Više od 30 odsto ljudi poseže za određenom vrstom hrane tokom stresnih vremena, a to su najviše namirnice pune skroba i slatkiši, pokazalo je nedavno istraživanje.

Ali, kako se ispostavilo, hrana koja kratkoročno pruža neku vrstu utehe, može dovesti do još težeg podnošenja stresa.

„Kad osetimo da smo pod stresom, tražimo hranu koja će nas odmah utešiti, ali često takva hrana dovodi do porasta raspoloženja, a onda naglog pada nekih hormona i šećera u krvi, što povećava našu podložnost novim stresnim situacijama”, kaže Dejvid Ludvig, profesor pedijatrije i ishrane na Harvard univerzitetu i istraživač Bostonske dečje bolnice.

Postoje namirnice za koje se smatra da imaju jaku vezu sa raspoloženjem na hemijskom nivou. Na primer, hrana sa visokim glikemijskim indeksom (hrana iz koje se šećer brzo apsorbuje, poput rafiniranih ugljenih hidrata) dovodi do porasta šećera u krvi, a zatim ga obara, što rezultira rastom hormona stresa adrenalina.

Takođe, studije pokazuju da ishrana sa visokim udelom masti može poremetiti normalno funkcionisanje hipotalamusa, što zauzvrat uzrokuje simptome povezane sa depresijom.

Klonite se zato kolača i testa, i pokušajte da više konzumirate zdravije namirnice.

Seme bundeve i lisnato povrće

Semenke bundeve su moćan izvor kalijuma, fosfora, cinka i posebno magnezijuma. Nedovoljno cinka može dovesti do većeg rizika od glavobolje, anksioznosti, umora, nesanice, nervoze i visokog krvnog pritiska.

Takođe i magnezijum pozitivno utiče na rad mozga ali i kardiovaskularni sistem.

Kupus, blitva i drugo lisnato zeleno povrće prepuno je magnezijuma, čiji deficit može dovesti takođe do anksioznosti, umora ili problema sa spavanjem, i zato su savršena hrana tokom stresnih situacija.

Jaja, šargarepa, celer

Osim što su izvor proteina, jaja takođe obezbeđuju kalcijum, gvožđe, cink, selen, fosfor i vitamine A, D, E i K. Neki stručnjaci smatraju da kajgana za doručak može biti odlično oružje u borbi sa anksioznošću.

Šargarepa, celer i povrće koje može da se gricka, više funkcionišu po „fizičkom principu”. Grickanje nekim ljudima pomaže da savladaju stres. Takođe pomažu u borbi protiv lošeg zadaha.

Sardine i losos

Omega-3 masne kiseline mogu vam pomoći da smanjite napetost. Studije pokazuju da pomažu u „čuvanju neurona od oštećenja” koja hronični stres može uzrokovati.

Omega-3 masne kiseline takođe pomažu kod depresije i podstiču pozitivno društveno ponašanje kod dece.

Crvena paprika, jagode, kivi

Ove namirnice su pune vitamina C. Više studija ukazuje da je taj vitamin važan u smanjenu nivoa hormona stresa.

Ljudi koji unose dovoljan nivo vitamina C pokazuju manje mentalne i fizičke znakove stresa, kada su izloženi akutnim psihološkim izazovima. Oni se brže reše posledica stresnih situacija u odnosu na ljude koji ne unose dovoljno ovog vitamina, prenosi Psihologija danas.

Jagode, brokoli i lisnato povrće, takođe, imaju visok nivo vitamina C.

Čaj i crna čokolada

Crni čaj može nam pomoći da se brže oporavimo od stresnih događaja, prenosi WebMD. U jednom istraživanju, proučavani su ljudi koji su konzumirali četiri šoljice čaja tokom šest nedelja, u poređenju sa ljudima koji su pili nešto drugo.

Na kraju studije, oni koji su pili čaj, izjavili su da se osećajusmirenije, a merenja su pokazala da su imali niži nivo hormona stresa kortizola posle stresnih situacija.

Takođe je poznato da se i čaj od kamilice dugo koristi za smirivanje i ublažavanje stresa. U borbi protiv stresa pomažu i flavanoli iz kakaoa u čokoladi. Prema brojnim istraživanjima, ove supstance mogu poboljšati raspoloženje i pojačati koncentraciju.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.