Koji su pravi uzroci problema u partnerskim odnosima?
Jedna od osnovnih čovekovih potreba je potreba za ljubavlju i za skladnim partnerskim odnosom.
Ako smo sami ili u lošoj vezi, u nama tinja čežnja za ljubavnim ispunjenjem i kvalitetnim partnerstvom, za bliskošću sa drugim ljudskim bićem, za prihvatanjem i osećajem sigurnosti u tom odnosu.
No, nažalost, kad se osvrnemo oko sebe, malo je parova koji su toliko skladni da izazivaju divljenje ili slatku zavist, osim, naravno, u periodu zaljubljenosti.
Neminovno se nameće pitanje zašto je to tako.
Širom sveta danas postoje stručnjaci koji se bave ovom problematikom, a jedan od pristupa koji sve više dobija na značaju je teorija privrženosti (attachment theory), koja ukazuje na činjenicu da uzroci problema u partnerskim odnosima leže u ranom detinjstvu i u odnosu koji smo imali sa mamom (ili nekom drugom osobom koja se najviše brinula o nama), i to tokom prve godina života!
Da ne bude zabune, problemi u partnerstvu se manifestuju na najrazličitije načine, ali njihov koren je najčešće univerzalan i krije se u obrascimam koje smo usvojili kao sasvim mala deca, a kao odrasle osobe nesvesno nastavljamo da se ponašamo po tim obrascima, da aktiviramo nesvesne odbrambene mehanizme, i ako je situacija drugačija i više za njima nema potrebe.
Recimo, ako osoba u ranom detinjstvu nije imala dovoljno majčinske pažnje (a za svako dete je individualno šta je to dovoljno!), u zavisnosti od svoje prirode sa kojom je rođeno dete može da razvije odbijajući ili potrebiti stil vezivanja.
Na primer, ako majka nije odgovarala na detetov plač, već ga je po savetima čuvenog doktora Spoka po kojima je većina nas podizana, puštala da plače i da se samo smiri, temperamentno dete, jako po prirodi, naizgled će odustati od svoje potrebe za drugima, prestaće da traži pažnju i osećaće se komotnije ako ga svi ostave na miru.
Tako će se ponašati i kasnije u vezi. Nerviraće ga ako partner od njega ima očekivanja da provode puno vremena zajedno jer njemu ne prija da je u bliskom odnosu, a osobi preko puta to može da bude jako bolno i takvo ponašanje se često tumači kao nedostatak ljubavi.
S druge strane, kada se u istoj situaciji nađe izrazito senzitivno dete, kome je potrebno puno majčinske pažnje, puno dodira i koje nema kapacitet da se samo umiri i reguliše svoju potrebu za drugima – će zaglaviti u potraživanju, i kasnije u vezi će biti zahtevno, nikad mu neće biti dovoljno pažnje i ljubavi. Radi se zapravo o tome da je takvo dete iz detinjstva ponelo model da za njega nema dovoljno i da nije dovoljno dobro, i kao odrasla osoba u vezi nastavlja da traži posvećenost partnera, čak i u situacijama kada partner daje svoj maksimum.
Ne moramo ni da spominjemo da se ovi različiti tipovi najčešće privuku, a kad prođe zaljubljenost i očaranost partnerom, takve veze postaju naporne, u njima pljušte kritike, a neretko i uvrede, iako se zapravo ne radi o nedostatku ljubavi, već o različitim mehanizmima po kojima funkcionišemo. Podsvesni obrasci „rade“ i bez našeg znanja, a naše je da ih osvestimo i promenimo kako bismo poboljšali kvalitet veze u kojoj se nalazimo i ostvarili odnos kakav priželjkujemo.
O ovoj temi će biti daleko više reči na predavanju Kako do kvalitetnog ljubavnog odnosa, koje Tomislav Kuljiš, stručnjak za rani razvoj i terapeut telesno orijentisane psihoterapije, drži u sredu 21. septembra, od 18 h, u hotelu 88 rooms, Takovska 49. Umesto uobičajenih kratkih i površnih saveta, ovog puta ćemo dobiti duboko razumevanje i uvide u podsvesne mehanizme i obrasce koji nas vode kroz ljubavne odnose i često nam prave probleme. Svesnost o njima, o tome kako su i kada nastali i kako možemo da ih promenimo, može doslovno da nam promeni život ili barem kvalitet partnerskog odnosa. Da biste prisustvovali predavanju obavezno je da popunite prijavnicu na linku.
Autorka teksta: Manja Mitić
