Mnogo je pravaca ličnog razvoja koji naglašavaju važnost prihvatanja sebe i dopuštanja sebi da budemo ono što jesmo.
Taj, osnovni moto geštalt pristupa razvoju, koji se sve više pominje kao ključ balansa, zdravlja i energičnog življenja, ponekad ume da bude nedovoljno jasno shvaćen ili zloupotrebljen, jer površno gledano može da sugeriše odbacivanje lične odgovornosti za prilagođavanje i saradnju sa drugima.
Pored toga, može biti pogrešno shvaćen kao poziv na rigidnost, otpor promenama i želju da se ostane zauvek isti, svoj, naizgled slobodan, a u suštini, neslobodan od svojih navika i automatozama u mišljenju.
Sama ideja “Budi ono sto jesi”, deluje inspirišuće, oslobađajuće i pokreće nas na razmišljanje u pravcu sagledavanje sebe. Postavlja ispred svih, ono važno ključno pitanje – Ko sam zapravo ja, iza svih slojeva maski, navika, učvršćenih načina sagledavanja sebe i sveta, sa svim svojim završenim i nezavršenim poslovima u prošlosti, željama i ambicijama za budućnost. Kako sagledavam sebe i svet koji me okružuje, kako na njega reagujem, šta o njemu mislim i šta u njemu želim za sebe?
Odgovori na ova pitanja mogu nas odvesti samo dotle da sagledamo šta smo odabrali da budemo, ovde i sada, u ovom trenutku i navesti nas na to da se zapitamo kako smo sa tim.
Ovi odgovori nas pozivaju na to da rečenicu – Ja sam takav!, preformulišemo u stav – Ja sam kroz svoju istoriju, lepu i ružnu, pritisnut raznim iskustvima i ograničenjima, odabrao da budem takav jer mi je to delovalo kao najbolji mogući izbor.
Međutim, budi ono što jesi nije samo poziv na prihvatanje aktuelnog realizovanog sebe, već i prihvatanje svih svojih mogućnosti koje se mogu bolje sagledati kroz pitanje – Ko bih želeo da budem i šta mi je za to potrebno?
Postoje mnogi aspekti u nama, koje smo tokom razvoja odbacili, svrstali ih u grupu “ja nisam takav” i od njih se u potpunosti distancirali, zato što smo naučili da su oni “loši ” i nepoželjni. Na taj način, ispoljavajući samo ona ponašanja koja smo idetifikovana sa sobom, mi ne uspevamo da budemo ono što stvarno jesmo.
Zbog toga je namera čoveka da bude ono što jeste mnogo složenija nego što se na prvi pogled čini, jer mi jesmo ono što prihvatamo kod sebe i pokazujemo sebi i drugima ali i ono što kod sebe ne vidimo, negiramo i ne pokazujemo nikome.
Da bismo do tog bogatstva mogućnosti došli, važno je da budemo svesni svega sa čim se identifikujemo ali i onoga od čega se otuđujemo, jer je i to deo nas i predstavlja potencijal koji jednog dana možemo uključiti u doživljaj sebe.
“Ja sam nemaran”, je stav koji ukazuje na to da sebe identifikujemo samo sa jednom mogućnošću, odbacujući svoj potencijal da budemo brižni. On predstavlja odraz navike u mišljenju i ponašanju koju smo usvojili i učvrstili i nedovoljne svesnost o nekim svojim potencijalima i mogućnostima.
On predstavlja naš zaključak o sebi u ovom trenutku koji je nužan za svaki dalji korak ili odluku. Predstavnik je svesnosti o sebi i načinima na koji organizujemo svoje ponašanje sada i ovde. Sagledati sebe kao nemarnu osobu, i prihvatiti to bez suđenja sebi ili prsile ka sebi da se menjamo, samo je jedan korak na putu do toga da budemo ono što jesmo.
Drugi korak je sagledavanje svoje mogućnosti da budemo i nešto drugo, i on nas vodi ka donošenju odluke o tome šta i ko želimo da budemo.
Odatle – Biti ono što jesi, znači biti svestan sebe u ovom trenutku, biti svestan onoga što bismo želeli da budemo i biti svestan toga da je sve što nadalje sa tim uradimo, rezultat naše odluke.
Biti ono što jesi, znači korišćenje snage svesnosti da sebe oblikujemo u skladu sa punoćom svoga bića umesto da neprestano ponavljamo iste naučene i odabrane obrasce verujući da su jedino oni deo naše stvarne prirode, jer mi smo uvek mnogo više nego što mislimo da jesmo.
Pored toga, znači i biti svestan cene svakog svog izbora.
Mogu da ostanem nemarna i imam puno pravo na to, s tim da onda pristajem da plaćam cenu za svoju nemarnost, jer koliko je moje pravo da biram svoje ponašanje prema drugima, isto toliko je i njihovo pravo da budu ono što jesu i biraju svoj odgovor na moju nemarnost. U ovoj interakciji, ukoliko se otvorimo za sve svoje potencijale, možemo da rastemo menjajući sebe i ostajući ono što jesmo u isto vreme.