Neophodan je za mišićne kontrakcije, prenošenje nervnih signala, za izlučivanje hormona i enzima.

Paratireoidna žlezda je zadužena za stvaranje hormona koji regulišu nivo kalcijuma u krvi. Kalcijum se usvaja iz hrane i oslobađa se iz kostiju, kada ga nema dovoljno u hrani. Kosti su u procesu stalnog remodelovanja, iz njih se oslobađa kalcijum i u njih ugrađuje novi kalcijum.

Koštano tkivo je živo tkivo, koje se menja tokom života. Za vreme detinjstva i adolescencije, kosti rastu i gustina im se povećava do oko 30-te godine. Pošto je gubitak koštane mase, kao i izgradnja koštane mase postepen proces, što su jače kosti bile pre 30-te godine, kasnije će doći do pojave gubitka koštane mase sa starenjem. Zato je veoma važno unositi dovoljno vitamina D i kalcijuma tokom detinjstva i adolescencije. Gustina kostiju se povećava i bavljenjem fizičkom aktivnošću, u kojoj kosti i mišići rade protiv gravitacije noseći telesnu težinu (hodanje, trčanje, plesanje, aerobik, skijanje). Dok aktivnosti u kojima se ne koristi telesna težina (plivanje, biciklizam, aerobik u vodi) ne utiču na gustinu koštane mase.

Dnevne doze kalcijuma za odrasle do 25 godina starosti su 1.000-1.200 mg, preko 25 godina 800-1.000 mg, u periodu trudnoće i dojenja 1.200 mg. Po ulasku u menopauzu, potrebe za kalcijumom se ponovo povećavaju na 1.200 mg dnevno.

Ne treba unositi više od 2.500mg kalcijuma dnevno. Osobe sa oboljenjima bubrega ne treba dodatno da ga unose u organizam, oni koji su skloni pesku ili kamenu u bubregu, kod zatvora, dehidratacije, srčanih aritmija.

Suvišne količine kalcijuma se izlučuju iz organizma, a oprez je potreban kod oboljenja paratireoidne žlezde (hiperkalcemije), kamena u bubregu, trovanja D vitaminom, kancera. Povećana količina kalcijuma u ishrani smanjuje usvajanje drugih minerala (cinka, gvožđa, magnezijuma) i doprinosi razgradnji vitamina K.

Kalcijum ne treba uzimati istovremeno sa nekim lekovima (tetraciklini, preparati gvožđa, tiroidni hormoni, kortikosteroidi, bifosfonati), jer se kalcijum vezuje za njih i smanjuje im apsorpciju.

Kalcijum u komercijalnim proizvodima se nalazi u obliku: kalcijum-karbonata, kalcijum-aspartata, kalcijum-citrata, kalcijum-glukonata, kalcijum-laktata (oblik kakav je zastupljen u mleku), hidroksiapatita. Kalcijum-karbonat je slabo rastvoran, slabo se usvaja, a mogu se javiti i neželjena dejstva: mučnina, gasovi, zatvor.

Bolje se usvaja u kiseloj sredini, pa se citrat najbolje usvaja. Kalcijum-citrat se uzima na prazan želudac, a kalcijum-karbonat sa hranom, da bi se bolje usvojio u prisustvu želudačne kiseline. Osobe koje imaju problema sa povećanom kiselošću želudačnog soka treba da izbegavaju kalcijum-citrat.

Kod suplementacije bitan je sadržaj elementarnog kalcijuma, pa ako je na etiketi označen sadržaj kalcijum-karbonata, kalcijum-citrata i sl, treba preračunati koliko stvarno ima kalcijuma. Sadržaj od 500mg kalcijum-karbonata odgovara 200mg elementranog kalcijuma. Dakle, sadržaj kalcijuma je 40% za kalcijum-karbonat, 21% za kalcijum-citrat, 13% za kalcijum-laktat, 9% za kalcijum-glukonat. U bilo kom obliku bolje se usvaja ako se uzima u manjim dozama, 500mg ili manje odjednom. Ako je potrebno unositi veće doze kalcijuma, bolje je podeliti u dve ili više doza.

Istraživanja su pokazala da se kalcijum i drugi minerali bolje usvajaju iz hidroksiapatita (oblika u kome se minerali nalaze u kostima), nego iz drugih oblika kalcijuma. Mikrokristalni hidroksiapatit se dobija iz goveđih kostiju i ima visoku iskoristljivost u organizmu.

Hidroksiapatit, osim što sprečava dalji gubitak koštane mase, takođe utiče na ponovnu ugradnju kalcijuma i drugih minerala u kosti.

Jedno moguće rešenje je uzimati dodatne količine kalcijuma sa napitkom od sirćeta, pripremljenim na starinski način. Ovaj napitak sadrži kiselinu potrebnu za otapanje kalcijuma, ali i dodaje nešto kalcijuma koji se nalazi u sirćetu.

Kako telo stari, želudac proizvodi manje kiseline. Neki ljudi misle da ta činjenica doprinosi nedostatku kalcijuma kod starijih ljudi. Nakon svega, kiselina je potrebna za rastvaranje skoro svih pastila kalcijuma.

***

Autorka teksta: dr Dobrinka Arbanovski, internista i specijalista kvantne medicine, Holitimed