Gubitak deteta je jedna od najrazornijih stvari koja nekome može da se dogodi u životu.

Dokazano je da ovaj gubitak izaziva veću količinu stresa nego bilo koji drugi, kao što je smrt roditelja ili supružnika. Stručnjaci smatraju da je prevazilaženje ovog gubitka koji menja život iz korena moguć, ali da je za to potrebno mnogo vremena.

Roditelji koji su izgubili dete doživljavaju niz emocija – bol, nedostatak smisla, krivicu, bes – i svako od ovih osećanja je normalno. Takođe, napominju psiholozi, oba roditelja neće na sličan način tugovati zbog smrti deteta. Međutim, pravi alati mogu pomoći da roditelji nauče kako da se nose sa tugom u tako dramatičnom trenutku. Uz podršku moraju da krenu na dug put ka prihvatanju i nalaženju mira.

Moguće reakcije na gubitak

Tugovanje zbog gubitka deteta je nezamislivo. Tuga obuzima i zbunjuje, i čini da se roditelji osećaju izolovano i usamljeno. Razumevanje mogućih reakcija koje se mogu javiti mogu pomoći i pružiti neki oblik utehe.

Šok

Vrlo česta reakcija na smrt deteta je da roditelj poriče šta se dogodilo i ne može da obradi ili prihvati gubitak. Iako je ovo normalno, važno je ne ostati u ovom stanju predugo, jer to može dovesti do daljeg emocionalnog stresa.

Bes

Osećanje jedne vrste besa je takođe normalna emocija kada se žali zbog gubitka sina ili ćerke. Roditelj je besan na svoju situaciju, na Boga ili sudbinu, ili čak na one oko sebe koji su još živi i zdravi. Nema razloga da se plaše da izraze svoja osećanja. Razgovor o osećanju besa sa prijateljima ili porodicom može pomoći da se oslobodi deo intenziteta emocija.

Krivica

Krivica često prati tugu zbog gubitka deteta. Možda se osećaju krivim što nisu bili u mogućnosti da zaštite ili spasu svoje dete. Možda se osećaju krivima što su preživeli a oni nisu. Ove prirodne emocije često isplivavaju na površinu nakon ovakvog traumatičnog događaja.

Depresija

Depresija je uobičajeno stanje nakon smrti bliske osobe – posebno kada je u pitanju dete. Međutim, depresija može postati iscrpljujuća ako se ne kontroliše. Dobra je ideja potražiti pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje koji je specijalizovan za suočavanje sa problemima vezanim za tugu kao što je depresija nakon gubitka.

Tuga

Tuga i plač su prirodne reakcije na bol. Plakanje pomaže oslobađanju zagušenih emocija, stvarajući prostor za isceljenje. Kada je u pitanju suočavanje sa tugom, važno je dozvoliti sebi trenutke u kojima suze slobodno teku.

Anksioznost

Konačno, anksioznost može nastati kako se približavaju događaji kao što su rođendani, godišnjice i praznici. Značajni datumi mogu izazvati bolna sećanja, uzrokujući da se bol ponovo pojavi dok pokušavaju da se nose i prihvate gubitak ćerke ili sina.

Roditelji se drugačije suočavaju sa gubitkom deteta

Gubitak deteta stvara ogroman pritisak na brak, jer svaki partner tuguje na svoj način i možda ne razume kako se drugi oseća. Ova razlika u stilovima tugovanja može izazvati napetost između partnera ako ne odvoje vreme da razumeju potrebe jedni drugih.

Potrebno je razumeti da svako tuguje na svoj način, čak i unutar iste porodice. Normalno je da se parovi osećaju nepovezano jedno s drugim zbog ovih razlika u mehanizmima suočavanja; međutim, komunikacija je posebno važna u ovom periodu. Obe strane bi trebalo da se potrude da čuju i razumeju jedna drugu tokom ovog bolnog procesa.

Kada je reč o tome kako se nositi sa anksioznošću, preporučuje se bavljenje aktivnostima koje opuštaju, kao što je provođenje vremena na otvorenom ili poseta mestima koja su vezana sa prijatnim uspomenama.

Važno je razumeti nelinearni aspekt tuge

Tuga je složena emocija koju je često teško razumeti. Jedna od najvažnijih stvari koje treba zapamtiti kada se nosmo sa tugom je da ona nema linearnu putanju. Umesto toga, tuga često podseća na plimu i oseku, ponekad pogađa na neočekivan način ili nasumično. Prepoznavanje ovog nelinearnog aspekta tuge može pomoći da se ožalošćeni pripreme za ono što je pred njima.

Koliko dugo traje tuga nakon smrti deteta

Tuga je prirodan i neophodan odgovor na smrt. To može biti ogromna emocija koja utiče na nas na mnogo načina, i fizički i emocionalno. Ne postoji jedinstven odgovor na pitanje „Koliko dugo traje tuga?“ ali važno je zapamtiti da će vremenski okvir biti drugačiji za sve.

Kako pomoći porodici dok se nosi sa svojim gubitkom

Ukoliko roditelji imaju i drugu decu, moraju imati u vidu da način na koji se oni bore sa svojom tugom, ima uticaja na njih. Najbolje bi bilo da preživelo dete nauči zdrave mehanizme suočavanja sa tugom od člana porodice. Kada jedno dete umre, roditeljima može biti teško da očuvaju odnos sa ostalom decom. Međutim, važno je zapamtiti da će, kao i oni, i braća i sestre tugovati na svoj način.

Ne potiskujte svoju tugu

Posle gubitka roditelji su preplavljeni tugom, krivicom i besom. Nažalost, može se dogoditi da kada se suoče sa tragedijom odbace svoju tugu. Zato je važno osvestiti osećanja i proces tugovanja kako bi odvojili dovoljno vremena da ih obrade. Treba se odupreti želji da odgurnu ili ignorišu svoje emocije. Treba dozvoliti sebi prostor i vreme za tugovanje. Možda će naći utehu u razgovoru sa prijateljima ili članovima porodice.

Ukoliko je potrebno treba potražiti i stručnu pomoć. Terapeuti mogu da pruže podršku i smernice kako da prebrode dug put koji im predstoji. Podršku mogu pružiti i drugi roditelji koji su doživeli isti gubitak. Mnogi onlajn forumi posvećeni su razmeni iskustava gubitka deteta. Tu se mogu podeliti osećanja i dobiti saveti kako se drugi nose sa svojim bolom. Otvaranje prema ljudima koji razumeju roditeljski bol, mogu da pruže preko potrebnu utehu.