U nekom trenutku između trideset pete i pedesete godine mnogi muškarci shvate da žive sa nevidljivim zidom koji su sami podigli.
Spolja deluju stabilno, snažno, rešavaju probleme, zarađuju, voze decu na trening. A iznutra su zatvoreni.
Supruga pita „kako si“, a odgovor je uvek isti: „dobro sam“.
Pročitajte i ovo: Da li varite ili gutate svoje emocije?
Deca žele da razgovaraju o osećanjima, a on promeni temu. Prijatelji ga zovu na piće, ali retko kada znaju šta se stvarno dešava u njegovom životu.
Emocionalno zatvaranje nije samo „muška stvar“. Ali kod muškaraca je posebno duboko usađeno. Od malih nogu učili su ih da suze nisu za dečake, da se problemi rešavaju ćutanjem i akcijom, a ne pričom.
„Budi jak“, „ne kukaj“, „muškarci ne plaču“ – te rečenice nisu samo reči. One postaju temelj identiteta. I onda, kada dođu četrdesete, taj temelj počne da puca. Jer život više ne nagrađuje samo snagu i ćutanje. On traži bliskost, ranjivost i sposobnost da se bude viđen.
Pročitajte i ovo: Ovo su dokazi da manipuliše vama
Zašto je toliko teško promeniti se?
Zato što emocionalno zatvaranje nije hir. To je mehanizam preživljavanja. Mnogi od nas su odrasli u domovima gde emocije nisu bile bezbedne. Otac koji je ćutao ili vikao, majka koja je bila prezauzeta ili emotivno nedostupna.
Naučili smo da je pokazivanje osećanja opasno – može da donese odbacivanje, podsmeh ili dodatni bol. Zato smo zidove gradili polako, ciglu po ciglu: sarkazam, ironija, preterani rad, sport, alkohol, ćutanje, bes. Sve samo da ne osetimo ono što najviše boli.
Pročitajte i ovo: Da li da se vratim bivšem partneru ili ne?!
A posledice su brutalne. Brakovi postaju funkcionalni, ali hladni. Deca odrastaju sa ocem koga vole, ali koga ne poznaju. Muškarac sam sebe polako otuđuje od sopstvenog srca. Jer što duže ignorišeš osećanja, ona ne nestaju – ona se pretvaraju u teskobu, ljutnju, apatiju ili tihu depresiju koju niko ne vidi.
Studije pokazuju da muškarci koji teško izražavaju emocije imaju veći rizik od srčanih bolesti, zavisnosti i ranije smrti. Ne zato što su „slabi“, već zato što nose teret sam.
Pročitajte i ovo: Da li stvarno ništa nije tako jednostavno?!
Promena nije jednostavna, ali je moguća. Počinje priznanjem da zatvorenost više nije zaštita – ona je kazna.
Prvi korak je dozvoliti sebi da osetiš. Ne moraš odmah da pričaš svima. Počni sa sobom. Pitaj se uveče: šta sam danas stvarno osećao? Bes? Strah? Ponos? Tugu? Samo imenuj. Već to je ogroman korak.
Pročitajte i ovo: Šta je Jung govorio o ženama
Dalje ide teže – vežbanje ranjivosti u sigurnim odnosima. Reci supruzi: „Znam da često ćutim. Plašim se da te opteretim, ali hoću da naučim da pričam.“ Reci prijatelju: „Teško mi je da pričam o sebi.“ Većina će reagovati sa olakšanjem, a ne sa podsmehom. Oni koji te vole čekaju taj trenutak godinama.
Pročitajte i ovo: Uticaj ranog razvoja na formiranje ličnosti
Važno je razumeti da biti emotivno otvoren ne znači postati „mek“. Znači postati celovit. Pravi muškarac danas nije onaj koji nikad ne padne, već onaj koji može da kaže: „Bojim se“, „Povredio sam te“, „Ne znam kako dalje“, „Ponosan sam na tebe“, „Nedostaješ mi“.
Ta sposobnost ne umanjuje snagu – ona je umnožava. Jer tek tada ljudi mogu da ti priđu. Tek tada brak može da pređe iz komforne navike u duboku vezu. Tek tada deca vide oca, a ne samo provajdera.
Pročitajte i ovo: On se njoj jako dopada, ali bez svega onoga što uz njega ide
Mnogi koji su prošli ovaj put kažu isto: prvi put kada sam zaplakao pred ženom, mislio sam da ću umreti od stida. Umesto toga, ona me je zagrlila jače nego ikad. Prvi put kada sam rekao sinu da sam ponosan na njega i da ga volim, video sam u njegovim očima nešto što novac i uspeh nikad nisu mogli da kupe.
Pročitajte i ovo: Odlazite li od onih koji nisu ono što vam je potrebno?
Emocionalno zatvaranje je naučeno. Zato se može i odučiti. Nije lako. Tražeće od tebe hrabrost veću nego što je ikada tražio bilo koji posao, bilo koji uspeh, bilo koji teret koji si nosio ćutke. Ali na drugoj strani tog zida čeka te život u kome te zaista vide, čuju i vole – onakvog kakav jesi.
Pročitajte i ovo: Postoji li partner bolji od sadašnjeg?
Ako si danas muškarac koji ćuti, znaj da nije kasno. Ako si žena koja živi pored takvog muškarca, znaj da njegovo ćutanje najčešće nije ravnodušnost – to je strah. Budite strpljivi jedno prema drugom. I počnite od male rečenice: „Hoću da naučim da budem bliži.“
Jer prava snaga nije u zidovima. Prava snaga je u vratima koja konačno otvoriš.
