Savetovanje drugih je jedna od omiljenih disciplina u našoj kulturi jer izgleda da se svi razumemo u sve, ipak, malo više nego drugi ljudi!
Imamo neka iskustva, nešto smo čuli, a nešto čak i probali, pa nam je lako da sugerišemo i objasnimo. Ponekad deluje kao da nam je veoma stalo da ubedimo ostale da čine ono što mi verujemo da je najbolje za njih.
U tom svom savetodavnom pohodu mislimo da je važno da pomognemo drugima da dođu do najboljih rešenja za svoje probleme i da kvalitetnije i srećnije žive. Deluje kao da nam povremeno uopšte nije ni važno da li oni zaista žele da čuju naše predloge i troše vreme na naša objašnjenja i ubeđivanja.
Pročitajte i ovo: Pokušaji bega u lažnu slobodu koji uništavaju vezu
Ono čega često nismo svesni je to da davanje saveta, onda kada oni od nas nisu traženi, najčešće predstavlja nepotrebno i agresivno mešanje u tuđa posla, bez obzira na to što mi mislimo da smo dobronamerni i da samo želimo da pomognemo.
Pročitajte i ovo: Sve što treba da znate o nesanici
To što se nama čini da su oni u problemu može biti zato što bismo mi sami, da smo na njihovom mestu, imali neki problem sa okolnostima u kojima oni žive i sa načinom na koji funkcionišu.
Zbog toga se ponekad dešava da ljude koji su zadovoljni svojim životom i svojim izborima, neko drugi sa drugačijom životnom filozofijom, vidi kao ljude sa problemom i po svaku cenu želi da ih ubedi da treba da slede neki drugi model, eto recimo baš njegov.
Pročitajte i ovo: Nezdrava doza infantilnosti u vezi
Nerazumevanje tuđih izbora može nas voditi u pravcu nametanja svojih vrednosti i rešenja, a način da se izborimo sa tendencijom da drugima delimo savete nalazi se u pokušaju da sagledamo život ljudi oko nas iz njihovih cipela. Da probamo da razumemo i sagledano svet njihovim očima.
Zbog toga je, ukoliko razmišljamo o tome da li nekome da damo savet, prvo pravilo da najpre utvrdimo da li on uopšte ima neki problem. I naravno, da budemo svesni toga da samim pokušajem da nekome damo savet u isto vreme implicitno šaljemo dve poruke.
Pročitajte i ovo: Zašto su visoko inteligentni ljudi često nesrećni?
Prva je ’’ti imaš problem’’, a druga ’’i ja vidim da ne umeš sam da ga rešiš’’. Osoba koja sama nema ili ne uviđa svoj problem, neće pozitivno reagovati na našu inicijativu i jedino što iz toga može da iznikne jeste ili ljubazno izbegavanje teme i konflikta ili ljutito ulaženja u njega.
Pročitajte i ovo: Ne očekujem ništa od ove godine, očekuje ona od mene
Čak i kada se ne radi o nekom problemu, već o nekim običnim odlukama, kao što je, na primer, biranje destinacije za letovanje ili novog televizora, važno je da budemo svesni toga koje su zaista potrebe osobe sa kojom razgovaramo.
Pročitajte i ovo: Kako da znate da ste u vezi sa hroničnim preljubnikom
Davanje saveta nekome ko ga nije tražio ponekad može biti oduzimanje njegovog vremena i energije koja mu je potrebna da bi brže, lakše i bolje došao do svog rešenja. Možda mu prosto ponavljamo ono što već i sam zna ali iz ljubaznosti ne želi da nas prekida dok pokazujemo koliko smo informisani i demonstriramo svoju želju da pomognemo, iza koje se možda ipak malo više krije potreba da briljiramo ili popunimo svoje vreme nekom socijalnom aktivnošću. Zbog toga je drugo pravilo da utvrdimo da li on zaista treba bilo kakvu vrstu pomoći i instrukcija.
Postoje razlike u kulturama kada je u pitanju način na koji se ljudi odnose prema nekome ko ima problem ili situaciju u kojoj mu je potrebno da vrlo pažljivo upravlja svojim vremenom i energijom.
Pročitajte i ovo: Strast kao (ne)prijatelj partnerske ljubavi
U nekim kulturama je nepristojno i smatra se agresivnim iscrpljivati tu osobu pitanjima i stavljati je u situaciju u kojoj, pored toga što se upinje da reši svoj problem, treba još i da o tome informiše sve svoje prijatelje, poznanike, komšije, kolege i rodbinu i sluša šta bi oni sve uradili na njegovom mestu ili su već uradili u sličnoj situaciji. Ono što se smatra pristojnim i što se doživljava kao najbolji oblik pomoći jeste da se uputi poruka da smo tu, za šta god da zatreba i sačeka konkretan zahtev za konkretnom pomoći.
Pročitajte i ovo: Zašto se žalimo, čak i kada nam dobro ide
Ako smo sigurni da neko ima i problem i potrebu da od nas čuje moguća rešenja, najbolje je da probamo da shvatimo šta je već do sada činio kako bi taj problem rešio.
Pročitajte i ovo: Život ste dali firmi u kojoj radite, a ona vas je odbacila kao staru krpu
Time izbegavamo da dajemo savete koji nisu upotrebljivi i u vezi kojih dobijamo odgovore: ’’Znam to, ali to kod mene ne radi’’. Ukoliko zaista želimo da pomognemo, pravilo je da više pitamo i slušamo a manje pričamo. Posebno ne da koristimo situaciju kao pozornicu na kojoj ćemo prezentovati svoja mudra rešenja iz prošlosti ili svoju dobru informisanost.
Pročitajte i ovo: Kako da vežbanjem svesnosti povećamo osećaj zadovoljstva životom
Pored toga, važno je da znamo da rešenja koja rade za nas ne moraju biti dobra i za druge i da poštujemo njihovo pravo da biraju svoje puteve. Pravilo koje treba da sledimo jeste da probamo da shvatimo kako ta osoba želi da joj se pomogne i šta je njoj tačno potrebno u ovom trenutku od nas.
Ono oko čega svakako treba biti oprezan jeste opasnost da u pokušaju da pomognemo prosto neovlašćeno zabadamo nos u tuđe dvorište i petljamo se tamo gde nam nije mesto. Važno je i da budemo svesni toga da ubeđivanje drugih da urade ono što mi smatramo dobrim može da vodi ka tome da se i nama, a i njima, pametna rešenja obiju o glavu.
Pročitajte i ovo: Perfekcionizam – glad za prihvaćenošću i ljubavlju
Iako smo možda ponosni na to koliko smo ubedljivi i mudri, pitanje je koliko smo svesni toga da time možemo uticati na druge da prihvate rešenja zbog kojih će kasnije biti nesrećni.
Pročitajte i ovo: Kako nas manipulišu
Osim toga, važno je da znamo i to da li neko upšte želi da svoj problem reši i sa kim imamo posla. Nije loše podsetiti se drevne istočnjačke izreke, pre nego što krenemo da prosipamo svoje mudrosti, koja glasi:
Ako hoćeš da pomogneš početniku, radi sa njim.
Ako hoćeš da pomogneš starcu, radi umesto njega.
Ako hoćeš da pomogneš iskusnom majstoru, idi i ne mešaj se.
A ako hoćeš da pomogneš budali, budala si.
Pročitajte i ovo: Upoređivanje s drugima upropaštava ti život
I tu dolazimo i do četvrtog pravila koje kaže da je moguće pomoći samo onom koji svoj problem želi da reši. Ukoliko to nije slučaj onda njegovo traženje pomoći i naše davanje saveta predstavljaju samo jednu od socijalnih igara u kojoj svako radi nešto za sebe ili prosto gubi vreme.