Živeti punu sadašnjost je odraz potpune, duboke ljubavi prema životu, koji, kao ni mi, nije savršen niti idealan, i predstavlja rezultat ostvarenog zagrljaja sa jedinim uvek prisutnim i zauvek samo našim i neodvojivim saputnikom – našim životom.
Pun kontakt i svesnost ovog jedinstvenog odnosa slika je iskrenog prihvatanja tog plesa u dvoje, i onda kada se krećemo unapred, i onda kada je potrebno napraviti korak unazad ili plesati u krug, prihvatanje i čarobne tuge ili oštrog straha, preplavljujućeg očaja i raskošne radosti i svakog pojedinačnog delića našeg sklada i nesklada u odnosu sa njim.
Šta da radiš kad sretneš ljubav svog života u pogrešno vreme
Odraz spremnosti da se istini gleda u lice i da se u tom susretu, oči u oči, prepozna nesavršeno ali prijateljsko i dobronamerno lice nerazdvojivog saputnika.
To je zagrljaj sa realnim živim životom ”sada i ovde”, onakvim kakav on zaista jeste, u kojem u isto vreme grlimo i prihvatamo sebe, svoje aktuelno stanje i svoj život bez obzira na to da li je on trenutno jednostavan ili kompleksan, konfuzan ili uređen, usijan, hladan, bajat, sumoran ili lagan i veseo.
Pročitajte i ovo: Prava procena donosi pravi odnos prema partnerskoj vezi
U tom odnosu možemo se poštovati i voleti, ignorisati ili režati jedno na drugo.
Možemo biti u neskladu sa sobom mislivši kako volimo život ali nam se baš i ne dopada nešto.
Neprestano svesni svojih očekivanja od njega, možemo praviti liste onoga što nam nije dao, čekati Nove godine da nam donesu zakasnele poklone, viriti u tuđe vrećice od Deda Mraza i pokušavati da uskladimo svoje želje sa trendovima, neprestano dodajući nove zamerke sopstvenom životu.Pročitajte i ovo: Kako narodnjaci utiču na potisnute emocije
A odnos ljubavi prema njemu znači da ga nećemo porediti sa drugim i tuđim životima, nećemo stavljati pod lupu tražeći mu mane, ukazivati mu na to da je još uvek daleko od idealnog i govoriti mu kako nije dovoljno dobar za nas jer u njemu ima mnogo toga što nas žuljaja i pritišće i nema onoga što mislimo da nam očajnički treba. U odnosu ljubavi prilazimo mu svesni naše neraskidive vezanosti, jer bez njega nema nas i bez nas nema njega – našeg života i svesni toga da smo bez ljubavi između nas osuđeni na doživotno nezadovoljstvo i neispunjenost.
Pročitajte i ovo: Zašto se razočaramo u ljubav
U toj spoznaji naše nerazdvojivosti, bez bežanja u neku udobnu prošlost ili čarobno zmišljenu budućnost kojoj se nadamo, bez da mu neprestano zvocamo kako bi ”trebalo da bude” više onakav, a manje ovakav, možemo da se međusobno podupiremo i razvijamo kao nesavršeni saveznici sa zajedničkim ciljevima. Sa tom svesnošću dolazimo do puta na kojem on više nije prepreka nama a mi više nismo prepreka njemu. Tada se čujemo i razumemo, dogovaramo i usaglašavamo, menjamo brzine i ritmove i ne saplićemo se zbog neusklađenih ili pogrešnih koraka.
Pročitajte i ovo: Strast kao (ne)prijatelj partnerske ljubavi
U suprotnom, ako mu kažemo – voleću te kad postaneš dobar, kakav bi mogao biti njegov odgovor?
Da li bi mislio da smo mi sami dovoljno dobri za njega ili bi mogao da uzvrati istim stavom? I, ako nam se ne sviđa na šta trenutno liči pa krenemo da čeprkamo po svakoj njegovoj ćeliji razmatrajući njenu strukturu, lepotu, funkcionalnost, da li je u redu da on to isto radi sa nama?
Pročitajte i ovo: Pokušaji bega u lažnu slobodu koji uništavaju vezu
I šta će se desiti ukoliko, kad ga pogledamo u lice i ugledamo nemilu scenu, sklonimo pogled i zagledamo se u neku njegovu mladost, našu prošlost, tuđi ”lepši život” ili pohrlimo da odmaštamo željenu budućnost i ostavimo ga bez pomoći danas kada nam se ne svidja njegovo aktuelno stanje? Da li će se postideti i brzo promeniti, postati lepši, sjajniji i draži? Da li će jednako okrenuti glavu ostavivši nas da se durimo i da bežimo od njega, skrivajući se u stanju fantazija i infuzije veštačkih života?
Pročitajte i ovo: Zašto su visoko inteligentni ljudi često nesrećni?
Kada bismo samo pokušali da čujemo njegove odgovore na sve naše pridike, da li bismo nastavili da mislimo kako nas ne služi dobro, kao da verujemo da je život tu da nas ispunjava i nam služi ili bismo nekad pomislili da stvari stoje upravo obrnuto, da smo mi tu da njega ispunimo i da njemu poslužimo?
Pročitajte i ovo: Ne očekujem ništa od ove godine, očekuje ona od mene
Nasuprot tome da stalno tražimo i zahtevamo više, šta bi se dogodilo da smo spremniji da čujemo šta je to što naš život želi od nas, da smo spremni da damo više a uzimemo manje?
U ovom plesu, kao i u svakom drugom ne može se samo uzimati, a ne davati, zahtevati i negodovati bez spremnosti da promenimo korak onda kada će nas stajanje u mestu izbaciti iz ravnoteže.
Pročitajte i ovo: Kako da znate da ste u vezi sa hroničnim preljubnikom
Pročitajte i ovo: Upoređivanje s drugima upropaštava ti život
Možemo ga graditi jedino poštujući ga i prihvatajući ga i biti svesni da se ne može plesati skladno bez sluha i slušanja. Zato oslušnimo svoj život, pitajmo ga šta mu je potrebno od nas da bio baš takav kakav želimo da bude i mnogo manje nalik onome što ne želimo u aktuelnom trenutku. Upustimo se, sada i ovde, sa punom pažnjom i bez suđenja, u otvoren dijalog sa njim i uskladimo korake, želje i mogućnosti. Zagrlimo se sa njim i zaplešimo nove nesavršene plesove u novim danima i godinama, svesni da smo takvi kakvi smo, svoji i neraskidivo povezani, potpuni i prepuni mogućnosti da se uskladimo u tom odnosu ljubavi i međusobnog poštovanja.