja savremenih događaja (na ličnom i globalnom planu) kao dela neprekidnog ciklusa koji doživljavamo kao protok vremena.

Pročitajte i ovo: Patrick Melrose – briljantna saga o odrastanju kroz bolnu traumu

Sećajući se gradova… priče očevidaca bombardovanja Drezdena u februaru 1945, koje se prepliću se sa sećanjima izvođača i njihovih porodica na slična iskustva iz NATO bombardovanja, ukazuju na to da se talasi istorije i politike ponavljaju.Komad takođe preispituje odnose arhitekture i memorije kao fizičkog iskustva’’, rekla je Konstanca Makras o projektu.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.