Predviđa se da će kroz sledećih deset godina milenijalci sačinjavati preko 75% radno aktivne populacije.

Kakav je vaš stav o tome? Gotovo da i nema kompanije koja se u poslednje vreme nije susrela s tim izazovom – rukovođenjem “famoznim” milenijalcima. One firme koje misle da ih se taj fenomen ne dotiče, lako bi se mogle naći u velikoj zabludi.

Sandro Kraljević, psiholog, Mind Lab

Generalizovati o ljudima je gotovo uvek pogrešno, međutim, neupitna je činjenica da milenijalci (dakle, rođeni između 1980. i 1996. godine) poslovni svet zaista vide na drugačiji način – barem za razliku od svojih starijih kolega.

Pročitajte i ovo: Kako da ne sagorite od posla

Drugačije se odnose prema autoritetu, i neke druge stvari su im važne na radnom mestu. Ali to nije nužno ništa loše. To samo znači da treba malčice prilagoditi svoj pristup da bismo iz njih izvukli maksimum, i u krajnjoj liniji, imali radni tim koji je zaista funkcionalan.

Pročitajte i ovo: Sve što treba da znate o razornom dejstvu kokaina na mozak

Nažalost, velik broj menadžera i dalje ima negativnu percepciju i dosta ograničavajućih uverenja kada se priča o milenijalcima. Misle da su razmaženi, lenji, i da žele “hleba bez motike”.

Međutim, kada bi im se barem malo približili i popričali s njima, a pogotovo kada bi imali priliku sarađivati s njima na dnevnoj bazi, videli biste da su milenijalci, po pravilu, ambiciozne osobe koje vole da rade, a poslovanju zaista mogu mnogo doprineti svojim originalnim idejama koje u nekim preduzećima, nažalost, često budu ignorisane – pa neće valjda neki “klinac” nešto da predlaže?

Pročitajte i ovo: Mobing – psihičko i seksualno zlostavljanje na radnom mestu

Šta je potrebno milenijalcima da bi uspešno funkcionisali na radnom mestu?

Komponenti je puno, od kojih ću nabrojati pet najvažnijih.

#1 Okruženje koje podstiče učenje i napredovanje

Ima li vaša kompanija L&D (engl. learning and development) odeljenje? Milenijalci su odrasli u on demand razdoblju – svakodnevici u kojoj je sve dostupno unutar nekoliko poteza ili klikova mišem.

Pročitajte i ovo: Ćutanje je moć! Iskoristite je u svoju korist!

Brzo se vide rezultati rada, a još brže dobija neka vrsta zadovoljstva odrađenim poslom. Zbog toga milenijalci imaju puno izraženiju želju za napredovanjem nego neke druge generacije.

Da, istina, među njima ćete pronaći i neke koji će već nakon tri meseca hteti menadžerski ugovor. Međutim, samo zato što neko ima objektivno malo godina (barem po nečijim standardima) ne znači da ne bi bio dobar menadžer, da nije spreman da preuzme odgovornost koja dolazi s tom pozicijom, ili da nema rukovodilačkog potencijala u sebi.

Pročitajte i ovo: Da li je vreme da konačno date otkaz

Na menadžerima je da prepoznaju potrebe milenijalaca i stvore okruženje koje će im omogućiti razvoj njihovih veština. U protivnom im posao može brzo postati dosadan, nakon čega će vrlo verovatno otići iz kompanije.

Pročitajte i ovo: Najčešće greške u upravljanju konfliktima i kako ih prevazići

Da, statistika je tu neumoljiva: istraživanja pokazuju da milenijalci posao menjaju u proseku svake dve godine. Oni žele raznolikost, baš kao da su na švedskom stolu karijera: kao da žele da isprobaju različite poslove i funkcionisanje u različitim radnim okolinama, da bi videli šta im najviše odgovara i u kojem smeru bi bilo najidealnije dalje graditi svoju karijeru.

Oni treba da osete da su prihvaćeni i da se njihov trud i rad uvažava – to je suština svega.

#2 Work-life balance

Milenijalci ravnotežu između privatnog i poslovnog cene više nego ijedna druga generacija, uprkos tome što čitav poslovni svet više-manje ide prema kulturi prekovremenog rada, te je slučajeva burnouta danas više no ikad pre.

Pročitajte i ovo: Stalo ste zauzeti? Od čega, zapravo, bežite?!

Milenijalcima posao jeste važan, međutim, nije im jedina stvar u životu – oni žele fleksibilno radno vreme, imaju puno hobija, te se žele razvijati u više različitih smerova.

Pročitajte i ovo: Kako da se nosite sa šefom koji vas maltretira

Sami žele da kreiraju svoje radno vreme i dinamiku svog posla, zbog čega im je fleksibilnost rada uopšteno vrlo važna. Ako osete da su robovi sistema koji će im zamerati što su umesto u 9 sati s radom počeli u 9:05, mala je verovatnoća da će u takvom sistemu i ostati.

#3 Novac kao ne-primarni izvor motivacije

Ne kažem da milenijalcima novac nije važan. Na kraju krajeva, on nam svima pomaže da pokrijemo troškove i da od njega (više-manje) normalno živimo.

Ali milenijalci, za razliku možda od nekih svojih starijih kolega, nisu toliko motivisani novcem. Njima je važnije da na radnom mestu imaju zadovoljene neke druge stvari, jer će upravo one imati puno intenzivniji uticaj na njihovu motivaciju nego što su finansijski benefiti.

Pročitajte i ovo: Danas ti se smeju, a već sutra žele da ti budu najbolji prijatelji

A to su posao koji sa sobom nosi osećaj smisla, kreativni i dinamični projekti, te stimulativna okolina koja omogućava brz profesionalni rast i napredak. I naravno, redovni feedback.

Povratne informacije potrebne su im više no ijednoj drugoj generaciji.

Rukovodioci koji nisu spremni na aktivno i redovno davanje feedbacka svojim radnicima mogli bi se naći “u nebranom grožđu” ako u skoroj budućnosti u svom timu budu zapošljavali milenijalce.

Pročitajte i ovo: Perfekcionizam – glad za prihvaćenošću i ljubavlju

Oni su prva generacija koja u poslovnom svetu proaktivno traži feedback. Njima su te informacije vrlo vredne – ponekad im je dovoljan jedan uvid da se u njihovim glavama dogodi “klik” – nakon čega napredak može biti neizbežan!

#4 Nadređeni kao mentori, a ne kao (strogi) šefovi

Kao i svima, tako je i milenijalcima potrebna neka figura koja će im predstavljati autoritet.

Međutim, odnositi se prema njima onako “klasično šefovski” kao što se često radilo sve do nedavno, te im delegirati radne zadatke očekujući da će ih oni bespogovorno izvršavati – može se pokazati kontraproduktivnim.

Pročitajte i ovo: Kako da vežbanjem svesnosti povećamo osećaj zadovoljstva životom

Milenijalci, po pravilu, nemaju problem s autoritetom, ali samo ako postoji konkretan razlog i pokriće za tu poziciju.

Njima je potrebno mentorstvo, a ne strogo, jednosmerno delegiranje posla.

To znači da treba aktivno raditi s njima, ponekad im čak omogućavati i da pogreše, jer će iz toga puno naučiti.

Pročitajte i ovo: Kako nas manipulišu

Najbolja bi bila kombinacija davanja konkretnih, stručnih saveta, a opet s druge strane, puštanje da neke poslove odrade sami, po svom nahođenju. I da, tačan balans između toga dvoje ponekad nije jednostavno postići.

#5 Organizaciona kultura

Znate li šta je organizaciona kultura? U najkraćim crtama, ona odgovara na pitanje ko smo mi kao firma, zbog čega radimo tako kako radimo, i po čemu smo posebni na tržištu.

Pročitajte i ovo: Upoređivanje s drugima upropaštava ti život

Kultura je spoj svega onoga što neku firmu čini jedinstvenom, baš takvom kakva ona jeste. Najčešće su to vrednosti koje ona propagira, običaji i rituali koje neguje, te nepisana pravila (ponašanja) za koja se očekuje da budu usvojena od svih zaposlenih.

Milenijalcima je organizaciona kultura jako važna. Oni žele da imaju osećaj da pripadaju kolektivu koji radi za neki viši cilj, pomaže društvu, te daje jedinstven doprinos okolini.

Pročitajte i ovo: Život ste dali firmi u kojoj radite, a ona vas je odbacila kao staru krpu

Na organizacionoj kulturi treba konstantno raditi. Najgore je ako smo nekonzistentni, odnosno, kada se na napolju predstavljamo na jedan način, a situacija iznutra je totalno drugačija.

Ako milenijalci osete da se njihov sopstveni sistem vrednosti ne poklapa s vrednostima koje neguje kompanija u koju su došli da rade, vrlo brzo postaju razočarani i mogu je čak i napustiti – uprkos svim beneficijama radnog mesta na kojem se nalaze.

Zapravo im je važnije da kompanija veruje u iste (ili barem slične) stvari i ima iste ciljeve kao i oni, nego što će dobiti sto ili dvesta evra veću platu.

Pročitajte i ovo: Zašto se žalimo, čak i kada nam dobro ide

Milenijalci su danas ljudi od kojih neki već imaju menadžerskog iskustva, vode druge ljude, ili imaju svoje firme koje uspešno razvijaju. To nisu deca, niti omladinci koji su “friško” izašli s fakulteta, te nemaju dana radnog staža.

Pročitajte i ovo: Zašto niste dužni nikome da objašnjavate svoj život

Naprotiv, neki od njih su “odgulili” i više od deset godina radnog iskustva, što nije malo. Vreme je da počnemo da gledamo na njih drugim očima.

Pozdrav od milenijalca!