Kako bi se izborili sa problemom usamljenosti, naročito tokom mračnih i hladnih zimskih meseci, vlasti švedskog grada Lulea pokrenule su kampanju kojom ohrabruju ljude da pozdravljaju jedni druge u prolazu.

Snegom prekrivena obala grada Luleo na severu Švedske i sada je mesto gde se mogu videti kupači koji se spuštaju kroz pravougaonu rupu u ledenu vodu. Sunce zalazi oko 14 sati. Uskoro, za oko mesec dana, dnevnog svetla biće samo tokom tri sata.

Katarina Ilipertula leti retko pliva, ali pre nekoliko godinapočela da se kupa zimi često pre posla.

U ovom kraju Evrope, mnogi imaju hobije koji im pomažu da lakše prebrode hladne mračne zimske mesece, poput pomenutog plivanja u ledu, ali i pored toga teško izlaze na kraj sa usamljenošću.

Kako bi se izborili sa ovim problemom, vlasti Lulea pokrenule su kampanju za ublažavanje društvene izolacije ohrabrujući ljude da se pozdrave jedni s drugima.

Zaista je dobro što ljudi pozdravljaju jedni druge. Ljudi koji se sretnu, ne poznaju sebudu malo srećniji kada se jave jedno drugom“, kaže Pontus Vikstrom, 61-godišnji predsednik jedne grupe ljubitelja zimskog kupanja.

Kampanja The Säg hej! (Kaži zdravo!osmišljena je da stvori osećaj prijateljskih odnosa u gradu podstičući ljude na male, ali značajne društvene interakcije. U autobusima se puštaju reklame, a u školama se održavaju radionice na ovu temu.

Nedavno istraživanje je pokazalo da je u Luleu među mladima između 16 i 29 godina, 45 odsto imalo probleme zbog usamljenosti. Među starijima od 85 i više godina taj postotak je znatno niži – 39 odsto žena i 26 muškaraca.

Mikel Dahlen, profesor blagostanja i sreće na Stokholmskoj školi ekonomije, kaže da iako je usamljenost, posebno među mladima, globalni problem, možda je Švedska, zbog mračnih, hladnih zima, toga svesnija.

Usamljenost i izolacija su veliki problemi u bilo koje doba godine, skoro bilo gde u svetu, trenutno. To dolazi sa vremenom u kome živimo, načinom života koji vodimo, gde se ne srećemo nužno u istoj meri kao nekada. Situacija se pogoršava zimi kada smo manje napolju i ređe se družimo“, objašnjava Dahlen.

Asa Koski, koja radi u Opštini Lulea, došla je na ideju za kampanju. Njena želja je da grad, koji prolazi kroz period brzog rasta jer pokušava da privuče desetine hiljada novih zaposlenih u „zelenoj“ industriji i drugim uslugama, zbog toga ne postane skup individualaca.

Ne želimo samo da Luleo raste kao grad; želimo da bude prijatan i bezbedan i prijateljski grad gde ima kulture, slobodnih aktivnosti, sporta“, objašnjava Asa Koski.

Kada ih neznanci pozdravljaju, ljudi imaju jači osećaj pripadnosti i imaju utisak „da ih vidite“istakla je Asa i dodala da istraživanja pokazuju da to utiče na zdravlje i često utiče na želju da pomognemo jedni drugima – ako pozdravite svoje komšije, veća je verovatnoća da ćete im pomoći.

Većina stanovnika Lulea slaže se da pozdravljanje treba podsticati, ali mnogi kažu i da što grad postaje internacionalniji, to je društvo otvorenije i više prijateljski nastrojeno.

Me Jang Jim, koja se u Luleo doselila iz SAD pre 23 godine, kaže da su ljudi u gradu „uglavnom prijateljski raspoloženi“, ali ne u početku.

Svi su pomalo rezervisani, ali ako pitate, ljudi će vam pomoći“, objašnjava ova 62-godišnjakinja i navodi da je to doživela kao kulturalni šok kada je došla, jer je navikla da se svi pozdravljaju u SAD.

Tokom vrhunca pandemije koronavirusa, mnogi su komentarisali kako socijalno distanciranje nije ništa novo za Šveđane, koji, kako je to rekla novinarka i autorka Lisa Bjurvald, „vole da drže izuzetno široko takozvano međuljudsko odstojanje. Ovo pravilo je odavno primenjeno na sve aspekte svakodnevnog švedskog života, od kretanja kroz supermarketa do čekanja na autobuskoj stanici. Čak i kada pada kiša“.

Prema rečima Sejeda Hašemija, 25-godišnjeg studenta koji živi u obližnjem selu Kalaks, situacija je sada gora: „Pre kovida bilo je 50-50, neki ljudi su se pozdravljali. Ali nakon pandemije više se plašimo kontakta sa strancima“.

Kada se ljudi manje pozdravljaju, postaju „više izolovani“, manje kontaktiraju sa ljudima i postaju podložni depresiji.

Jedno ‘Hej’ može nekome da izmeni dan“, smatra Hašemi.

Rođen u Iranu, a poreklom iz Avganistana, Hašemi je u grad došao pre devet godina kao izbeglica. „Dolazim sa Bliskog istoka gde se ljudi pozdravljaju, čak je nepristojno ne javiti se, ali ovde ako se javite strancima, oni će reći: ‘Pijan je’“, objašnjava mladić.

Šveđanima treba više vremena da se zagreju. „Treba da poznaju nekoga dugo da bi postali prijateljski raspoloženi i otvoreniji prema toj osobi“, naglašava Hašemi i dodaje da mu vitamin D, video-igre, posao i učenje pomažu da prebrodi zimske mesece – kao i ugradnja belog osvetljenja u dom.

Tridesettrogodišnja ilustratorka Ronja Melin, koja se doselila u Luleo iz Skone, mesta na jugu Švedske, 2020. godine, kaže da je od detinjstva uvek bila snažan zagovornik pozdravljanjaKampanju vidi kao pozitivan iskorak.

Živite uglavnom u sopstvenom balonu. Uvek je važno primetiti ljude“, poručuje Ronja.