Klimatske promene imaju štetne posledice širokog raspona, ali i po zdravlje dece. Sve veći broj novorođenčadi rađa se prevremeno, i češće su na bolničkom lečenju zbog respiratornih bolesti.

Novo istraživanje australijskog tima naučnika koji je pregledao i analizirao 163 zdravstvene studije iz celog sveta otkriva izuzetno zabrinjavajuću sliku o tome kako se zdravstveno stanje mnogih u detinjstvu pogoršalo kao rezultat klimatskih promena, a trend ne pokazuje znake da će se promeniti u skorije vreme.

Pročitajte i ovo: Zatrudneti ili ne sa 40+?!

Procenjuje se da 600 miliona ljudi trenutno živi u oblastima koje su izložene temperaturama izvan onih koje se smatraju optimalnim za ljude, a naučnici predviđaju da će se taj broj do kraja veka povećati na tri milijarde ljudi.

Pročitajte i ovo: Psihološki aspekti trudnoće u zrelim godinama

To je loša vest, s obzirom da je novo istraživanje pokazalo da su temperaturni ekstremi povezani sa klimatskim promenama povećali rizik od prevremenog porođaja u proseku na 60 odsto.

Studija takođe izveštava da povećanje zagađujućih čestica u vazduhu i alergena usled klimatskih događaja kao što su šumski požari i suše ima značajan uticaj na respiratorne bolesti i loše ishode po zdravlje bebe odmah nakon rođenja.

Pročitajte i ovo: Kako do trudnoće posle 40-te

Kori Bredšo, globalni ekolog sa Univerziteta Flinders u Australiji, zabrinut je zbog toga što bi, kako kaže, klimatske promene mogle uzrokovati doživotne komplikacije za milione dece širom sveta.

„Analizirali smo i klasifikovali podatke kako bismo pokazali kako će određene vrste budućih vremenskih događaja pogoršati određene zdravstvene probleme kod ljudi. Identifikovali smo brojne direktne veze između klimatskih promena i zdravlja dece, od kojih je najjača bila ta da postoji 60 odsto povećan rizik u proseku od prevremenog porođaja usled izlaganja ekstremnim temperaturama“, ispričao je Bredšo.

Temperaturni ekstremi i zdravlje dece

Pokazalo se da su na porođaj uticale promene temperature opisane u 39 naučnih radova koje su Bredšo i njegove kolege pregledali. Prevremeni porođaj je prijavljen u 29 od ovih studija, što ga čini najčešćim ishodom povezanim ili sa izlaganjem ekstremnim temperaturama ili povećanjem temperature okoline.

Pročitajte i ovo: Kako održati trudnoću sa 40+

Druge studije su takođe prijavile efekte kao što su niska težina novorođenčeta, prerano pucanje vodenjaka kod porodilja, pa čak i spontani pobačaj.

Studije su među efektima koje izazivaju klimatske promene prijavile i nisku težinu novorođenčeta

Dok su temperaturni ekstremi imali najveći uticaj na zdravlje dece, 16 od 20 studija koje su istraživale uticaj zagađivača vazduha otkrilo je da imaju bar neki uticaj na zdravlje dece.

Pročitajte i ovo: Šta da očekujete kad očekujete porođaj sa 40+

Zagađenje vazduha imalo je značajan uticaj na respiratorna oboljenja. Na primer, najmanje sedam različitih studija izvestilo je da se povećane koncentracije čestica u vazduhu poklapaju sa porastom broja dece koja se obraćaju hitnim odeljenjima bolnice zbog respiratornih problema.

Četiri studije su posebno istraživale zagađenje od dima šumskih požara, koji sada udišemo češće nego ikada.

Pročitajte i ovo: Kako kineska tradicionalna medicina može da pomogne u začeću i trudnoći

„Zdravstveni problemi dece koje smo identifikovali zavise od vremenskih ekstrema – ekstremi hladnoće izazivaju respiratorne bolesti, dok suša i ekstremne padavine mogu dovesti do usporavanja rasta i razvoja ljudi“, pišu autori.

S obzirom na to da klima utiče na dečje bolesti, društveni i finansijski troškovi će nastaviti da rastu kako klimatske promene budu napredovale, stavljajući sve veći pritisak na porodice i zdravstvene usluge“, prenosi portal Science Alert.

Uticaj životnog standarda

Kako istraživači ističu, zemlje sa niskim i srednjim prihodima su bile nedovoljno zastupljene u istraživanju. Dakle, ova sumorna slika bi zapravo mogla biti i lošija jer je većina analiziranih studija sprovedena u zemljama sa visokim prihodima gde su deca bolje zaštićena od uticaja klimatskih promena.

Pročitajte i ovo: Pripreme za porođaj – oslobađanje od straha

Prema istraživačima, ključni faktori koji štite decu od opasnosti koju klimatske promene predstavljaju po njihovo zdravlje, su ekonomska stabilnost i snaga, pristup kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti, adekvatna infrastruktura i bezbednost hrane.

Pročitajte i ovo: Vežbanjem joge do lakšeg porođaja

„Klimatske promene su univerzalne i negativno utiču na sve zemlje i ljude, i moramo pripremiti društva za sve veće pretnje po zdravlje dece“, kaže istraživač iz oblasti medicine Luis Veda sa Univerziteta Zapadne Australije.

Pročitajte i ovo: Sve što treba da znate o postporođajnoj depresiji

„Razvoj javnih zdravstvenih politika za suzbijanje ovih bolesti povezanih sa klimom, zajedno sa naporima da se smanje antropogene klimatske promene, mora da nam bude svima na dnevnom redu ako želimo da zaštitimo našu decu, ne samo svoju nego i onu još nerođenu“, dodao je.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Science of the Total Environment.