Zašto se nagrada zove Oskar? A koliko ih je podeljeno, ko ih je najviše dobio? Da biste se pripremili za dodelu Oskara 2023, delimo sa vama mnoštvo anegdota i zanimljivosti.

Zašto se statueta zove Oskar i da li je zaista zlatna? I onda, koji su to filmovi koji su do danas postavili rekord po dobijenim nagradama i glumcima i glumicama koji su osvojili najviše Oskara? Da bismo vas pripremili za dodelu Oskara 2023. godine, prikupili smo niz zanimljivosti i anegdota za koje smatramo da su vam od značaja.

Na primer: na prvoj dodeli, 16. maja 1929. godine, nagrada se zvala The Academy Award of Merit (Nagrada Akademije za zasluge) i događaj je održan u hotelu Ruzvelt u Holivudu.

Ulaznice za učešće na večeri koštale su 5 dolara i tada je dodeljeno samo 15 Oskara.

Od tada, u 94 izdanja – koje će postati 95 sa onim od 12. marta 2023. – dogodilo se mnogo stvari.

Zašto se nagrada zove Oskar?

Zvanični naziv zlatne statuete je „Akademska nagrada za zasluge“, ali od sredine tridesetih svi je zovu „Oskar“. Zašto?

Nema zvaničnog objašnjenja zašto je preimenovana na ovaj način. Neki kažu da je uzela srednje ime prvog muža Beti Dejvis, prve žene koja je izabrana za predsednika Akademije, kao i prve glumice u istoriji koja je dostigla rekordnih deset nominacija za Oskara (koji je dva puta osvojila za najbolju glumicu (1936. sa filmom ’’Strah od ljubavi’’ i 1939. sa filmom ’’Kći vetra’’).

Drugo objašnjenje, više pop, kaže da je 1931. izvršni sekretar događaja, Margaret Herrick, pri pogledu na zlatnu statuu uzviknula: „Izgleda baš kao moj ujak Oskar!“.

Koliko vredi statueta Oskara?

Statueta Oskara za zasluge predstavlja viteza koji stoji na kolutu kinematografskog filma sa pet zraka (kao kategorije radnika uključenih u prvo izdanje Oskara: glumci, reditelji, producenti, tehničari i scenaristi).

U rukama ima krstaški mač.

Statueta je visoka 34 centimetra i teška četiri kilograma. Tek od 2016. godine pozlaćen je 24-karatnim zlatom. Njegova današnja vrednost je oko 300 dolara.

Ali bilo je vremena kada je njegova vrednost bila samo simbolična: u vreme Drugog svetskog rata, u izdanjima od 1942. do 1944. godine, zapravo je bila od gipsa da ga niko ne bi ukrao ili prodao.

Najbolja sporedna glumica sa samo 10 godina

Sa samo deset godina, Oskara dobija: Tejtum O’Nil, najmlađa glumica koja je osvojila Oskara za sporednu ulogu u filmu ’’Mesec od papira’’.

Najgore protivrečnosti

Prva afroamerička zvezda koja je dobila Oskara bila je Heti Mekdanijel, 1939. godine, za njen nastup u filmu Prohujalo sa vihorom. Međutim, na ceremoniji dodele nagrada morala je da sedi u posebnom delu pozorišta zbog zakona o rasnoj segregaciji.

Rekord statueta

Za sada su tri filma koja su osvojila najviše Oskara ikada, po redosledu nagrada: Ben-Hur (1960.), Titanik (1998.) i Gospodar prstenova: Povratak kralja (2004.), svaki sa po 11 statueta.

U izdanju iz 2023. godine, film Daniela Kvana i Daniela Scheinerta ’’Sve svuda odjednom’’ Everything Everywhere All at Once dobio je 11 nominacija. Ko zna da li će uspeti da izjednači rekord i uđe u uži spisak najnagrađivanijih filmova u istoriji Oskara.

Lični rekord

Volt Dizni je osvojio ukupno 26 statueta, uključujući 4 za svoju karijeru. Mikijev tata je takođe prikupio najveći broj nominacija u istoriji Nagrade, 59!

Rediteljke nagrađene Oskarom

Uvek cenjene i nagrađivane na Noći Oskara su velike i nove glumice filma. U istoriji dodele Oskara, žena reditelja je nešto manje, kao i scenarista i producenata.

U stvari, kandidatkinje u kategoriji najboljeg reditelja mogu se nabrojati na prste dve ruke. Ali za one koji su zaista nagrađeni, jedan je dovoljan.

Tokom izdanja, Lina Wertmüller (Pasqualino Settebellezze, 1977),  Jane Campion (Piano lessons, 1994), Sofia Coppola (Lost in translation, 2004), Kathryn Bigelow (The Hurt Locker, 2010), Greta Gerwig (Lady Bird, 2018), Chloé Zhao (Nomadland, 2021), Emerald Fennel (The Promising Woman, 2021) i Jane Campion (The Power of the Dog, 2022).

Od njih su pobedile samo Ketrin Bigelou, Kloi Žao, jedanaest godina kasnije, i Džejn Kempion sledeće godine.

Posle dve zlatne godine – ’21. i ’22. – za žene rediteljke u izdanju 2023. nema nominacija među kandidatima za kategoriju.

Opet o ženama

Jedina glumica koja je osvojila četiri Oskara za najbolju glumicu 1934, 1968, 1969. i 1982. je Katharine Hepburn. Ali nikada se nije pojavila da pokupi nagrade! Tek 1974. godine učestvovala je na večeri uručivanja nagrade Irvin G. Thalberg producentu Lorensu Vajngartenu.

Oskar i Italijani

Italija je, posle Sjedinjenih Država, nacija koja je prikupila najviše Oskara za svoja filmska ostvarenja. Među italijanskim rediteljima, glumcima i filmovima koji su osvojili Oskara, lista je duga (pominjemo samo neke).

Vitorio De Sika sa četiri statuete, za Sicuscia (Čistači cipela), Bicycle Thieves (Kradljivce bicikala), Yesterday, Today, Tomorrow (Juče, danas, sutra) i film Vrt Finci-Kontinija (The Garden of the Finzi-Continis).

Jednako s njim, drugo sveto čudovište režije, Federiko Felini, koji je osvojio četiri Oskara za filmove La strada, Noći Kabirije, 8 ½, takođe nagrađenih za kostime, i Amarkord, plus statuetu za životno delo.

Nakon toga, Bernardo Bertoluči je dobio Oskara za najbolji film ikada sa filmom Poslednji imperator, blokbasterom nagrađenim sa devet statueta (od kojih su dve dodeljene Bertolučiju za režiju i originalni scenario).

A onda slede Salvatores, Tornatore i Sorentino koji su dobili Oskara; Petri je dobio Oskara za scenario za film Divorcio all’italiana, a Beninji je sa svojim La vita e bella trijumfovao za najbolju muziku i najboljeg glumca.

Među ženama, prva rediteljka koja je dobila nominaciju za najbolju režiju bila je Lina Vertmuler, za Paskvalino Settebeleze. Zatim je osvojila Oskara za životno delo 2020.

Prva Italijanka koja je kući ponela Oskara bila je Ana Manjani za Tetovirana ruža 1955.

Usledila je Sofija Loren 1962. godine sa La ciociara, prvim Oskarom koji je dodeljen glumici u filmu koji nije na engleskom jeziku. Loren je takođe osvojila još jednog Oskara za životno delo 1991. Još jedna dugoočekivana, ali zaslužena nagrada za životno delo pripala je Eniu Morikoneu 2007. (koji je osvojio još jednog Oskara za muziku u filmu The Hateful Eight 2015, koji je napisao i režirao Kuentin Tarantino).

Najlošije izdanje ikada po gledanosti bilo je ono iz 2021. Manje od 10 miliona Amerikanaca je videlo direktan prenos na TV-u, ali je kolaps publike bio očekivan s obzirom da su veći deo 2020. i 2021. godine bioskopi ostali prazni u celom svetu zbog vanredne situacije usled Covid pandemije.

Najkritičnije (i najkritikovanije) izdanje u istoriji Oskara

Da bi ponovo raspalio reflektore u večernjim satima, stvarajući pravi kratak spoj u sali, bio je šamar Vil Smita Krisu Roku tokom 94. izdanja (2022).

Smit je udario voditelja, a zatim ga psovao. Scenu je cenzurisao ABC, ali je privukla ogromnu pažnju na društvenim mrežama. Bivši ’’princ od Belara’’ se potom izvinio i nekoliko dana kasnije dao ostavku na Akademiju. Nedelju dana kasnije, Akademija mu je zabranila dodelu Oskara na 10 godina.

Kako ne bi rizikovali druge nesrećne incidente, Akademija je po prvi put formirala kriznu jedinicu spremnu da interveniše ako je potrebno povodom 95. dodele Oskara.

Nesreća na putu

Jedina glumica koja je pala na sceni u Los Anđeles teatru bila je Dženifer Lorens 2013. Mora da je u pitanju emocija ili duga haljina, glumica se saplela sekund pre nego što je dobila Oskara za najbolju glumicu za film „Svetla strana“.

Istorijska fraza Oskara

„Ako živite dovoljno dugo i možete da pričate, uvek možete da osvojite Oskara“, rekao je Džon Vejn, čovek koji je ušao u istoriju Holivuda i bioskopa.