Zašto BeoGard? Zato što ste u gardu kad stižete u ovaj grad i zato što i sam grad ima gard prema vama.
Privikavanje je obostrano, očaranost često jednostrana a razočarenje podjednako.
Nervira vas gužva, gradski prevoz, različitost mentaliteta kao i svaka uočena sličnost. Zgražate se nad smećem koje proleće pored vašeg prozora jer komšija sa sedmog misli da ima natprirodne sposobnosti ubacivanja đubreta čistom snagom uma u kontejner u prolazu zgrade, cirka šest meteri levo pa dva iza ćoška.
Ne prođe mnogo i vi ste se već odomaćili pa tresete karirani stolnjak što ga baka poslala kao miraz kroz prozor, jerbo mrve su organske i leteći pacovi će ih za tili čas počistiti. Ništa lošeg u tome nema, pa vi samo nekulturu dižete na viši nivo!
Čim ste položili vožnju spremni ste za ulični reli. Psovke, tu; vožnja po šinama, tu; srednji prst, tu; nepuštanje da se neko prestroji ni za živu glavu ispred vas, tu; sirena na žuto jer onaj šonja ispred kasni sa gasom milisekundu, tu…slobodno dodajte svoje favorite, znam da vas svrbi. 🙂
Ako vam se učini da vas komšinica sa sprata špijunira svako veče da vidi koga dovodite u stan, izderite se na nju da gleda svoja posla da ne bi ostala bez tog svog kiselog kupusa što drži ispred vrata u zajedničkom hodniku od zimus, a zna se da su ostali već u aprilu pobacali svoj u WC – šolje, pa smo plaćali odgušivanje u maju.
Nanervira li vas slučajno to što vam kolege prebacuju da je vama lakše jer vas rodbina pomaže spremačama sa sela, iz kojeg vi niste a previše ste ponosni da kažete da jedete dva meseca samo majonez i hleb jer je samostalni život bez mamine suknje težak i skup, setite se da je njima teže jer treba mnogo godina još da prođe dok ne naslede stan od babe koja se širi sama u 90 kv. na Vračaru.
Pošto ste po definiciji dođoš, golja, podstanar, onaj što krade mesto i vazduh starosedeocu najbolje vam je da se što pre pomirite sa situacijim. Selićete se često, znaćete grad mnogo bolje od onih što u njemu žive. Boleće vas male uvrede i neumesne šale na vaš akcenat ili padež, revnosnije ćete obijati pragove u potrazi za poslom i možda ćete nagnječiti ruku laktajući se ali dobićete mnogo. Otkrićete divna mesta i ljude. Samo vašu klupicu za razmišljanje ili ljubavisanje na omiljenom keju sa pogledom na neki samo vaš Beograd. Iz obližnjeg splava će dopirati muzika koju ne biste u životu slušali da nije tog čarobnog trenutka usvajanja i stapanja i neće vas više biti blam da naglas otpevate i taj omraženi narodnjak “…moj Beograde, zagrli me…” , pa nije Ceca dugme pa da te ne dodirne bar jednom.
Ne prođe mnogo, grad vam se podvukao pod kožu. Pitate se kako ste živeli ranije bez šoping centara i specijalne discipline preskakanja psećih govanaca po trotoaru, besomučnog traženja parking mesta i nemogućnosti da uđete u treći prevoz po redu iz kojeg ispadaju putnici. Gde ste ranije kupovali picu i pljeske u dva noću, ko vas je budio umesto đubretarskih kamiona u šest ujutru? Kako od tolikih sarmi i smokija rastu tako lepa deca, tako dugonoge i zanosne devojke? Kako da od tolikog razmaženog i bahatog sveta uvek ima nekog da vam pomogne da ponesete kolica, pridoda dvadeset dinara kad vam zafali na kasi za račun, ljubazno se javi i porazgovara redovno na pijaci, tutne u kesu još par šargarepa da se nađe za decu?
Svašta možete doživeti u ovom sivom gradu. Da sednete na sedište autobusa na koje se slatka bakica pre vas upiškila, odete na balet Labudovo jezero i četiri sata trpite najgori smrad koji ste ikad osetili a koji proizvode dva fina gospodina iz prvog reda držeći se za ruke jer ljubav i umetnost idu ruku pod ruku. Kad smo kod ruke, možete naleteti u polu mraku Doma sindikata na mlađanog pelcera koji se tik pored vas samozadovoljava gledajući naučno fantastični film u kome se u samo jednoj sceni pojavljuje žena do grla zakopčana.
Da ne budem nepravedna u Beogradu se možete i zaljubiti na prvi pogled iako u to ne verujete, možete steći prijatelje, sakriti se i otkriti u novom svetlu. Možete živeti neki drugačiji život jer će vam ponuditi razne šanse.
Ne prođe mnogo i BeoGard je posta vaš grad, samo vaš Beograd. Jer “On ima čudesnu moć da svetlom ispuni noć belinom osmeha svog razgoni tugu. On ljubav svakome da i vrata otvara sva k’o stari voljeni drug uvek je on”.
