Šta znači voleti sebe i kako se ta ljubav gradi?

Ako se bavimo ličnim razvojem, sigurno smo već mnogo puta pročitali ili čuli koliko je važno da volimo sebe i kako bez ljubavi prema sebi nema skladnog i produktivnog života, niti dobrih i harmoničnih odnosa sa drugima.

Ovaj stav deluje logično, pa se zbog toga mnogi ljudi bave razvojem ljubavi prema sebi. Međutim, često zaključuju da nije dovoljno samo doneti odluku koja će glasiti – od danas ću voleti sebe bezuslovno ili samo ponavljati fraze ispunjene ljubavlju prema samom sebi, jer to, prosto, ne daje željene rezultate.

Svest o sebi u početku razvijamo kroz usvajanje stavova ljudi koji nas okružuju i koji nas opisuju, šaljući nam poruke o tome ko smo mi i kakvi smo to.

Naši roditelji i drugi važni ljudi tokom odrastanja, neprestano nam pokazuju iz svog ugla ono što misle da je dobro u nama, ono što karakterišu kao loše i ono šta veruju da bi trebalo da budemo. Zbog toga započinjemo da stvaramo pojam o sebi osluškujući reakcije i komentare sredine koja nas, iz najbolje namere, usmerava i oblikuje.

Učeći i prilagođavajući se, pokušavajući da dobijemo ljubav i prihvatanje, neke delove sebe odbacujemo, negiramo i kontrolišemo, dok druge prisvajamo i ugrađujemo u sliku o sebi i definišemo kao svoj identitet. Tako, kod sebe volimo ono što smo okarakterisali kao vredno i poželjno, a ne volimo, odbacujemo i negiramo ono što smo procenili kao nepoželjno, ružno, glupo i neprihvatljivo. Zbog toga, iako mislimo da volimo sebe, mi zapravo volimo samo neke delove sebe, a druge aktivno ne volimo i odbacujemo.

Da bismo u potpunosti voleli sebe, morali bismo da se u potpunosti poznajemo.

Ali koliko god da mislimo da sebe dobro znamo, zapravo je nemoguće sebe istražiti i spoznati u meri da možemo reći da baš sve o sebi znamo. Međutim, mera u kojoj smo spremni da iskreno spoznamo sebe i da prihvatimo i one aspekte koje nekad neko nije voleo u nama, podudarna je meri naše ljubavi prema sebi.

Zbog toga je jasno da je prvi korak u jačanju ljubavi prema sebi rad na dubljem i širem upoznavanju sebe. Na tom putu mogu nam pomoći neka pitanja i vežbe.

Neko ne voli svoju povremenu lenjost, neko preteranu odgovornost. Neki ljudi navode da ne vole to što imaju previše poverenja u druge, a neki to što su isuviše oprezni. U svakom slučaju, vrlo je jednostavno otkriti šta je to što ne volimo kod sebe ako se priupitamo šta je to što bismo kod sebe voleli da promenimo. Taj aspekt nas koji bismo voleli da promenimo, ili na kojem već radimo, jeste ono što ne volimo i ne prihvatamo kod sebe.

Geštalt teorija promene ističe da se do promene ne može doći pokušajem da menjamo neke aspekte sebe, već upravo suprotno, kroz prihvatanje tih nevoljenih i neprihvaćenih delova svoje ličnosti.

Ukoliko to uspemo da postignemo mi uspostavljamo novu harmoniju unutar sebe koja zapravo menja i svaki pojedinačni aspekt nas. Međutim, nije lako prihvatiti ono za šta verujemo da je loše, nepotrebno, neproduktivno ili izaziva osudu drugih.

Dakle, šta nam je činiti?

Kada smo identifikovali aspekt sebe koji ne volimo, možemo da pokušamo da prestanemo da mu sudimo i usmerimo se na to da ga razumemo.

Razumeti neki deo sebe praktično znači prepoznati njegovu funkciju, odnosno, svrhu njegovog postojanja. Na primer, napad besa, koji kod sebe ne volimo, možda ima funkciju da nas zaštiti. Možda zato što se nedovoljno dobro ili prekasno branimo od onoga što nam ne odgovara.

Nesigurnost, u nekim situacijma, možda ima nameru da nas zaštiti od naše tendencije da prebrzo donosimo zaključke ili sklonosti da idealizujemo dok ne udarimo glavom o zid.

U suštini, sve što postoji u nama, koliko god da nam se čini lošim ili nepotrebnim, ima svoju dobru stranu i stoji u odnosu na nešto drugo kako bi se formirala ravnoteža.

Za nas je važno da spoznamo u odnosu na šta stoji ono što nam se ne dopada kod nas i čemu služi. Na taj način shvatićemo šta još treba da spoznamo i promenimo da bi se i ovaj aspekt promenio.

Ukoliko smo, recimo, nedovoljno tolerantni, moguće je da imamo neralna očekivanja od drugih i sveta, i teško ćemo išta uraditi ukoliko sami sebe ubeđujemo da budemo tolerantniji, ili ukoliko sebe kinjimo jer to opet nismo uspeli. Ono što je potrebno jeste da shvatimo zašto to radimo i razumemo ovu svoju reakciju.

Do svrhe ovih nevoljenih aspekata sebe možemo doći kroz sledeću vežbu.

Možemo zatvorenih očiju da zamislimo ispred sebe deo nas prema kome ne osećamo ljubav, koji ne prihvatamo i koji želimo da promenimo, i uputimo mu pitanja koja glase:

– Kada se ti pojavljuješ?

– Šta ti želiš?

– Čemu ti meni služiš?

– Šta ti je potrebno od mene da bi bio drugačiji?

Ukoliko, na primer, neki proždrljivi deo nas, kojeg uporno pokušavamo da se otarasimo, na ova pitanja odgovori da se pojavljuje onda kada smo ljuti, a nismo spremni da svoju ljutnju izrazimo, možda će njegov odgovor biti i to da on želi od nas da se aktivnije založimo za sebe u nekim situacijama, jer onda ne bi morao da nam služi tome da umanji naš bes.

Ili, ukoliko nas obavesti da nam služi tome da popuni neku prazninu koja postoji u našem životu, može da nam objasni šta je potrebno da uradimo da bismo na drugi način upotpunili sebe.

Kada shvatimo i prihvatimo da sve što je u nama nečemu želi da služi, možemo unutar sebe napraviti konstruktivne dogovore i umesto unutrašnjeg rata i odbacivanja, ponuditi bolje načine da se željni ciljevi ispune.

To podrazumeva mobilizaciju i drugih aspekata unutar nas, kao i združenu akciju u pravcu zajedničkih ciljeva.

Važno je da znamo da zbog navika koje smo formirali tokom godina, dešavaće se da povremeno zaboravimo na dogovore sa sobom koji smo tom prilikom napravili.

Kada se to desi, ne očajavajte, jednostavno, primetite da se isti aspekt pojavio na isti način ponovo, zahvalite mu što vas je podsetio na svoju svrhu i objasnite mu na koji način ćete nadalje više voditi računa o tome zajedno, u ljubavi.