(Neželjene) osude otkrivaju više o osobi koja ih donosi nego o vama: evo kako da upravljate strahom od osuđivanja drugih ljudi (i da vas nije briga).

Koliko puta ste osećali osudu vaših prijatelja, komšija ili porodice? Pitanje osude utiče na svakoga na ovaj ili onaj način i jedini način da se izbegne da se bude žrtva je da znate kako da upravljate strahom od osuđivanja drugih ljudi i naučite da uzimate samo dobro (kada postoji).

U stvari, postoji velika razlika između onih koji to shvataju lično, onih koji se lakše opuštaju i onih koji – manje ili više – uspevaju da se odvoje od onoga što drugi misle.

Osetljiviji će to teško prihvatiti, ali živimo u svetu isprepletenom vezama i stoga lako podvrgnutom spoljnim zapažanjima.

Šta onda činiti? Naučite da se zaštitite poznavanjem fenomena.

Ono što ljudi govore, govori o njima

Morate imati na umu da ljudi kada donose presude ne govore o vama, već o sebi.

Savetujemo vam da uzmete u obzir pretpostavke koje otkrivaju šta bi druga osoba uradila na tvom mestu.

Ovde nastaje poteškoća jer – spojler – ona ​​niste vi.

Ako ste postupili na određeni način, imaćete svoje dobre razloge.

Ne postoji prava stvar

Na nas često utiču reči drugih jer postoje uslovi u našem umu.

Drugim rečima, u nama postoje koncepti ispravnog i pogrešnog i kada naši izbori izađu iz ustaljenog koloseka, nesigurnost dovodi u sumnju nas.

Da li će to biti pravi izbor? Ili je možda bolje raditi ono što svi drugi rade?

Stoga se dešava da je pola onoga što vam neko drugi kaže – čak i od stranca – dovoljno da se još više zapitamo šta radimo.

Ne postoji takva stvar kao što je univerzalno ispravno ili pogrešno (osim ako ne uključuje pravna pitanja).

Postoji samo ono zbog čega se osećamo dobro ili ne i to zavisi samo od nas.

Kako upravljati strahom od osude drugih? Uvek se zapitajte zašto ova osoba govori to što govori

Kada slušate mišljenje drugih, uvek se zapitajte zašto vam ta osoba to govori.

Ponekad govorimo na osnovu sopstvenog iskustva, drugi put na osnovu misli koja pripada generaciji koja je drugačija od naše, na primer, kao roditelji.

Retko kada ljudi daju mišljenja imajući na umu samo nas i naše iskustvo kroz koje prolazimo.

Ako vam osoba kojoj se poveravate postavlja pitanja da biste bolje razumeli (sebe i svoju situaciju), a da ne daje određene odgovore, trebalo bi da je saslušate.

Inače, pazi, on i dalje priča o sebi.