Depresija je splet više osećanja, to je stanje žalosti, tugovanja, nezadovoljstva, a najpre je negativan stav o sebi, svetu i budućnosti.

Potištenost i povlačenje u sebe su redovni simptomi. Za to stanje odgovorni smo mi sami, na način na koji smo odgovorni i za nastanak svojih emocija.

Filip Stojković, psihološki savetnik, psihoterapeut pod supervizijom

Gde je naša odgovornost u svemu tome?

Najpre u mislima koje su pokretači depresivnosti. To su misli o sopstvenoj neadekvatnosti, stravičnosti usled nemanja onoga što smatramo neophodnim i užasavanju stvarima onakvim kakve su.

Pročitajte i ovo: Da raskrstimo jednom za svagda – šta žele žene, a šta muškarci

Samookrivljavanje

Konstantno samookrivljivanje je siguran put u depresiju.

Misli poput pogrešio sam, zgrešio sam, nenamerno sam povredio drugoga jesu zdrave i ljudske u realnim situacijama i ako ih ne bi sledile misli poput ne bi trebalo da grešim i radim loše stvari, trebalo bi da sam nepogrešiv i savršen.

Visoki zahtevi sebi postavljeni u vezi sa svojom pogrešivošću, odnosno, nepogrešivošću onemogućavaju praštanja greške. I zato će na kraju ovog niza depresivnih misli biti zaključak ja sam loša osoba i zaslušujem kaznu.

Pročitajte i ovo: Gde prestaje empatija, a počinje samodestrukcija: Da li empatija vodi u loše životne odluke?

Tok misli samookrivljavanja:

  1. pogrešio sam
  2. (a) nikada ne smem uraditi nešto loše
  3. (pošto sam ipak uradio) ja sam loš i zato zaslužujem kaznu
Photo by David Calderón on Unsplash

Samosažaljevanje

Iako samosažaljevanje deluje kvalitativno drugačije od samookrivjavanja, ima istu završnicu – depresiju.

Pročitajte i ovo: Zašto je bitno da zapisujemo stvari i ideje

Misao kojom samosažaljevanje uglavnom počinje je onemogućavaju mi da bude po mom, što u nekim situacijama i jeste istina, ali kada govorimo o depresiji, ovu misao prati i ja moram imati ono što mi treba ili što mislim da mi je potrebno.

Pročitajte i ovo: Tramvaj zvani čežnja: Čemu nas uči odbačena ljubav?

Ako to ipak ne dobijem, biće užasno. Užasavanje povodom neispunjenog moranja prizvaće i temeljnu misao samosažaljevanja jadan ja.

Photo by Mickael Gresset on Unsplash

Tok misli samosažaljevanja:

  1. sprečavaju me da bude kako ja mislim, verujem i osećam da treba
  2. (a) ja moram imati ono što mislim da mi je potrebno
  3. (pošto to ipak nije ispunjeno) užasno je što to nemam – jadan ja

Pročitajte i ovo: O lošim stvarima se (ne) priča: Zašto ćutanje (ni)je zlato?

Sažaljevanje drugih

Bilo bi zaista lepo kada loše stvari ne bi postojale, ili kada bi se makar dešavale po zasluzi, ali to u realnosti ipak nije tako.

Zato će depresivnost početi da se razvija oko misli da loše stvari ne smeju da se dešavaju drugima kada to ne zaslužuju. Pošto se to ipak događa svet je jedno grozno mesto kada dopušta da se takve stvari dešavaju.

Pročitajte i ovo: Da li je STRES dobar ili loš? Iskoristi ga u svoju korist!

Ako je svet grozan onda i ne postoji neka mogućnost za sreću, zadovoljstvo i ispunjenost. Samo je depresija stanovnik takvog sveta.

Photo by Lauren Richmond on Unsplash

Tok misli sažaljevanja drugih:

  1. ljudima se dešavaju loše stvari
  2. ljudima se ne smeju dešavati loše stvari ako to nisu zaslužili – ljudi moraju živeti kako zaslužuju
  3. užasno je što se loše stvari dešavaju dobrim ljudima – svet je jedno grozno mesto

Pročitajte i ovo: Pazi koga biraš: Što u izlogu, to u radnji!

Depresivnost nastaje kada neki egzistencijalni zahtevi nisu ispunjeni.

Što je više moranja u životu, veća je mogućnost za depresiju. Neispunjeno moranje rađa ozlojeđenost, stravničnost i užasnost. Neka moranja zaista postoje u životu i ona se uglavnom odnose na zadovoljenje potreba bez kojih nema života (mora da se spava, da se jede, pije, mora se raditi da bi se sve to obezbedilo…).

Moranja koja se odnose na kvalitet života, a bez kojih se može živeti (poštenje, dobrota, ljubav, istina…) su ona koja prave problem.

S jedne strane, potrebno je odreći se moranja, a sa druge povećati svoju toleranciju na frustraciju – da ne mora sve biti kako ja mislim, osećam i želim.

Pročitajte i ovo: Umetnost u službi isceljenja – umetnički sadržaj je ogledalo u kojem osoba sebi vidi drugim očima

Sve te misli u formi moranja i užasa nesvesne su, uglavnom se ne čuju, zato ih je neophodno najpre čuti, osvestiti. ,,Hvatanje” svojih misli, promena uverenja o sebi, drugima i svetu je lek za depresiju.

Tugovanje nad sobom, svojom i sudbinom čovečanstva, krivljenje sebe za to, sve su to odlike depresije. Nemoguće je rešiti se depresije bez susreta sa baš tim mislima i osećanjima, uverenjima osvetu i čoveku.

Pročitajte i ovo: Usudite se da istražujete jer u nepoznato je put do ljubavi

Naravno da čitanje ovog teksta i eventualna primena ovog kratkog ,,recepta” neće rešiti problem depresivnosti, za to je potreban kontinuirani rad.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.