Najčešće se misli da je za ljubav potrebno da se dvoje sretnu, da proradi hemija, sklope se kockice i otpočne romantična bajka bez kraja.

Ako stvari slučajno krenu nizbrdo, mislimo da smo pogrešili onda kada smo birali i nastavljamo da  tragamo za “onim pravim” ili ” onom pravom” kako bi ostvarili svoje želje.

Katarina Krstić Gestalt life coach i savetnik, HR Consultant
Katarina Krstić
Gestalt life coach i savetnik,
HR Consultant

Ono što uglavnom želimo je odnos pun razumevanja, ljubavi, pažnje, posvećenosti, uzbuđenja, radosti i razmene. Želimo da se osetimo voljenima, onakvi kakvi jesmo, sa svim svojim slabostima i manama, da osetimo brigu i podršku, osećaj zajedništva uz puno strasti, zadovoljstva, zabave i radosti.

Mislimo da nam je za to potrebno samo da upoznamo tu jednu pravu osobu i da  će time stvar biti rešena a srećna budućnost zagarantovana. Onda kada proveravamo da li smo konačno dobili na lutriji najčešće razmišljamo o tome kakav je naš partner, koliko naših očekivanja ispunjava, da li se i koliko osećamo zadovoljno, šta nas sve žulja, frustrira, čini nesigurnima ili pritišće u tom odnosu. Ukoliko stvari ne idu baš najbolje, krivimo drugu stranu za neosteljivost, sebičnost, nerazumevanje, odsustvo dobre volje i želje za promenom.

Možda se nikada i ne zapitamo šta je sve potrebno da mi lično, a i naš partner, posedujemo da bismo uopšte imali šanse da ostvarimo dobru ispunjujuću romantičnu vezu.

Bez obzira na to da li smo ljupki, snažni, uspešni, pametni, nežni, romatični, jaki, brižni, kreativni, zanimljivi, atraktivni ili posedujemo bilo koju drugu osobinu koja nas čini privlačnim našem partneru,  te osobenosti nisu suštinski važne za kvalitet i sudbinu našeg odnosa.  Na osnovu njih se prepoznajemo, privlačimo i spajamo, ali one ne garantuju da ćemo se u tom odnosu osećati onako kako želimo.

Da bismo uspeli da gradimo i uživamo u dobrom partnerskom odnosu, potrebno je  da posedujemo neke druge ključne kompetencije, a takođe da ih poseduje i naš partner. Baveći se temom tih suštinskih uslova koji nam daju kapacitet da  ostvarimo dobru emocionalnu vezu, istraživanja nas uglavnom upućuju na nekoliko osnovnih faktora ili preduslova koja je potrebno da posedujemo ili osvojimo najpre u sebi.

Prvi od njih je – Svesnost o sebi.

Ona podrazumeva da smo u dobrom kontaktu sa sobom, svesni svojih potreba i želja, načina na kojim se prema njima odnosimo i načina na koji sa njima istupamo pred druge. Ukoliko smo svesni onoga što želimo, i spremni da to na adekvatan način iznesemo, tražeći podršku od drugih za svoje potrebe, očekivanja, ideje ili planove, lakše ćemo dobiti to što tražimo. U suprotnom, ukoliko ni sami ne znamo šta hoćemo, a očekujemo da nas neko drugi zadovolji, šta god da druga strana uradi ne može biti dovoljno dobro.

U situacijama u kojima nismo spremni da se oderedimo i znamo šta želimo, ili nismo spremni da to saopštimo već čekamo da nam neko čita misli, velike su šanse da ćemo se razočarati partnerom i osećati da nemamo podrške, ljubavi, empatije ili brige sa druge strane.

Osim svesnosti o sebi, važno je i da volimo i prihvatamo sebe jer bez obzira na to što znamo šta želimo i osećamo, nećemo moći da istupimo sa tim pred druge ukoliko te delove sebe ne prihvatamo i ne želimo da negujemo.

Ukoliko se recimo stidimo nekih svojih ideja, očekivanja ili reakcija, nećemo biti slobodni da o njima komuniciramo sa drugima pa nas oni neće razumeti niti biti u mogućnosti da nam izađu u susret. Ono što skrivamo od drugih, što ne prihvatamo u vezi sa sobom, postaje svejedno vidiljivo drugima,  ali će oni to intereptirati kroz svoju prizmu i bez dovoljno informacija sa naše strane. Možda će nas doživeti kao hirovite, rigidne, nejasne ili smešne, ukoliko nismo u stanju da obajasnimo razloge svog ponašanja.

Iz svega rečenog proizilazi i sledeći važan faktor, a to je spremnost na autentičnu, iskrenu i otvorenu komunikaciju sa partnerom.

Svest o tome da se razumevanje ne može postići bez komunikacije i da se želje ne mogu ostvariti bez akcije je takodje važan preduslov. Jer, ćutanje je akcija koja vodi udaljavanju a želja da nas neko razume bez reči nerealan i siguran put u gubitak bliskosti, ljubavi i pažnje.

Ukoliko jasno znamo šta želimo, dobro smo sa tim i spremni da komuniciramo, ono što je sledeće nužno za uspeh u ostvarivanju dobrog  emocionalnog odnosa sa nekim, jeste svest o željama i potrebama druge strane i spremnost da se njima da prioritet u meri koja uključuje jednakost i brigu.

Greška koju možda sistematski pravimo može biti ili preveliko insistiranje samo na svojim željama ili preveliko stavljanje u stranu svojih želja.

Ukoliko verujemo da veza služi tome da nas zadovolji i insistiramo na tome da sve naše želje budu ostvarene,  gradimo odnos u kojem će druga strana početi da se oseća zapostavljeno, umorno, nesrećno, ljuto ili čak iskorišćeno.

Vremenom će početi da se udaljava tražeći ono što joj je potrebno sa nekim drugim ili će možda ostati tu i razviti strategije izbegavanja u odnosu na ono što dolazi od nas. Ista stvar se dešava, samo sa druge strane, ukoliko mi damo mnogo veći značaj potrebama partnera i ne uspevamo da ostvarimo svoje želje. U takvom odnosu, postajemo sve nezadovoljniji, razočarani, ljuti, očekujući da to neko primeti i promeni pravila igre.

Svi ovi uslovi zahtevaju da se njima aktivno bavimo, i koliko god da radimo na sebi, taj posao nikada ne završavamo jednom za uvek.

U ovom polju, kao i u svakom,  potrebna je posvećenost jer je mogućnost da izađemo iz dobre kondicije zagarantovana ukoliko ne vežabamo.

Onda kada nismo u dobroj ravnoteži ili dobrom kontaktu sa sobom ili kada se u našem odnosu dešava nešto što ne želimo, dobro je da sebi postavimo sledeća pitanja:

– Šta je ono što zaista želim i osećam?

– Da li to prihvatam kod sebe i kako se prema tome odnosim?

– Da li to iskreno i otvoreno komuniciram?

– Da li jednako uvažavam svoje i potrebe svog partnera?

Odogovori na ova pitanja nam mogu ukazati na neke od mogućnosti koje ne koristimo dovoljno i olakšati sledeće korake. Međutim, ukoliko pod naletom jakih emocija nismo u mogućnosti da baš u tom trenutku reagujemo zrelo i konstruktivno, dobro je setiti se još jednog važnog faktora koji se zove – kontrola emocija, koji je takođe izdvojen kao veoma važan preduslov dobrog partnerskog odnosa.

Sposobnost da svoja osećanja iznesemo na konsktruktivan način, uvažavajući i sebe i druge, ili makar da se uzdržimo od reakcije dok u sebi ne ostvarimo potencijal za to, takođe je neophodan uslov za skladnu i ispunjenu emocionalnu vezu. Ukoliko je nemamo, vreme je da na njoj počnemo da radimo, možda baš kroz vraćanje na prethodna pitanja.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.