Promena je obično teška jer sa sobom pokreće nekoliko stvari.

Jedna od njih je odustajanje od automatizama, to jest, ustaljenih nesvesnih obrazaca ponašanja. Osim toga, ona zahteva redefinisanje stavova, načina sagledavanja situacije i kreiranje novih obrazaca mišljenja i ponašanja koji traže više svesnosti, fokusa i napora. Na kraju, ona nas polarizuje i unutar nas nastaje sukob između aspekata koji ka njoj teže i onih koji joj se opiru, želeći da stvari ostanu iste u onom segmentu koji nam daje osećanje sigurnosti i jednostavnosti.

Ova polarizacija je rezultat toga što svaka promena zahteva i neko odricanje na koje nismo uvek spremni.

Kraj godine nas često orijentiše ka pravljenju bilansa aktuelnog životnog stanja koji nas usmerava u pravcu promena koje želimo za sebe u narednoj godini. Neretko se dešava i to da neki ljudi pojačaju svoje osećanje nezadovoljstva nekim oblastima svog života kako bi razvili punu motivacionu snagu za promene koje žele da naprave.  Ono što im redovno teško pada ali sa čim se relativno dobro snalaze, u ovom periodu može postati ogroman teret koji dalje ne žele da nose, ono što im nedostaje, fali im još jače, a ono što ih povremeno privlači, postaje još zanimljivije i atraktivnije. Zbog toga lako i sigurno donose odluke o tome šta će promeniti u narednoj godini i imaju vrlo oštar fokus na potrebne akcije i odricanja.

Međutim, često se dešava da u ovom odnosu između želje za promenom, koja proističe iz nezadovoljstva što se nešto nema, i želje za ostajanjem na istom, koja je rezultat tendencije da se ničega ne odreknemo, sama motivacija za promenom počinje da gubi snagu.

Jedan od razloga je taj što u ovom procesu vrednost onoga što se nema, a želi počinje da pada dok vrednost onoga čega se treba, odreći počinje da skače. Tako, na primer, vrednost parčeta torte raste dok želja da se bude u dobrom zdravlju i formi opada kada se nađemo u prilici u kojoj će se suočiti snage.

Takođe, želja da se nauče nove veštine može najednom postati mnogo manja, u odnosu na želju da se zadrže slobodno vreme i novac. Mehanizam koji tom prilikom koristimo jeste oduzimanja značaja jednoj želji i povećanja značaja onome čega se treba odreći. U tom procesu najčešće nismo svesni toga da dok odbijamo da se odreknemo nečega, mi, zapravo, biramo da se odreknemo nečeg drugog.

Da bismo podržali promene neophodno je da imamo spremnost na odricanja koja je uvek veća ukoliko imamo dobar fokus na ono što želimo i na zadovoljstvu koje iz toga proizilazi.

Jedan od koraka koji nam u tome može pomoći je pojačavanje kontakta sa tim kako ćemo se osećati ukoliko željeni cilj ostvarimo a kako ukoliko to ne učinimo.

U tome nam može pomoći sledeća geštaltistička vežba.

U ovoj vežbi potrebno je najpre obezbediti miran prostor za ulaženje u vežbu i oko tridesetak minuta vremena. U prvom delu vežbe, zatvorenih očiju zamislite da ste cilj u potpunosti ostvarili. Tokom zamišljanja pokušajte da odgovorite na sledeća pitanja: gde se nalazite, šta radite, kako izgledate, kako se drugi ljudi odnose prema vama, kako se osećate, šta mislite. Odmotajte željeni scenario u glavi, a potom završite u sebi rečenicu koja počinje sa – Sada kad sam ostvario/la ovaj cilj, osećam ___.

Nakon toga, zamislite da je prošlo pet godina od kako ste ostvarili taj cilj, odgovorite sebi na ista pitanja i potom završite rečenicu – Sada, pet godina nakon što sam ostvario/la ovaj cilj, osećam ___.

Za ovaj prvi deo vežbe možete odvojiti oko petnaestak minuta. U drugom delu vežbe, za koji vam treba otprilike isto toliko vremena, zamislite da niste ostvarili svoj cilj. Postavite sebi ista pitanja – gde se nalazite, šta radite, kako izgledate, kako se drugi ljudi odnose prema vama, kako se osećate, šta mislite. Završite u sebi rečenicu koja počinje sa – Sada kad nisam ostvario/la ovaj cilj, osećam ___.

Nakon toga, zamislite da je prošlo još pet godina, a da vi i dalje niste ostvarili svoj cilj. Prođite kroz ista pitanja i na kraju završite rečenicu – Sada kada ni kroz pet godina nisam ostvario/la ovaj cilj, osećam ___.

Nakon što prođete kroz ovu fantaziju, zapišite svoje rečenice i završite još dve. Prva od njih počinje sa – Ako budem ostvario/la ono što želim, a druga – Ako ne budem ostvario/la ono što želim.

Ova vežba nam služi da nas dovede u dublji kontakt sa svojim željama i pojača svesnost o njihovom značaju za nas.

Sledeći korak koji je važno da napravimo jeste da popišemo sve čega treba da se odreknemo da bismo cilj realizovali i da procenimo koliko to za nas realno vredi u ovom trenutku. Kada razmišljamo o odricanju mislimo na navike, novac, vreme, nekada sigurnost koju imamo na nekom poslu ili u nekom odnosu, nekada na kontakte sa nekim ljudima ili nekim aktivnostima , nekada na neke druge ciljeve i želje i koje imamo.

Popisivanje svega toga nam služi da postanemo svesni svih odricanja i procenimo bolje svoju spremnost na promenu. Ukoliko se ispostavi da je željeni dobitak za nas mnogo značajniji jer mnogo više vredi od svih potrebnih odricanja, samo odricanje će nam lakše pasti. Ukoliko se ispostavi da su stvari kojih treba da se odreknemo značajnije za nas u ovom trenutku biće nam jasnije zbog čega se promena ne dešava i manje ćemo mučiti i kinjiti sebe zbog toga što ne radimo nešto što zapravo ipak manje želimo.

Ponekad je najveća i najbolja promena koju u datom trenutku možemo da napravimo, upravo odustajanje od toga da sebe maltretiramo i kažnjavamo zbog toga što ne radim nešto što ipak ne želimo a mislimo da bi trebalo. Tada se ova promena manifestuje u tome što sa više radosti i energije možemo da uživamo u onome što već imamo i više cenimo sve ono što nas okružuje i što posedujemo.

Ukoliko je vaša procena na strani promene, dobro je prvi deo vežbe periodično ponavljati, najmanje jednom nedeljno, kako bi se učvrstio fokus na onome što želite i održavala jaka motivacija i spremnost na odricanje.