O stresu se puno piše i govori poslednjih par decenija, posebno u svetlu toga što se vezuje za nastanak mnogih bolesti.

Osim toga, sve veći broj zahteva okoline, sa jedne strane, i imperativ da zadovoljimo sve svoj prohteve, sa druge strane, neprestano nas nateže i uvodi u stanje stresa na koji se danas svi žale.

U toj neprestanoj priči o stresu, on postaje ime koje označava sve i svašta, i nekada nepotrebno muti sliku onoga što osećamo jer je nekako lakše reći, pod stresom sam, ili prolazim kroz stresan period, nego suočiti se sa bolom, ljutnjom, tugom ili strahom.

Pročitajte i ovo: Kraj strasti početak je ljubavi

Posebno, pošto se stres doživljava kao nešto izvan nas, samo pominjanje njegovog imena stavlja nas u poziciju da verujemo da on dolazi iz okoline, i da se sa njim ne može skoro ništa osim da se izdržava.

Pročitajte i ovo: Zašto biramo pogrešne partnere?

Sama upotreba ovog termina može na neki način biti štetna. Ukoliko se neko suočava sa prevelikim zahtevima i pritiscima sredine, može se zaustaviti na konstataciji da je pod stresom i time se fokusirati isključivo na svoje stanje i zaboraviti da se fokusira na samu situaciju.

Pročitajte i ovo: Samo za singl majke

Jasno definisanje situacije omogućava da joj priđemo sa namerom da je menjamo u pravcu koji nam je potreban, i zbog toga je svesnost o stanju stresa samo prvi neophodni korak da se uputimo u tom pravcu.

Da bi se ova svesnost pravilno iskoristila, važno je da znamo kako se tačno osećamo i iz čega to proizilazi.

Zbog toga je dobro, ukoliko uhvatimo sebe kako mislimo ili izgovaramo – pod stresom sam, da probamo da produžimo ovu misao tako što ćemo dodati nastavak ovoj rečenici.

Ona može biti na primer – pod stresom sam jer previše radim, ili može imati nastavak previše brinem, strahujem od, nemam rešenje i slično.

Pročitajte i ovo: Možemo li da volimo dve osobe u isto vreme?

Ovaj nastavak nas dalje usmerava ka onome što je u datoj situaciji moguće učiniti kako bi se intenzitet stresa smanjio.

Mi možemo pokušati da nađemo rešenje za to da manje radimo, manje brinemo, prestanemo da se plašimo ili pronađemo odgovore, umesto što samo konstatujemo da smo pod stresom i dohvatimo se neke antistres terapije u vidu odmora, zabave ili hrane.

Još jedna loša stvar u vezi sa stresom je ta da često verujemo da je nemoguće i možda čak i neprimereno živeti bez mnogo stresa u današnje vreme.

Svi su pod stresom, o njemu se svuda piše, njime se preti ali i maše kao nekom šarenom zastavicom važnosti, zauzetosti, punog života, ili belom zastavom predaje pred prevelikim zahtevima koje imamo.

Pročitajte i ovo: Kako da uspešno promenite posao – korak po korak

Pored toga, kada jednom uđemo u kolo stresa, postajemo zavisni od njega i svako stanje mirovanja može da izazove paniku u kojoj se pitamo da li smo uopšte živi onda kada smo opušteni ili ne daj Bože, kada nam je dosadno.

Onda brže bolje smišljeno nove poduhvate ili drame da bismo podigli svoj nivo stresa i vratili se nazad u kolo u kojem se puno mlati i rukama i nogama.

Važno je da znamo da stanja bez stresa i pod stresom nisu po sebi ni samo dobra ni samo loša.

Kada govorimo o stanju stresa, u psihologiju je odavno poznato da određena doza stresa koja nije prejaka omogućava i podstiče razvoj mnogih naših kapaciteta.

Svako protezanje preko svojih granica, daje nam nove moći i novu snagu ako nije prejako i nekontrolisano.

Pročitajte i ovo: Šta nije OK sa onima kojima niko nije OK?!

Novija istraživanja pokazuju da su ljudi koji su konstantno pod određenom optimalnom dozom stresa, ukoliko ga ne doživljavaju na negativan način, ukoliko se ne plaše da će ih iscrpeti, slomiti ili razbolela, već veruju da će ih ojačati, uglavnom zdraviji, snažniji i zadovoljniji od onih koji imaju istu količinu stresa ali je vide kao neprijatelja njihove dobrobiti i zdravlja.

Sa druge strane, lako se može upasti u zamku u kojoj je nesvesna želja za stresom prevazišla naše unutrašnje snage balansa i goni nas da neprestano izgaramo za sve i svašta,  dok na kraju ne pregorimo.

Pročitajte i ovo: Karma i tajne ljubavi

Uzimajući sve u obzir, može se reći da je stres dobar, ukoliko je umeren, balansiran u odnosu na potrebu za odmorom i mirom, i ukoliko ga prihvatamo i doživljavamo na pozitivan način, kao sredstvo da steknemo dobru životnu formu, vitalnost, snagu i postignemo neke ciljeve.

Pročitajte i ovo: Zašto volimo one koji vole samo sebe?

Sa druge strane, stres može biti štetan, čak i u malim količinama ukoliko ga se plašimo, verujemo da će nas oštetiti, pa ga u potpunosti izbegavamo ili teško prihvatamo.

I na kraju, on može biti ekstremno štetan kada je nekontrolisan, rezultat potrebe da se u njemu neprestano bude i živi, bez uvažavanja mogućnosti i ostalih potreba našeg organizma.

Pratite SITO&REŠETO i na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter