Roditi se kao žena, znači biti predodređen za patnju ili to bar tako izgleda onim ženama koje imaju bolne menstruacije.

Ovaj problem je postao tako raširen poslednjih nekoliko generacija da se sada smatra »normalnim« da menstruacija bude praćena različitim fizičkim i emocionalnim nelagodnostima.

Postoje priče o ženama za koje menstruacija nije teret. Možda čak i poznajemo jednu od tih žena, ali one su
tako retke da su mit. Smatramo ih srećnima jer su uspele da nekako budu pošteđene agonija svoje polnosti.

Ipak, »normalno« ne znači idealno – to je samo pokazatelj onoga što se događa većini ljudi i prilagođavajući se normi, zaboravljamo da stvari mogu da izgledaju i drukčije. Bol pri ciklusu, kao i svaki drugi bol, znak je da nešto nije u redu sa telom i nije dobro da se ovo mučenje, koje se ciklično vraća, neznalački ignoriše.

Pomoću joge moguće je izvesti pozitivnu akciju za eliminisanje bola pri menstruaciji i ponovo otkrivanje ženskog nasleđa zdravlja.

Menstrualne teškoće su neprijatne, kao što je to kijavica, a medicinsko znanje o ovom problemu je ograničeno. Jedan od retkih istraživača ovog područja, dr Katherina Dalton (SAD) utvrdila je da »ženski bol« nije jedan, već dva odvojena problema.

Spazmodična (grčevita) menstruacija karakteriše se grčevima i akutnim bolom u donjem trbuhu, ponekad sa mučninom ili drhtavicom na početku perioda. Obično se pojavljuje kod žena ispod dvadeset pet godina i nastaje posle rođenja prvog deteta.

Kongestivna dismenoreja je povezana sa napetošću koju doktori zovu »predmenstrualni sindrom«.

Težak, dosadan bol u trbuhu i donjem delu leđa može da počne tri ili četiri dana pre krvavljenja. Neke žene primećuju oticanje i osetljivost grudi, otečen trbuh i opšti doživljaj nadutosti. Zadržavanje tečnosti može da se pokaže u privremenom povećanju težine do tri kilograma, a može da postoji i mučnina. Glavobolja, opšta napetost i ostipacija su česti.

Najgori aspekti sindroma su razdražljivost, depresija i letargija koji čine ovaj deo meseca emocionalno teškim.

Fizička i psihička »prepunjenost« smanjuju intenzitet kada počne krvavljenje i nestaju kada je gubitak krvi najobilniji. Ova vrsta menstrualnih problema je česta u žena svih uzrasta, od puberteta do menopauze i izgleda da se pogoršava sa svakom trudnoćom.

Iako medicinska nauka nije uspela da u potpunosti objasni uzrok bola, dr Dalton, kao i dr Carey i Pinkerton iz Australije, tvrde da su obe, spazmodična i kongestivna dismenoreja, posledice hormonske neravnoteže.

Drugi istraživač, dr Elizabeth Connel, smatra da su grčevi materice uzrokovani visokim nivoima prostaglandina. Ovo su hormonima slične supstance, koje proizvodi sluznica materice u velikim količinama, neposredno pre ljuštenja.

Manjak progesterona, (odnosno, višak estrogena) takođe dovodi do toga da ćelije organizma zadržavaju natrijum, a gube kalijum. Ovo ima svoje posledice jer transmisija impulsa u nervnom sistemu i mozgu zavisi upravo od pravilnog odnosa ova dva elektrolita. Izgleda, prema tome, da je hormonski disbalans fiziološka osnova naše emocionalne preosetljivosti za vreme menstruacije.

Jogički pristup

Doktori obično tretiraju menstruacione teškoće analgeticima (lekovima protiv bolova) i hormonskom supstitucijom – kontraceptivnim pilulama (žene na oralnim kontraceptivima imaju bezbolne periode). Međutim, pilula je, u najboljem slučaju, rizična stvar, i sve veći broj žena odbija da je uzima.

Joga, sa druge strane nudi prirodne i efikasne metode bez toksičnih nusefekata, sa koristima koje prevazilaze fizički aspekt.

Mnoge žene pitaju da li je bezopasno da se izvode asane za vreme menstruacije. Neophodno je da se nikako ne napreže i pored ove uobičajene predostrožnosti, nema nikakvog razloga da se prekine sa vežbama.

Većina doktora sada veruje da žene ne samo da mogu da učestvuju u bilo kakvoj napornoj aktivnosti
u bilo koje doba ciklusa, nego da od toga imaju i koristi. Studija izvedena još 1965. godine, uporedila je 65 žena plivačica sa 138 studentkinja nesportistkinja i pokazala da su plivačice imale mnogo manje menstruacionih teškoća.

Kongestivni menstrualni bol se gubi kada je menstruaciono krvavljenje na vrhuncu, a ovo krvavljenje se ubrzava kontrakcijama materice sličnim onima za vreme orgazma.

Mula bandha (Kegelove vežbe) je zato naročito efikasna, iako ovu vežbu morate da prekinete pri naznaci nesvestice ili drugih neprijatnosti.

U ostalom delu ciklusa, uravnotežen programa asana će harmonizovati proizvodnju hormona suptilnom manipulacijom žlezda. Asane masiraju i komprimuju žlezde i unutrašnje organe ubrzavajući cirkulaciju i metaboličke promene – žlezde i ceo reproduktivni sistem jačaju i tonizuju se.

Dobar program vežbi treba da uključi sledeće asane: surija namaskar (pozdrav Suncu), sarvangasana (sveća), halasana, kandharasana, matsyasana, bhudjangasana, salabhasana, dhanurasana, pašimotanasana, mula bandha (Kegelove vežbe) i vađroli mudra.

Meditativna praksa, naročito, joga nidra i antar mouna, idealne su za popuštanje napetosti koja remeti našu fizičku i emocionalnu harmoniju.

Ishrana

Zanimljivo je da pojava dismenoreje raste uporedo sa porastom potrošnje mesa u nekim zemljama.

Sa povratkom na jednostavnu, vegeterijansku hranu, mnoge žene su postigle znatno poboljšanje menstrualnih teškoća i smanjile gubitak krvi. Čak i žene koje i dalje jedu meso, imaju mnogo koristi ako smanje količinu dnevnih kafa i prerađene hrane sa konzervansima, naročito šećer, glazirani pirinač i proizvode od belog brašna.

Treba da jedemo i veoma zrele banane i sveže pomorandže, kao i sok od limuna s vremena na vreme, da bismo nadoknadili privremeni gubitak kalijuma koji remeti funkcionisanje nervnog sistema.

Negativni psihološki pristup

Bolna menstruacija nije imaginacija. Bol je stvaran i ponekad za njega postoji fizički uzrok. Ipak, često je on uveličan negativnim i nejasnim emocionalnim stavovima o seksualnim osećanjima i seksualnim aktivnostima, uopšte.

Veoma često postoji kompleks krivice, kao da osećamo (možda nesvesno) da je bol nekakva kazna za grehe, stvarne ili imaginarne, u našem seksualnom životu. Pogrešno shvatanje se obično pojavljuje u pubertetu kada pojava menstruacije koincidira sa buđenjem seksualnih želja.

Zanimljiva je studija izvedena u Australiji, rađena na mladim ženama koje su imale veoma jake bolove i provodile po nekoliko dana u krevetu svakog meseca zbog toga. Posle individualnih intervjua, imale su seanse sa relaksacijom, pomoću tehnike slične joga nidri.

Terapeut ih je vodio kroz nekoliko kruženja telesne svesti, a zatim budio seriju odgovarajućih slika da bi desenzitizovao njihovu reakciju na bol i samu menstruaciju. Rezultati su bili izvanredni i većina žena je doživela smanjenje napetosti, bola i vremena provedenog u krevetu.

Posle šest meseci, više od polovine je i dalje imalo bezbolne periode kao i promenjen, pozitivniji stav prema menstruaciji, uopšte.

U nekim primitivnim društvima, prva menstruacija devojke smatra se znakom seksualne zrelosti i slavi se kao trenutak postajanja ženom. Međutim, u većini kultura, ovo je obavijeno stidom i tajnovitošću, ako ne i tabuom.

Čak i na »oslobođenom« Zapadu, žene se još smatraju nekako nečistim, a ovakav stav je naročito tipičan za muslimane. Hindu i jevrejske žene moraju ritualno da se pročiste posle svakog ciklusa. Sve ovo, uglavnom je zasnovano na neznanju i praznoverju i otežava ženama, naročito, mladim devojkama, da prihvate prirodno funkcionisanje svojih tela.

Biološke činjenice često su nepoznate i opšti tabu u vezi sa diskusijama o periodu produbljuje misteriju, što je glavni doprinoseći faktor »ženskom bolu« i napetosti koji tako često (i sasvim nepotrebno) prate menstruaciju.

Veruje se da su žene nekompetentne u to vreme i sklonije nezgodama i psihičkim poremećajima. U skladu sa tako raširenim stavovima, nije čudo da neke žene smatraju menstruaciju i bolove pri njoj kao proklestvo ženskosti.

Takođe se govori da premenstrualne promene raspoloženja mogu ozbiljno da utiču na ženine intelektualne sposobnosti. Da bi ovo ispitala, Sharon Golub, sa koledža u New Rochelle (SAD), dala je različite testove grupi od pedeset sredovečnih majki u nedelji pre njihovog perioda.

Žene su odgovarale da su bile anskioznije i depresivnije nego normalno i da su imale teškoće u koncentraciji i radnoj efikasnosti. Međutim, njihova realna radna sposobnost nije pokazivala nikakve znake intelektualnog hendikepa u ovom razdoblju.

Rezultati istraživanja pokazuju da su žene pre žrtve sopstvenih negativnih stavova o sebi samima i svojim telima, nego žrtve bioloških zbivanja.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.