Be careful what you wish for, you just might get it!
Dok sam bila na letovanju, brat mi je javio da je izvučen na lutriji koju je organizovao Beogradski Maraton da među 10 trkača iz Srbije trči Njujorški maraton.
Wow! Kakva životna prilika! Odmah sam objasnila kako je najbolje da tamo ide sa mnom, jer ću mu biti najbolji vodič i podrška. Prvi put trčaće najveći i najvažniji maraton na svetu koji svakog novembra okuplja oko 50.000 trkača iz celog sveta.
To je zaista važan planetarni događaj za koji postoji ogromno interesovanje maratonaca iz USA i celog sveta. Sistem za prijavljivanje i dobijanje učešća je vrlo interesantan i nije nimalo lak. Naime, 1/3 učesnika mora da bude iz Nju Jorka, 1/3 iz ostalih USA zemalja i 1/3 ostatak sveta. Od toga, 1/3 mora prvi put da trči. I na sve to, broj prijavljenih ove godine je bio 200.000 trkača, iz 139 zemalja, a učestvovalo je nesto više od 50.000 takmičara.
Beogradski Maraton ove godine obnovio je saradnju sa NYRR i u okviru EXPO Wellness and Health centra od ove godine imaće svoj štand, koji je praktično i našim maratoncima bio meeting point. NYRR je njujorško udruženje trkača, inače, najveće na svetu, a slogan je RUN FOR LIFE. Rekla bih da je upravo to osnovna ideja i koncept celog maratona.
Treninzi za maraton imaju svoja pravila i dinamiku trčanja tokom priprema, koji omogućavaju da svaki organizam pronađe sopstveni balans ritma i brzine trčanja da bi istrčao do cilja bez problema.
Formula za pobedu je proverena: UPORNOST, VOLJA, POSVEĆENOST, DISCIPLINA, LJUBAV.
Od 1. septembra, maratonci iz Beograda otpočeli su saprocesom administrativnih i logističkih priprema za trku, koju su u potpunosti hendlovali zaposleni iz NYRR-a – registracija i popunjavanje formulara sa ostavljanjem ličnih podataka, predviđenim vremenom trke i svim ostalim podacima neophodnim organizatoru da pravilno rasporedi i organizuje tretman za svakog od 50.000 trkača. Na zvaničnom sajtu maratona pronašla sam sve informacije razrađene do najsitnijih detalja i, naravno, bilo mi je jasno 1/1 da se radi o spektakularnom događaju, sa vanserijskom organizacijom, ne samo tog dana, već i tokom cele nedelje u kojoj se dešava.
Pored sajta, potpuno sam otkinula na nestvarno dobru mobilnu aplikaciju sa ful informacijama o svim delovima trke od 26.2 milje, uključujući i vodič za navijače sa mapom rute, načinom transporta i mogućnošću konstantnog praćenja kretanja do 10 trkača unošenjem njihovog registarskog broja. Nije bilo šanse da, kao vatreni navijač svog mlađeg brata maksimalno ne ispratim trku.
Specifičnost NYC maratona je da nema limitirano vreme trajanja, trka traje dok poslednji učesnik ne prođe cilj i dobije medalju. Imaju i posebne kategorije trkača i dobrotvornih programa, tako da oko 300 maratonaca trči za charity programe kojih ima nekoliko.
Dan pred maraton, otišli smo u EXPO da se nađemo sa „našima“ na štandu Beogradskog maratona i da Bojan, moj brat, preuzme svoj dodeljeni trkački broj i materijale.
Sve traje ukupno pet minuta. Jako veliki broj volonera je angažovan. Svi preljubazni i nasmejani, podižu adrenalin i raspoloženje toliko da se jedva čeka start.
Inače, NYRR ima 165 stalno zaposlenih i preko 10.000 volontera koji konstantno rade na promociji i organizaciji prethodnih i budućih maratona.
Grad od maratona, pored predivne promocije od turista i kupovine u vreme maratona prihoduje oko 400 miliona dolara.
Tog dana, napolju, na ulicama dešava se Helloween.
Sve puca od dobre energije. Svi su maskirani, nema blama, svi se dobro zezaju i ne zagledaju. Empire States Building ima narandžasto svetlo – to mi je totalno kul!
Svi uslovi da se lepo istrči trka sutradan su tu – 18 stepeni, bez vetra, plus, sat se menja te noći, sto znači da će maratonci spavati sat duže. Idealka.
Uh, što volim tu ludačku, prejaku energiju Njujorka! Stvarno je betonska džungla. Non stop gruva i ubrzanan ritam na koji se lako navikneš i prihvatiš ga kao da si oduvek tu. Volim kad u gradu nedeljom ima života isto kao i ostalim danima.
I da, nešto ne videh preterano doterane žene – valjda od gužve i ludnice. Ali, ono u šta sam sasvim sigurna je da nisam uspela da vidim nijedne tetovirane obrve! Ni napumpana usta. Nema toga. To je the city. I tačka.
D-DAY!
Dan maratona, počeo je već u 5.30 kada su organizovani prevozi do Stejten Ajlenda, gde je bio start, koji je trajao od 8.30-11h, zbog prevelikog broja učesnika i kategorija po kojima su bili raspoređeni. Svaka grupa trkača je na startu bila ispraćena vatrometom. Da dodatno podigne nivo adrenalina. Fenomenalno je to kako o svemu misle.
Pratila sam trku i Bojana uživo, od momenta ulaska trkača na Menhetn, sa Kvinsboro mosta. Pre toga sam sve vreme na aplikaciji pratila šta se dešava i gađala da budem tamo kad se uključi na Menhetn. Sledeća tačka je bila u Harlemu (između 18. i 20. milje gde je navijanje bilo najjače, jer su to delovi staze kritični za trkače) i na kraju Central park, gde sam tek na 24. milji uspela da ugledam Bojana. Po izrazu lica znala sam da je skroz OK. Istrčao svoj NYC maraton za 3:58:23h!
Strašno sam bila ponosna i uzbuđena! Sve vreme na granici suza. Mislila sam da će srce da mi eksplodira. A mogu da zamislim kakav je njegov osećaj bio! Mada, posle tolikog napora, verujem da se slike vraćaju tek nakon što se telo lepo odmori.
Uveče smo, naravno, izašli. Običaj je da maratonci nakon maratona nose medalju oko vrata na ulici i u restoranima, svuda gde se kreću. Pošto je mog brata bilo sramota da nosi sopstvenu medalju, ja sam je okačila oko vrata i otišla pravac u fensi restoran. Pa, šta me briga!
I još jedan divan detalj – sutradan u New York Times-u, u specijalnom inserteru o maratonu, izašla su imena svih maratonaca koji su istrčali trku do 4.30 h.
Što se mene tiče, maraton u Njujorku je mnogo više od maratona – to je pokret koji kreira fantastičnu energiju i poziva na ljubav i radost života.
Autorka teksta: Nevena Joksimovic Vasojević, osnivač i direktor agencije Spark integrated, specijalizovane za integrisane komunikacije i engagement marketing
