Ako ti se čini da živimo u vremenu u kojem jedno ludilo smenjuje drugo – nisi sama.
Od globalnih kriza, svakodnevnih obaveza, do ličnih drama, čini se kao da neprestano balansiramo na ivici izdržljivosti. I dok spoljašnji svet često ne možemo da kontrolišemo, ono što možemo jeste – kako na njega reagujemo.
Pročitajte i ovo: Šta se krije iza napada panike: Možeš da bežiš, ali od sebe ne možeš da se sakriješ
Kao psiholog, često čujem isto pitanje: „Kako da ostanem mirna kad sve oko mene gori?“
Odgovor nije u bekstvu iz stvarnosti, već u tome da razvijemo unutrašnje resurse koji nas čine stabilnim i otpornim. Evo nekoliko praktičnih koraka:
- Nauči da dišeš
Disanje je naš prvi i poslednji čin, a opet ga najčešće uzimamo zdravo za gotovo. Kada smo pod stresom, disanje postaje plitko, ubrzano i haotično, što našem mozgu šalje signal da smo u opasnosti. Tu se aktivira „fight or flight“ mehanizam i telo ulazi u stanje pripravnosti. Ali dobra vest je da to možemo da preokrenemo.
Pročitajte i ovo: Ogledalce, ogledalce moje, najlepši na svetu ko je: Žena kao meso za zadovoljenje seksualnih perverzija
Jednostavna tehnika je tzv. kutija disanja (box breathing): udah četiri sekunde – zadrži dah četiri sekunde – izdah četiri sekunde – pauza četiri sekunde. Samo pet minuta ove vežbe dnevno može značajno smanjiti nivo kortizola (hormona stresa) i vratiti telo u stanje ravnoteže. Probaj odmah sada i primeti kako ti ramena polako popuštaju napetost.
- Ograniči dopamin haos
Naše vreme obeležava „dopamin rollercoaster“ – beskrajni niz notifikacija, vesti, skrolovanja i novih informacija. Svaki put kada osvežimo feed, mozak dobija mali udar dopamina, ali zajedno s tim raste i osećaj haosa i preopterećenosti.
Pročitajte i ovo: Ogledalce, ogledalce moje, najlepši na svetu ko je: Gde god ima viška, ima i manjka
Umesto da sebe zatrpavaš, uvedi digitalne granice. Na primer:
- Ne koristi telefon prvih 30 minuta nakon buđenja.
- Napravi jedno „offline ostrvo“ u danu – sat vremena bez ekrana.
- Ugasite notifikacije za sve što nije zaista hitno.
Pročitajte i ovo: Transgeneracijski prenos narcizma: Najviše boli ono na šta nismo mogli da utičemo
Videćeš – kada ti misli nisu bombardovane stalnim novim „stimulusima“, tvoja psiha dobija priliku da se resetuje.
- Fokus na ono što možeš da kontrolišeš
Stres najčešće dolazi iz osećaja bespomoćnosti. Kada se oko tebe odvijaju situacije koje ne možeš da promeniš, logično je da osećaš nelagodu. Ali istina je – uvek postoji nešto što jeste pod tvojom kontrolom.
Pročitajte i ovo: EMOCIONALNO ZAKLJUČANI LJUDI: Krijući sebe, zapravo, gubimo sebe
To mogu biti male, svakodnevne odluke: šta ćeš doručkovati, da li ćeš prošetati, hoćeš li na vreme leći, ili koga ćeš pustiti da ti bude blizu. Ove sitnice grade osećaj sigurnosti i stabilnosti, kao male sidra u oluji. Fokusom na ono što možeš da kontrolišeš, vraćaš sebi snagu i smanjuješ osećaj haosa.
- Uvedi rituale smirenja
Rituali su male psihološke oaze koje stvaraju osećaj sigurnosti i kontinuiteta. To ne moraju biti komplikovane prakse – naprotiv, jednostavnost je ključ.
Pročitajte i ovo: LJUTNJA: Glavno oružje u funkciji zašite sopstvenih potreba koje pokreće na promenu
To može biti ispijanje šolje toplog čaja svako veče, petominutna šetnja oko zgrade, vođenje dnevnika zahvalnosti, kratka joga rutina ili slušanje omiljene muzike dok gledaš kroz prozor. Kada se svakodnevno vraćaš tim malim ritualima, stvaraš sebi utočište mira bez obzira na to koliko spoljašnji svet vrišti.
- Razgovaraj (ali biraj s kim)
Nije svaki razgovor lekovit. Nekada pričanjem sa „pogrešnim ljudima“ samo upadamo dublje u haos – jer oni dodaju ulje na vatru svojim dramama ili pesimizmom. Zato je važno pažljivo birati sagovornike.
Pročitajte i ovo: ZABRANJENA LJUBAV ili izbegavanje suočavanja sa sopstvenom nesposobnošću voljenja
Traži ljude koji te slušaju, koji te ne prekidaju i ne umanjuju tvoje osećaje, već ti daju prostor da se izraziš. Ako nemaš takvu osobu u blizini, razmisli o razgovoru sa stručnjakom – psihologom ili psihoterapeutom. Ponekad je i pisanje u dnevnik oblik „razgovora“ koji oslobađa dušu.
- Praktikuj unutrašnji otpor
Unutrašnji mir nije pasivno stanje, već aktivna odluka. To znači da svesno biraš da ne dozvoliš haosu da te proguta. Kada se suočiš sa nepredvidivim i neizbežnim, ponavljaj sebi rečenice poput:
Pročitajte i ovo: Da li je istina (i zašto) muškarci imaju veći seksualni apetit od žena
- „Ne mogu sve da promenim, ali mogu da promenim svoj odgovor.“
- „Moj mir je moj izbor.“
- „Oluja prolazi, ali ja ostajem.“
Ove unutrašnje mantre deluju kao psihološki štit. Svaki put kad ih izgovoriš, u sebi učvršćuješ odluku da tvoj mir vredi više od spoljašnjeg haosa.
Unutrašnji mir nije bekstvo, već hrabrost da budeš stabilna u svetu koji se neprestano menja.
Pročitajte i ovo: LJUBAV SA NARCISOM ILI SOCIOPATOM: Zašto su moji bivši srećniji sa drugima nego sa mnom?!
Nije stanje koje jednom dostigneš pa zauvek zadržiš. To je svakodnevna praksa, isto kao što pereš zube ili jedeš. Kada ludilo smenjuje ludilo, upravo te male navike postaju tvoje najveće oružje.
Mir ne znači da oko tebe vlada tišina. Mir znači da u tebi postoji tišina – čak i kad spolja sve buči.
