Svi naši napori, svaka odluka, dilema ili mogućnosti koje sagledavamo, praćeni su pitanjem, procenom i sudom o tome da li se iza njih krije razlog za sreću koju neprestano jurimo i nikako da konačno dosegnemo.

Katarina Krstić Gestalt life coach i savetnik, HR Consultant
Katarina Krstić
Gestalt life coach i savetnik,
HR Consultant

Ona je uvek tu negde iza ćoška i čini se da se osmehuje više drugima nego nama, a često nam nije jasno zašto je to tako.

Toliko smo se trudili da budemo mudri, obazrivi, vredni i pametni, pratili smo putokaze, čitali knjige, usvajali zlatna pravila i najčešće dočekali da nam se samo povremeno i na kratko nasmeši. Vrlo brzo se dešavalo da nas je ona opet zaboravila i da moramo iznova strpljivo da čekamo da nas ponovo pogleda i da se zapitamo čime smo je naljutili ovoga puta.

Pročitajte i ovo: Na koji način vežbe vraćaju sreću u naš život

Ponekad smo se borili i sa dilemom da li je problem u nama ili je ovaj svet prosto sazdan tako da je u njemu sreća rezervisana samo za retke koji su se rodili pod onom čuvenom darežljivom zvezdom, u pravo vreme i na idealnom mestu.

Ako se pažljivije sagleda taj naš način potrage za srećom, deluje da je sreća kao onaj jedan papir koji nam uvek fali na šalteru.

Pročitajte i ovo: Skrivena lica depresije – nasmejana depresija

Izgleda slično jer za sreću uvek nešto nedostaje, mada se razlika vidi u tome što je do tog poslednjeg  papira ipak nekako lakše doći, i u tome što gospođa na šalteru ipak na kraju kaže – E, sad je dobro, ne mora više.

Za razliku od nje, mi sami koji radimo na svom šalteru sreće nikako da završimo prikupljanje te potrebne dokumentacije i svih dokaznih pečata  kako bi smo sami sebi mogli da uručimo ”Rešenje za sreću” makar na oročeni period koji je duži od par dana ili još češće samo par sati, koliko nam sreća obično traje. Čini se da nam povremeno i nije jasno šta je sve još potrebno kako bi se uverili da više ništa bitno ne fali i kako bi konačno mogli da postanemo srećni.

Pročitajte i ovo: Gde da nađem lek kad srce zaboli

Što je još gore, ne očekujemo samo od sebe da prikupimo kompletnu dokumentaciju koja potvrđuje da imamo razloga za sreću, najčešće u vidu diplome fakulteta, ugovora o radu sa visokom zaradom, izvod iz matične knjige venčanih a nakon toga i rođenih potomaka, potvrdu od lekara da smo savršeno zdravi, vizit kartu sa dobrom titulom u jakoj firmi, pozitivan izveštaj sa bankovnih računa, ugovor o nepokretnostima, slike sa dalekih destinacija i račune iz ekskluzvnih radnji i restorana.

Pročitajte i ovo: U čemu je razlika između krivice i odgovornosti

Mi pored toga očekujemo da se na tom našem šalteru sreće pojave i mnogi drugi koji će nam doneti dokumentaciju kojom će potvrditi da nas cene i vole, overene kalkulacije obilja vremena koje troše na naše potrebe, fotokopije izveštaja o broj doniranih pomoći u neugodnim situacijama, potvrdu da nismo osuđivani od strane naših kolega, prijatelja i šefova, izjavu o vernosti partnera, sve kontrolne i pismene zadatke svoje dece koja su osvojili očekivani uspeh, diplome sa njihovih takmičenja, prvih nagrada za nešto suptilno ili teško, i gomilu pozivnica za razna zanimljiva dešavanja i slavlja.

Pročitajte i ovo: Kada je veza kao droga

Deluje kao da nije teško sakupiti sve to!

U principu, ko će drugi uspeti u tome ako ne mi?

Bavimo se time od rođenja. Učili smo tolike godine, znamo šta nam je sve potrebno i decenijama već uspešno prikupljamo dokumentaciju. Učimo, smeškamo se, ljutimo se kad nam ne daju, molimo ponekad, radimo naporno, pokušvamo i “na suze” da dobijemo, dobri smo i imamo strategiju, punimo svoju riznicu i donosimo na šalter svaki dan.

Pročitajte i ovo: Senka u seksualnosti

Brinemo da nešto ne pođe po zlu, štitimo svaki papir koji je cenjen na tržištu sreće, trčimo da ga ugrabimo među prvima kada se pročuje da je nestašica ili poslednji komad kada je rasprodaja, gledamo da ne izgubimo baš ništa i budni smo za svaku potencijalnu grešku koja može da se pojavi u dokumentu. Međutim, nešto čudno se dešava svaki put kad pomislimo da smo konačno dostigli tu tačku na kojoj će naš zahtev biti prihvaćen i odobren.

Pročitajte i ovo: Kako da završimo nezavršemo u bivšoj ljubavi i otvorimo vrata novom odnosu

Ono što čujemo svaki put kada pomislimo da smo konačno kompletirali kolekciju jeste da još nešto nedostaje. Fale nam nova kola, još jedna soba u stanu, nova haljina, jedno egzotično putovanje, povišica, nova romansa, viša pozicija, više pažnje, dodatna pomoć, genijalna ideja, slobodno vreme, više poverenja u sebe, još malo dobronamernosti od strane drugih, više podrške od strane porodice, nove cipele, bolje ocene u školi i još jedno parče torte.

Pročitajte i ovo: Reči su te što nas svlače, ćutanje samo uz suze dobro ide

Onda nestrpljivo nastavljamo da jurimo za onim što smo shvatili da nedostaje, uvereni da je ostalo još samo malo i da uskoro stižemo na cilj.

Ne možemo tek tako lako  odustati sada kad smo toliko truda uložili i toliko toga nabavili. Znamo da ima samo još par stvari koje je potrebno da nabavimo da bi mogli konačno da odahnemo i prigrlimo sreću. Međutim, život nam često dodatno otežava, nekada time što nas dovede u situaciju da nam se neki od prikupljenih dokumenata, povremeno izgubi, uprkos svim našim naporima da do toga nikako ne dođe. Još veći problem nastaje onda kada nam je za sreću potreban neki od “nevidljivih” dokumenata. Onaj koji nigde ne postoji i koji nam niko ne može izdati bez obzira na to što mi nepokolebljivo verujemo da ga možemo naći i uzeti. Onaj koji se tiče nekog od naših nerealnih očekivanja koje nikako ne želimo da napustimo.

Pročitajte i ovo: Kako karmičke navike utiču na ljubavni život

I dok tako nastavljamo da tragamo,  prikupljamo i čuvamo, trošeći svoje vreme i energiju, ne pada nam na pamet da pomislimo da možda u stvari nema kraja zahtevima koje sami sebi izdajemo sa druge strane šaltera.

Svako od nas može da završi rečenicu koja počinje sa – Biću srećan/na kada… i dođe do informacije o tome šta je ono što mu još nedostaje do tog dostignuća.

Pročitajte i ovo: Ljubavni trougao sa prijateljem ili prijateljicom

Problem je samo u tome što tako možemo do sutra. Možemo da napravimo hiljadu takvih rečenica ako krenemo da zaista istražujemo po sebi i pustimo mašti i željama na volju. Izvesno je i to da možemo da se nikad ne zaustavimo u toj produkciji ako odlučimo da ne prestanemo.

Pročitajte i ovo: Tranfer i kontratransfer

Razlog tome je u činjenici da u tom procesu dostizanja zadovoljstva čim sebi ispunimo jednu želju na scenu odmah stupa druga. Ako smo zadovoljili glad, ubrzo možemo da očekujemo da nastupi doba žeđi, ako smo završili školovanje nedostaje nam posao, ako smo našli posao fali nam odmor,  ako smo uplatili letovanje fali nam društvo, a ako imamo društvo nedostaje nam mir. Jasno je ali ne i tragično da nam uvek nešto fali. Neispunjene želje i potrebe su ono što nas gura dalje, podiže energiju i jača motivaciju i to nije nikakav problem. Problem najčeśće leži u tome što često ne umemo da razlikujemo zadovoljstvo od sreće.

Pročitajte i ovo: Rast počinje kad napustimo zonu komfora

A tako smo naučeni. Uče nas od malena da ćemo biti srećni kada ostvarimo svoje želje i u tome ima logike. Pa toliko puta smo već zaista bili srećni. Svaki put kad nam se želja ostvarila. Pitanje je, a i pravo čudo kako tu sreću nismo uspeli da sačivamo? Toliko je već dokumentacije o njoj na našem šalteru, ali čini se da ta dokumentacija zastareva mnogo brže nego u bilo kojoj pravnoj državi na svetu. Neki dokumenti traju mesec dana, neki nedelju, a neki samo dan-dva. Neki dokumenti koji su pre par dana bili potrebni povremeno prosto završe u smeću jer se ispostavilo da nam uopšte nisu trebali ili da su bili falsifikat.

Pročitajte i ovo: Ne pregazi te vreme, već ono što ne uradiš za to vreme

Moj šalter, moja pravila, zvuči sasvim fer i korektno.

Svi smo mi autonomna bića slobodna da izaberu svoja pravila za sreću, međutim čini se da ih nismo uvek najbolje svesni kao i da ih nismo uvek sami propisali. Najčešće nismo svesni jednog univerzalnog uverenja, koje zatičemo u skoro svakoj od naših pojedinačnih službi sreći, koje glasi da je sreća u onome što nedostaje. To pravilo nam govori da je sreća baš u onome što nemamo a ne u svemu onome što imamo. Zbog tog pravila naš fokus je uvek na onome što fali a ne na onome što je ostvareno.

Pročitajte i ovo: Sloboda u vezi i zašto je brkaš sa narcisoidnošću

Fokus je centar pažnje a pažnja ide prema onome što je značajno. Svesnost o tome da će uvek biti nečega čega nemamo i fokusirana pažnja na ono što nas može učiniti srećnim u svakom trenutku, pristup je koji može da napravi razliku. Nije isto ako se svakoga jutra zapitamo – ”Zbog čega danas mogu da budem srećna?” ili se usmerimo na pitanje “Zbog čega danas mogu da budem nesrećna?” Ono što tražimo to ćemo i naći. I sreća i nesreća su prisutne istovremeno i nije potrebno da sreća pogleda baš nas, već da mi pogledamo baš nju.

Pročitajte i ovo: Nađi snage da se izvučeš iz svoje slomljenosti

Sreću nije potrebno juriti i dokazivati, već je treba gledati, videti i izabrati, i biti svestan toga da gledanje u sreću nije odustajanje od novog i ne predstavlja prestanak traganja za drugim radostima. Gledanje u sreću je rezultat svesnosti o tome da ona ne zavisi od onoga što nismo osvojili već od izbora koji smo u vezi sa njom napravili.

Pročitajte i ovo: Istine i zablude o alkalnosti, kiselosti i baznosti organizma

Izabrati sreću u svakom trenutku je jedostavan proces i prosto znači pronaći odgovor na pitanje – zbog čega upravo sada i ovde, mogu i želim da budem srećan/a?

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.