Donositi odluke nije lako, posebno ukoliko one imaju dalekosežne uticaje na naš život.

Promeniti posao, preseliti se u drugi grad ili drugu državu, ući u brak ili izaći iz njega, često su teme u kojima nije lako preseći sa punom uverenošću da činimo ispravnu stvar. Prirodno je da vagamo, da na jedan tas stavljamo sve dobro što očekujemo od izbora, a na drugi sve ono što bi moglo biti loše ili što ćemo takvom odlukom izgubiti. To su situacije u kojima se najčešće podsetimo da “ne može i jare i pare”, pa merimo šta nam je draže i koji nam je gubitak lakši za podneti.

Prirodna ambivalencija postoji u svakom od nas kada se suočavamo sa tim pravilom koje govori da, ukoliko nešto želimo da dobijemo, u isto vreme se nečeg drugog moramo odreći. Čak i kada su u pitanju sasvim male svakodnevne stvari, ovo pravilo je uvek prisutno.

Pročitajte u ovo: Žene se zaljubljuju u junake, a muškarci u sfinge

Da bismo dobili tople, sunčane i osvežavajuće dane negde na moru,  moramo se odreći para i svih drugih sadržaja koje imamo kod kuće i u svom redovnom okruženju. Nekada se odričemo dva sata spavanja radi druženja sa prijateljima, a nekad obrnuto, nekada se odričemo čitanja knjige da bismo proveli više vremena sa porodicom, a nekada razgovora ili igre sa decom da bismo čitali knjigu.

Nekada, kada ne možemo ničeg lako da se odreknemo, ostajemo neopredeljeni i ne znamo šta da radimo. Tada se najčešće odričemo toga da donesemo odluku i uradimo nešto konkretno, a opredeljujemo se za to da prosto razmišljamo o tome šta da radimo.

Pročitajte i ovo: Previše dobro da odem, premalo da ostanem

Svima se dešava da kada su u pitanju velike odluke neko vreme činimo baš to. Biramo da razmišljamo, analiziramo, pričamo o svojim dilemama i odlažemo odluku. Međutim, nekada se dešava da na sličan način pristupamo i onda kada se radi o odlukama koje nisu tako značajne ili ne zahtevaju prevelika odricanja.

Pročitajte i ovo: Znaci koji ukazuju na to da ste u vezi sa psihopatom

Neki ljudi se teško odlučuju i kada treba da naruče piće u kafeu, a pre nego što su došli do te teme, trebalo im je dosta vremena da odluče za koji sto će sesti. Da, ako naručim limunada, neću popiti pivo, a ako uzmem kafu, onda neću uzeti limunadu. U svakom slučaju, šta god da uzmem ostajem bez izobilja svega ostalog što je bilo moguće. 

Tako i kada se kupuju cipele, donose neke redovne odluke u vezi nabavke za ručak, u vezi vaspitanja dece, odlaska u bioskop ili donošenja neke poslovne odluke.

Pročitajte i ovo: Kako nas strahovi ometaju u ljubavi

Neodlučnost ili izbegavanje da se odluka donese i neko rešenje prihvati kao najbolje, velikim delom je rezultat nespremnosti na odricanje, odnosno, odbijanje da se za jare daju pare. Najčešće se u vezi sa tom neodlučnošću spominje strah od greške, ali u suštini i taj strah je, takođe, u vezi sa odricanjem. Ako pogrešimo nešto ćemo izgubiti, bilo da je u pitanju novac, prijatelj, partner, dobra sliku o sebi ili odličan glas koji nas bije u profesionalnom svetu. Ne želeći da se toga odreknemo, mi se plašimo greške.

Pročitajte i ovo: Znate li zašto je strah dobar?

Slična je stvar i sa prihvatanjem promena, jer kod njih najčešće ono što prvo vidimo jeste ono čega treba da se odreknemo da bismo ih sproveli. I kada pričamo o izlaženja iz zone komfora, takođe se srećemo sa nespremnošću na odricanje od nekih navika, mira i stabilnosti.

Tako i naš osećaj zbunjenosti, odsustvo rešenja ili odsustvo akcije u pravcu traganja za rešenjima, ostajanje predugo sa istom dilemom i sa zaključkom – ne znam, nisam pametna, omogućava nam da izbegavamo neka odricanja i neke gubitke, koje bismo imali kada bismo znali šta želimo da uradimo.

Pročitajte i ovo: Kako da se odnosite prema onima koji vas ogovaraju

Ne želeći da se odreknemo blagodeti sadašnje situacije, već navikli na cenu koju plaćamo za njih, često i nesvesni njene veličine, zaboravljamo da se u tom stanju status quo dobrovoljno odričemo svega onoga što bi realno mogli da dobijemo da smo samo malo više spremni da platimo adekvatnu cenu.

Pročitajte i ovo: Kako da popravimo narušeni odnos

Da bismo bili svesniji kako sebe držimo u prolongiranom stanju nejasnoće i neznanja, možemo sebe zapitati sledeće – Kada bih znala/o šta mi je sada najpametnije činiti, čega bi sve morao/la da se odreknem da napravim potrebnu promenu ili korak?

Pročitajte i ovo: Afrodita, boginja ljubavi u ženi – kako otkriti pun spektar svoje ženstvenosti

A nakon toga, korisno je i sagledati kako bismo završili sledeću rečenicu – Ako budem predugo bez rešenja za ovu dilemu… – jer ćemo na taj način sagledati čega se sve odričemo u budućnosti, ne znajući i ne radeći ništa.