Pitaš li se nekad zašto se neki ljudi sretnu?

Da. Svakog jutra dok sneno posmatram ogledalo. Dok praznih ruku ispijam prve gutljaje kafe. Oporo se smešeći. Dok se senka njegove senke polako uvlači u pore i nastanjuje u stenkama postojanja. Dok nehotice protrči kroz mene kao posljednji vapaj umukle ćutnje.

I tera me da se zapitam koji je značaj nekog neznanca kojeg zapravo toliko dobro poznajem. Njegova nutrina deo je mene. Mislim da je sporadično spetljao svoje prste za moje vjeđe. I sad ih gura. Besano. Utrljao je svoj poslednji makadam u oaze ludila. I sada živi u meni, više nego li i ja.

Pročitajte i ovo: Kakav tip muškarca privlači žene koje previše vole?

Na sam spomen karme i karmičkih odnosa uvek se otvara bespuće pitanja na koja ljudi traže odgovore. Iako je većina naših ovozemaljskih odnosa upravo karmički obeležena, ovog puta bavićemo se isključivo emotivnim odnosima. Onima koji su se ostvarili, ali i onima koji nisu.

Pročitajte i ovo: Kako da ostvarimo vezu u kojoj ćemo se osećati kao celovita ličnost i slobodno voleti?

Greška je misliti da nešto što je karmom sastavljeno ne može biti i rastavljeno. Greška je misliti da svaki karmički odnos mora trajati do kraja života. Greška je misliti da je srodna duša samo jedna. Mnogo ih je više. Istina je jedino da ih mi nemamo vremena sve ni upoznati u ovom životu.

U astrologiji je karma predstavljena Saturnom i Plutonom.

Najčešće kombinacije i pokazatelji karmičkih odnosa su kombinacije aspekata između Venere i Meseca jedne osobe te Saturna i Plutona druge.

Pročitajte i ovo: Koje greške u ljubavi žene najčešće prave? I zašto?!

Često najlakši način na koji možemo objasniti zašto nekoga toliko jako osećamo leži u činjenici da smo deo nečije karme. Iako ljudi po svoj prilici sa perspektive ega vole biti deo nečijeg sveta, onog najintimnijeg, biti blizak u dodiru nečijeg tela i provođenju ostatka života sa tom osobom, verujte, mnogo je značajnije biti deo nečije karme. Deo jednog vremena koji pripada večnosti. Nevezanosti.

Pročitajte i ovo: Za žene koje bi sve uradile za svog muškarca

Ljudi se ne dotiču vezama. Brakovima. Decom. Ljudi se ne dotiču blizinom, postojanjem, druženjem. Prisutnošću. Oni se dotiču osećajem. Spajaju nevidljivim sponama.

Oni mogu biti potpuni neznanci jedno drugome, a opet dve najbliže ličnosti koje su se ikada srele.

I taj trenutak kada ugledate nečije oči ili pored nekoga osetite snažnu privlačnost, kada vas neko, bez ikakvog realnog razloga dotiče, kada osećate umešanost u vaše postojanje, to je trenutak kada prepoznajete svoju karmu.

Pročitajte i ovo: Kako to da se neko nikada ne preboli?!

Susrećete svoje lekcije. Ulazite u ciklički krug. Dajete tada sve što možete dati, a ne sve što mislite da treba. Jer ovde razum ne igra ulogu. Ovde ne određujete što hoćete, a što nećete dati.

Pročitajte i ovo: Kako da završimo nezavršemo u bivšoj ljubavi i otvorimo vrata novom odnosu

Ovde se ne delite onako kako se podelite najčešće sa svojim životnim partnerima. Svojim saputnicima. Racionalno, logički i emotivno. Jer ovde vaša duša pamti sve reinkarnacije.

Na podsvesnom nivou ostaje prepoznavanje. I ono se uvek događa sa razlogom.

U astrologiji uvek postoji tačno određeno vreme u kojem se neka osoba aktivira i ulazi u vaš život.

Samom postavkom u vašem natalu moguće je odrediti kakav tip osobe i odnosa te karmičke lekcije dolazi u vaš život. Moguće je odrediti svrhu odnosa, njegov kapacitet, razloge susreta, mogućnosti rasta odnosa, te period same aktivacije, odnosno, događaja.

Ljudi koji natalno imaju doticaje Venere i Meseca sa Saturnom i Plutonom češće će biti protagonisti karmičkih lekcija na emotivnom planu.

Pročitajte i ovo: Kako karmičke navike utiču na ljubavni život

Oni drugi, odradiće svoje lekcije na nekim drugim područjima života. I kada se pojavi osoba sa kojom vas naizgled ne veže ništa, a odavno vas veže sve, prema sporednim planetarnim kombinacijama moguće je odrediti prirodu odnosa i čemu odnos teži.

Pročitajte i ovo: Šta da radiš kad sretneš ljubav svog života u pogrešno vreme

Neki ljudi dolaze i odlaze. Neki dolaze i ostaju. Neki nas mimoiđu. Na stepeništu. U okolnostima drugačijih života. Sa nekima nas udalje godine, sa nekima vreme.

Sa nekima često imamo osećaj da smo se sreli u pogrešno vreme. Takvi slučajevi gotovo uvek ima tedenciju ka ponovnim susretima. Za dan, mesec, godinu ili deceniju. Oni nas mimoiđu jer jednostavno nije vreme za te lekcije. Nismo dovoljno zreli. Nismo dovoljno jaki.

Pročitajte i ovo: Zaljubljujemo se u rane

Nismo dovoljno prepoznati.

Bile milisekunde u pitanju ili sati, trenuci, meseci, pa i godine, uvek znajte da je reč o hiljadugodišnjim pričama.

Pročitajte i ovo: Sudbina Petra Pana i njegovih izabranica I deo

Osećate osobu jer vam je nekada bila bliska. Poznajete njene navike jer ste je nekada poznavali. Osećate je, bez ikakvog suvislog razloga, toliko duboko u sebi da to izaziva nemire. To je zato što ljudi trče u susret jedni drugima, razbijaju se jedni o druge i hiljadu vaših ostataka diše u nekim drugim ljudima.

Kada prepoznate delić sebe, prepoznajete deo karmičkih lekcija.

Poneki ljudi se sretnu u mladim dana, potom ih život rastavi na određen niz godina, pa ih spoji.

Poneki se sretnu i od samog trenutka znaju da tu postoji nešto više. Značajnije. Jače. Oni mogu predosetiti događaje koji slede. Reakcije druge osobe. Mogu predvideti njena ponašanja i odluke.

Pročitajte i ovo: Veliki Getsbi ljubav ili beg u tragičnu ljubav

Postoje i oni koji se nikad nisu sreli. Očima neviđeni, a ipak nema niko glasniji od njih u toj javi bunila. I onda tamo, kilometrima daleko vas budi nečiji glas, nečije reči, nečije postojanje. I neobjašnjivo čeznete da produbite nešto, što je odavno već dublje i od vas samih.

Pročitajte i ovo: Previše dobro da odem, premalo da ostanem

Ponekad se ljudi ovde utope. Nestanu. Raspuknu se odjednom svi kontakti. Pobegnu. Jer beg je u karmičkim odnosima često najjači pokazatelj da on to jeste.

Strah od suočavanja, podsvesno, tera da se okrenete. Vi ili oni. Znajte tada, bežanja su to od sebe samih. I ta bežanja nikada nemaju nikakve veze sa vama. Ko nije spreman, odlazi. Ali, nakon nekog vremena, opet se i vraća.

Često tako provodimo besane noći u razmišljanjima i pitamo se zašto?

Kako je moguće da nas dotiče neko ko nas nikada nije dotaknuo?! Ili koji su razlozi obitavanja nečijeg u mislima? Ili kako je moguće da baš sve znamo, onda kada ne znamo ništa?

Pročitajte i ovo: Udajemo se za njega i njegovu majku

Da smo sigurni, kada ne postoje ni najmanje sigurnosti. Osećamo i grč i slobodu. Težinu na grudima. Trzaj u telu koji govori da postoji neki deo oko nas. Deo oko njih. Deo kojem pripadamo. Makar sa njim delili samo tišinu.

Pročitajte i ovo: Zašto varamo svoje partnere?

I onda nastaje bol. Postajemo svesni činjenica koje donose prepreke. Postajemo nezadovoljni jer nemamo mogućnosti da ostvarimo bliskost.

Kada ostvarimo bliskost postajemo nesrećni jer nakon nekog vremena bivamo napušteni ili odlazimo. Postajemo duboko nesrećni u želji da posedujemo i kontrolišemo svaki trenutak.

Želimo da bude naše nešto što nam odavno pripada. Ali, toga nismo svesni. Umesto da emociji dajemo slobodu. Da budemo zahvalni za tuđa postojanja. Mi ih želimo.

Pročitajte i ovo: On se njoj jako dopada, ali bez svega onoga što uz njega ide

Zaluđujemo se njima. Opsedamo. Dozvoljavamo da nas preplave ludila. Jer mislimo da to tako treba da bude. I onda patimo.

Kada se sve završi, pitamo se zašto je počelo. Umesto da budemo srećni što je postojalo. Ako vidimo osobu da pripada nekom drugom, osećamo se napušteno. Bezvoljno. Izdano. A ne bi trebalo. Sve što je ikada trebalo je da volimo.

Pročitajte i ovo: Zašto je ženama malo potrebno da se mnogo vežu?

Uvek smo znali kako je sve počelo. I uvek ćemo znati kako će takve priče završiti. Živeli smo nekada deo te stvarnosti. I sada dobijamo prilike. Opet. Ponovo. Iznova. Pitanje je samo koliko to zaista umemo.

Često sam sretala ljude koji su jako dobro znali s kim su u svojoj realnosti, osim s kim su kada su sami.

Mislim da nema ništa gore od te podeljenosti ljudskog trzaja na još milione različitih kidanja koja odzvanjaju ispod savršene šminke, savršenih života. Nisu imali hrabrost da ostave nekoga ko nije deo njih, ali su imali hrabrost da u nekom drugom slome deo sebe.

Pročitajte i ovo: Kako boli duša?

Da se ostave. I da prihvate deo koji im ne pripada. Mučeći tako, naočigled, troje ljudi. Onoga s kim jesu, ali nisu. Onoga s kim nisu, ali jesu. I onoga s kim i kad se sretnu, oduvek beže – Sebe.

Mislim da je to bila prava agonija života: celi život se razvlačiti u tuđem telu i nikad biti dovoljno razvučen da bi bio spojen.

Pročitajte i ovo: Emocionalna zavisnost – koji je tvoj ljubavni fiks?!

To su naše odluke. I one nas bole. Boli nas sve ono na što nismo bili spremni, a mogli smo.

Bole nas naša očekivanja. Sanjarenja. Naši odlasci u neke svetove. Bole nas naše vlastite agonije nepripadanja sebi. Naša otuđenost od ove kože i tela.

Bole nas naši drhtaji koje se nismo usudili ispustiti kada je trebalo. Boli nas naša hrabrost koju nikada nismo imali. Boli nas naše postojanje koje smo sami kreirali.

Karma ne boli (ona je pravedna, ona nas uči). Ona ne ume da boli.

Bole nas ciljevi koje smo sami sebi zacrtali. Bole nas naši naumi. Boli nas to što mi mislimo da nas nema pravo boleti. A ima.

Pročitajte i ovo: Emotivno nedostupni muškarci – tako blizu, a tako daleko

Bole nas naše pogrešne percepcije ljubavi. Okovi koje smo joj nametnuli. Bole nas odluke koje nikada nismo imali hrabrosti doneti.

Jer nama je ljubav uvek cilj. Iako, ljubav nema Cilj. Ona se dogodi bez razloga, objašnjavanja, bez logike, bez razmišljanja.

Ulaziti u odnose s ljudima samo zato što ti odnosi mogu dovesti do nekog cilja, nije ljubav. To je kalkulacija. Niža sfera trljanja osećanja o pločnik. Barikada Duše. Nokaut srca. To je Čovek.

Ali, to nije Ljubav. Ljubav nema Cilj. Čovek ga ima. Brak nije Cilj Ljubavi, on je Čovekov cilj. Veza nije cilj Ljubavi, ona je Čovekov Cilj.

Pročitajte i ovo: Seen ili – tretman ćutanjem u toksičnim odnosima

I da se ne shvatimo pogrešno, nema ništa loše u Čovekovim Ciljevima. Ali, to nisu Ciljevi Ljubavi. Ljubav nema Cilja.

I onda dobijemo odgovor na pitanje: Zašto se neki ljudi sretnu? Zato jer ništa drugo ni ne znaju.

„Retki nađu retke, kad-tad.“