Sindrom izgaranja na poslu ili popularnije, burnout sindrom, čini se da uzima sve više maha, ali se u poslednje vreme sve manje govori o njemu.

Zbog čega se tako malo bavimo njime teško je reći, ali se čini kao da bi neki od razloga mogli biti ili to što smo se prosto navikli da budemo spaljeni poslom i verujemo da nemamo alternativu, ili možda i to da je ovaj sindrom jedina vrsta mentalnog i telesnog haosa kojim možemo čak i da se pohvalimo.
Katarina Krstić Gestalt life coach i savetnik, HR Consultant
Katarina Krstić
Gestalt life coach i savetnik,
HR Consultant

Nastanak ovog sindroma podrazumeva da smo jedan duži period svog radnog angažovanja proveli radeći izuzetno mnogo, ispunjavajući veoma zahtevne zadatke i time iscrpeli svoje adaptacione kapacitete do mere da više skoro ništa ne možemo da trpmo.

Pročitajte i ovo: Da li je zavisnost odgovor na traumu? Najviše nas boli ono što nismo mogli da promenimo!

Kada se to desi, počinjemo da se osećamo isceđeno, bezvoljno, mrzovoljno, postajemo netolerantni prema teškoćama i preprekama, konstantno umorni i beživotni.

Na poslu primećujemo da nemamo entuzijazma ni za kakve zadatke koji se pojavljuju, da smo veoma kritični i negativni prema saradnicima i ne uspevamo da nađemo smisao u onome što radimo.

Pročitajte i ovo: Uzdizanje autoritetom znak je slabosti i želje za priznanjem

Ukoliko ovakavo stanje potraje dovoljno dugo, bez značajnije promene, često se javljaju šetajući psihosomatski problemi koji se nakon tretmana sele na drugo mesto i nikako da prestanu. Na kraju, ukoliko ne uspemo da se iščupamo iz ovog začaranog kruga teškog rada u bolovima i čestih bolovanja, dolazimo do tačke u kojoj smo već značajno oštetili svoje zdravlja i u mentalnoj i u fizičkoj sferi.

Pročitajte i ovo: Tek kad prođeš proces raspadanje ega, možeš da doživiš ljubav

Za razvoj sindroma izgaranja nije važno samo to koliko vremena provedemo na poslu, već i način na koji ovo vreme provodimo i koliko su iscrpljući naši zadaci.

balance2Ono što nas često najviše iscrpljuje je nemogućnost da budemo autentični i slobodni u svom radu i zahtevi za neprestanim ispunjavanjem tuđih zahteva, bilo da oni dolaze od klijenata ili od šefova i saradnika.

Pročitajte i ovo: Na kakve muškarce su slabe jake žene?!

Pored toga, iscrpljuje nas i veliki broj istovremenih zahteva i stalno menjanje fokusa sa jednog zadatka na drugi, nemogućnost da završimo procese od početka do kraja i zavisnost od složene i nesavršene organizacije poslova u kojoj se često ništa nikad zapravo i ne završava a stalno nešto novo i hitno dešava.

Pročitajte i ovo: Tajna seksualne želje u dugim vezama

Zbog toga često i ne uspevamo da postignemo osećaj zadovoljstva i zaokruženosti koji se javlja kao prirodna posledica dobro obavljenog posla i odličnog rezultata. Pored svega toga, snažna fiksacija na nove rezultate i stalna očekivanja da se gleda unapred, brzo trči i ne zaostaje, ne omogućava nam da dovoljno dugo ostanemo u kontaktu sa uspehom i zadovoljstvom jer odmah moramo da pređemo na sledeći cilj.

Razlog zbog kog svi kolektivno pristajemo na ovakve aranžmane leži u našoj potrebi za kontrolom ispod koje se krija potreba za sigurnošću.

Pročitajte i ovo: Venčanje definitivno menja vaš partnerski odnos – kako i zašto

Kako bi nas što više angažovali, poslodavci konstantno kreiraju atmosferu nesigurnosti i straha koja nas alarmira i usmerava da angažujemo sve svoje kapacitete da bi smo se zaštitili od neželjenih ishoda.

Pročitajte i ovo: Pouzdani znaci koji govore da mu se sviđate

Refleksno počinjemo da mislimo kako moramo da radimo još više da nam firma ne bi propala, da nas ne bi okvalifikovali kao slabe performere, da nas kolege ne bi ocinkarile kako ostajemo kraće na poslu od drugih i kako ne bismo dobili otkaz ili lošu reputaciju.

Pročitajte i ovo: Andrija&Anđelka – šta nam poručuju i čemu (ne)treba da nas nauče

Pored većeg stepena radnog angažovanja, počinjemo da se trošimo i u raznim socijalnim igrama koje treba da posluže tome da budemo viđeni kao vredan i posvećen član organizacije koji će dati sve što ima za njen uspeh i uspeh tima. I onda radimo još više i još duže utrkujući se jedni sa drugima.

Pročitajte i ovo: Put od erotskog promiskuiteta do zdrave veze

Osim straha za sopstenu egzistenciju, mi se plašimo i za svoju reputaciju jer nam je  veoma važno na koji način nas ljudi vide i koliko nas cene.

balance3To daje prostora za manipulaciju osećanjem lične važnosti. Razna tapšanja po ramenu, male pažnje i veliki govori mogu da učine da se osećamo kao heroji koji su upravo spasili svet i bez kojih zemlja više ne bi mogla da se vrti oko svoje ose.

Pročitajte i ovo: Sudbina Petra Pana i njegovih izabranica – drugi deo

Nažalost, svi smo podložni tome da se nekritično uhvatimo za ideje o svojoj posebnoj vrednost uživamo u ovoj iluziji o samovažnosti. Ukoliko zaista poverujemo da se bez nas ne može ili ne može toliko kvalitetno, onda smo spremni da se grčevito borimo da zadržimo taj specijalni status po bilo koju cenu, pa i cenu zdravlja i života.

Pročitajte i ovo: Veliki Getsbi ljubav ili beg u tragičnu ljubav

Cena koju plaćamo je zaista velika. Prolaze godine, mi radimo. Donosimo odluke da ćemo da predahnemo čim završimo ovaj veliki projekat. Samo da prođe decembar, samo da se završi februar, samo da završimo taj važni projekat do odmora, samo da krenemo odlučno u septembru.

I tako, u nekom trunutku se okrenemo i shvatimo da su prošle godine kao za tren, da se osećamo bezvoljno, ljuto, zakinuto, očajno, isceđeno i matoro.

Pročitajte i ovo: U kojoj si fazi razvoja – Eva, Helena, Sofija ili Devica marija? I obrnuto, kakve te žene privlače?

Da bismo uspeli da održimo ravnotežu u sistemu koji snažno vuče i svojski se trudi da nas usisa, kroz velike profesionalne i male naivne manipulatore, važno je da budemo svesni nekoliko stvari.

Pročitajte i ovo: Sudbina Petra Pana i njegovih izabranica I deo

Ukoliko nesvesno trčimo kroz život puštajući da nas automatizmi i snaga masovnog mišljenja voza samo od kuće do posla, nećemo znati u šta smo bacili godine i zdravlje. Zbog toga je važno da budemo svesni i svojih snaga i svojih želja.

Za to nam je potrebno da  izdvojimo neko vreme tokom dana da se distanciramo od tog lažnog pojasa požara i prestanemo da ga gasimo spolja već se usmerimo na to da ga gasimo iznutra.

Pročitajte i ovo: Nezdrava doza infantilnosti u vezi

Možemo se zapitati šta je tačno ono što želimo za sebe u ovom periodu života i čime sebe plašimo i sprečavamo, da takav put zaista i izaberemo. Važno je da budemo svesni da su naši strahovi u ovom slučaju u velikoj meri indukovani i nerealni i da se zaista ništa strašno ne bi desilo kada bismo zastali da se odmorimo i pogledamo u nekom drugom pravcu.

Pročitajte i ovo: Pokušaji bega u lažnu slobodu koji uništavaju vezu

Svi ti požari oko nas nisu uopšte pravi i ništa neće izgoreti ako mi počnemo da razmišljamo pre nego što odreagujemo.

Pročitajte i ovo: Zašto su visoko inteligentni ljudi često nesrećni?

Ono što nam često nude kao metode pomoći su fizičke vežbe, meditacije, relaksacije, kratki i dugi odmori, koji olakšavaju stvar ali nas sa druge strane odvlače od rešenja i samo produžavaju naš vek radno sposobnog trajanja. Rešenje se ne krije u distanciranju od situacije već u njenom menjanju, a promena situacije započinje samim menjanjem smisla koji joj dajemo i doživljaja koji u vezi sa njom kreiramo.

Pročitajte i ovo: Zašto je prvi brak uspešniji od drugog

Promeniti situaciju zapravo znači zameniti njene opise nekim drugim tako da ona za nas postane realnija i jasnija.

Joshua Stannard
Joshua Stannard

To praktično znači da shvatimo da “hitno” ne znači “odmah”, da panika drugih ne znači da i sami moramo da paničimo, da greška ne znači katastrofu, da to što čovek ima pravo na rad ne znači da nema pravo na odmor.

Pročitajte i ovo: Strast kao (ne)prijatelj partnerske ljubavi

Suština je, zapravo, u tome da pokušamo da prepoznamo svoje i tuđe pogrešne pretpostavke kojima sebe guramo u propast.

Pročitajte i ovo: Zašto se razočaramo u ljubav

Za početak, važno je da budemo svesni svojih strahova i da na razuman način rasplašimo sebe postavljajući mudre granice u odnosu na spoljašnje zahteve. Jer, da bismo bezbedno doplivali na obalu, potrebno je da skladno pokrećemo ruke i noge ali ako previše mlataramo bacajući se na sve strane rizikujemo da se na pola puta umorimo ili udavimo zbog sopstvenog nekoordinisanog kretanja.

Važno je i to da postanemo svesni da nije neophodno da budemo savršeni ili najbolji jer da je tako i da svi ostali propadaju u životu, planeta zemlja bi imala samo jednog stanovnika.

Pročitajte i ovo: Prava procena donosi pravi odnos prema partnerskoj vezi

Pored toga, bitno je da budemo svesni i toga da u životu moramo napraviti izbor između samovažnosti i balansa, jer nije moguće imati i jedno i drugo. Ako želimo da budemo važni za ostatak sveta, tada smo izabrali da ne budemo važni samom sebi i spremni da žrtvujemo svoju slobodu i energiju za divljenje drugih.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.