Čitam pre neki dan naslov Da li je vašoj vagini potreban lični trener!

Napravili ljudi lični trenažer za vašu vaginu, da umesto vas radi Kegelove vežbe. Pomenuti trenažer ima vibracioni “biofidbek”, ali i svetlosne signale, svaki put kada pravilno izvedete vežbu. Mo’ž mislit, svetleća vagina, kao da ova moja nije dovoljno čarobna, pa sad mora i da svetli u mraku i verovatno karaoke i salto mortale da izvodi na zahtev.

Razmišljam ovih dana kako eto neki tamo svet baš puno pažnje posvećuje vaginama, vežba ih, podmlađije, revitalizuje, prekraja. A ja sa svojom pomalo otuđena kao sa daljom rođakom samo reda radi na praznike po koju prozborim. Češće je kroz psovke provučem nego što joj neki lepši značaj dam. Znam, kriva sam, tako se sa važnima sebi ne ponaša. I eto odlučim se da neke svoje vaginine dijaloge sa njom otpočnem, možda i vama ideju dam da i vi svoju ponešto upitate.

Pa kako si, moja ti, kako ti je tamo dole? Jesi se spremila za hladnu zimu? Furaš li brazilku ili si došla iz veselih sedamdesetih?

Jesi li se ponovila skoro, nešto malo, neudobno, čipkasto, jednokratno ili se ne rastavljaš od trudničkih pamučnih bubrežara?

Kakva ti je posećenost, setili se dragi da svrati lajkuje, šeruje ili si se uželela malo društva?

Pocveniš li kad-kad na nekog glumca? Možda Havijer Bardema ili Ijana seksi vampira.

Slušali li te ona tvoja, gazdarica valjda, pita li te za zdravlje, odvede na redovni pregled i počasti u poslastičarnici na dobrom vladanju? Opustiš li se nekad uz dobru muziku, mirišljavu kupku i čašu vina?

Maštaš li o prošlim vremenima, nekom bivšem dragom ili nekoj tajnoj poseti?

Možda si singlica u najboljim godinama, popularna al malo posećena zbog velikih zahteva. Glediš, biraš, stisla se ko francuska sobarica, sva naivna al mazna. Možda si od onih emacipovanih što se počaste plastičnim i vibrirajućim igračkama.

Sećaš li se prvog puta, prvog poljupca, stidljiva li si, razočarana, očarana?

Ko zna šta bi nam ispričale, možda zakukale ili pre zapevale.

Čujem, žene ko žene svašta pričaju, žive se na nervirale, traže onu G tačku, ubiše se načisto, muževe preforsirale al do tačke ne stigoše. Jedna tvrdi, evo tu je odma iza ćoška, malo gore, pa prva levo. Druga tvrdi da uopšte nije u tom kraju, već negde niže, dole kod kapije, na samom ulazu, dočekuje. Treća ubeđena da samo u određeno vreme, kad ti se horoskop potrefi sa brzinom svetlosti i određenom pozom, na prazan stomak i nekim travkama pod jastukom, tačka će biti pronađena. One veštije, mudro ćute, neće tek tako tajnu da odaju, mapu i uputsvo za upotrebu da daju. Kažu sve je to lično i najbolje da se uz dosta vežbe i truda sam, pardon u duetu, do cilja stigne.

Evo i jesen je tu, odavno je odzvonilo minijaturnoj garderobi i vešu u obliku konca za zube. Čak i one uporne sa zadnjim suncem se pokrile. Sevne tu i tamo neka egzibicionistkinja, neka noćna frajla, što zamišlja da je glavom i međunožjem Šeron Stoun, al ne zameram joj, pa i tepihe vetrimo što pa njih da nećemo. I one dušu imaju, te toliko su decu preko glave preturile i silno vreme u onim danima provele. Treba i njih razumeti, ponekad se sa njima porazgovarati i malo iznenađenje im prirediti.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

1 KOMENTAR

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.