Od samih prapočetka čovek se služi muzičkim izražavanjem.

Osnova muzike koju čine ton i ritam duboko je ugrađena u ljudsku fiziologiju. Rad našeg srca i naše disanje odvijaju se u ritmičkim procesima. Dok govorimo, koristimo se tonovima koji se razlikuju po jačini ‒ od tiših, do vrlo glasnih.

Možemo zaključiti da je muzika oduvek bila deo nas i da smo mi oduvek bili deo muzike. U skladu sa tim, spektar uticaja muzike na čoveka veoma je širok.

Vibracije zvuka deluju na sve procese u mozgu i time direktno utiču na kognitivne, emocionalne i telesne funkcije čoveka.

Pročitajte i ovo: Razum i osećajnost

Ako ravnu površinu pokrivenu peskom tretiramo zvukom, ona će se organizovati u obrasce koji mogu biti lepi i simetrični ili pak sasvim nepovezani, što zavisi od frekvencije, jačine, kvaliteta, izvora i drugih obeležja. Pevanje može na sličan način delovati na telo, opuštajući ga ili osnažujući ga.

Pročitajte i ovo: Magija prihvatanja

Zvuk utiče na telesne ćelije i organe pa ne čudi što su istraživanja pokazala da muzika deluje na stanje svesti, harmonizaciju desne i leve strane mozga, na krvni pritisak, cirkulaciju, disanje i druge procese koji se odvijaju u telu.

Muzika utiče na ljudsko ponašanje tako što deluje na mozak i telesne strukture, a taj uticaj može se izmeriti, predvideti i identifikovati, što postavlja temelj za naučnu primenu muzike u medicinske svrhe.

Ne možemo uvek svoja osećanja objasniti niti izraziti rečima; ponekad naši unutrašnji konflikti nisu dostupni racionalizaciji, ali tada ih možemo istražiti i razrešiti putem muzičkog izražavanja.

Pročitajte i ovo: Nadrndani muškarci i plačljive žene

Zanimljiva istraživanja su pokazala da zvuk može uticati na pozitivan razvoj fetusa dok je još u utrobi, te da deca taj zvuk mogu prepoznati nakon rođenja, i da pevanje trudnice deluje smirujuće na bebu.

Za starije ljude je prikladna muzika koju izvode veliki orkestri (npr. orkestar Glena Milera), jer ih navodi na povećanu budnost, zadovoljstvo, i prisećanje na pozitivna iskustva iz prošlosti.

Pročitajte i ovo: Usamljenost i samoća – ima li razlike?

Kada je reč o uticaju muzike na čovekov razvoj i socijalni život, ona uglavnom pozitivno deluje na lični i društveni razvoj mladih, podstiče socijalizaciju, samopouzdanje i pozitivnije stavove prema životu.

Kada je u pitanju čovekov intelektualni život, dokazano je da slušanje muzike ‒ a pogotovo sviranje nekog instrumenta ‒ pozitivno utiče na naše moždane funkcije. Slušanje i stvaranje muzike snažno deluju na razvoj kreativnosti kod čoveka. Muzika je blagotvorna i za čovekovo duševno raspoloženje i emocionalni život.

Pročitaj i ovo: Život i partnerski odnos na klackalici – Voli me, ne voli me – i koje tu srećan?!

Postoje neki pokazatelji da se muzičke oznake dura i mola mogu povezati s radošću, odnosno tugom; da brži, odsečeniji ritmovi više pobuđuju dostojanstvena raspoloženja, a tečniji, blaži ritmovi radosna osećanja.

Istraživanja su takođe pokazala da treba slušati što raznovrsniju muziku. Klasična muzika, pop, rok i latinoamerički zvukovi pozitivno utiču na raspoloženje i zdravlje. Klasična muzika ima pozitivan efekat na depresiju, teskobu.

Pročitajte i ovo: Želite život iz bajke? Evo zašto ne uspevate da ga ostvarite!

Poboljšava sposobnost da se na nešto usredsredimo, pobuđuje kreativnost, pospešuje pamćenje, pozitivno utiče na imunosistem. Latinoamerička muzika svojim ritmom je dobra za motivaciju i deluje protiv melanholije. Dobar učinak na čoveka posebno ima instrumentalna muzika, jer pevanje (zavisi kakvo) ponekad može izazvati stres. Pokazalo se da kantri muzika ima dobar uticaj na ljude sa mentalnim i duševnim problemima.

Istraživanja su pokazala da treba slušati što raznovrsniju muziku

S hevi metalom ili tehnom stvar je nešto drugačija. Te vrste muzike mogu čak negativno uticati na ljudsko zdravlje. Elektronska muzika ili hevi-metal u nekim slučajevima mogu pomoći u rešavanju negativne energije i frustracija, ali treba znati da takva muzika povećava otkucaje srca i krvni pritisak. Jedno istraživanje je pokazalo da uz dugotrajnu izloženost elektronskoj muzici i industrijskom hevi-metalu ne uspevaju rasti biljke.

Pročitajte i ovo: Šta je foto-terapija i kako se čuvari uspomena koriste u psihoterapijske svrhe?

Različitim ljudima odgovaraju i različite vrste muzike, pa tako postoje osobe koje ne mogu da podnesu klasičnu muziku jer ih ona iritira. Nekim ljudima više odgovara pop ili rok, koji ujedno odlično deluju protiv dosade ili monotonije.

Muzika, osim što je samostalna umetnost, vrlo često dolazi i kombinovana sa drugim vidovima umetnosti, i kao takva može pojačavati uticaj tih drugih vidova umetnosti. Filmska muzika pojačava doživljaj filma, stvara atmosferu u filmu, odmah po muzici znate koji film gledate, da li horor ili komediju, a da i ne znate naslov. Čak i u slikarstvu klasična muzika pojačava utisak slike, a neki moderni pisci danas čak koriste muzičku podlogu uz knjige.

Pročitajte i ovo: Emotivne blokade, odbrambeni mehanizmi i realna sposobnost shvatanja problema

Zahvaljujući brojnim istraživanjima i dokumentovanom praćenju primene ove nauke, danas je muzička terapija posebna profesija koja obuhvata niz pristupa, filozofija, metoda i na muzici zasnovanih intervencija.