Kao roditelji, prirodno je da smo zabrinuti za budućnosti svog deteta. To je deo roditeljstva i ima smisla. Zdrava doza brige motiviše nas da postavimo granice i čuva naše dete bezbednim i na pravom putu. Ipak, preterana briga jednostavno nema smisla, naglašavaju stručnjaci.
Besmisleno je brinuti o tome šta će ponašanje našeg deteta danas značiti za njegovih budućih pet, deset ili petnaest godina. Svi smo bili deca i znamo da se deca menjaju.
Možda je vaša ćerka nezainteresovana za školu i loša u matematici, a vi odjednom mislite da je njena cela budućnost u opasnosti. U čemu će još biti neuspešna? Šta ako nikada ne završi srednju školu? Hoće li ikada moći da se zaposli ako ostane ovako nemotivisana?
U svojoj glavi trenutne probleme doživljavate kao predviđanje stvari koje će se dogoditi i brinete da će se vaše dete mučiti kad odraste.
U psihologiji, ovo se zove futurizacija, i to je jedna od najnegativnijih i potencijalno vrlo destruktivnih stvari koju možemo da učinimo kao roditelji.
Zašto toliko brinemo o budućnosti?
Futurizacija je nerealno negativan pogled na to šta budućnost nosi za naše dete. To je tendencija da se očekuje najgori ishod.
Futurizacija je ono što psiholozi nazivaju greškom u razmišljanju i vrlo je česta. Šta je greška u razmišljanju? Greška u razmišljanju je pogrešan obrazac razmišljanja gde ono što mislite ne odgovara stvarnosti. Vaše misli su iskrivljene. A kod grešaka u razmišljanju, izobličenje je praktično uvek negativno. Drugim rečima, vaše pogrešno razmišljanje čini stvari gorim nego što zaista jesu.
Svi ovo radimo. Na primer, preterano generalizujemo i posmatramo jedan negativan događaj kao beskrajni obrazac neuspeha.
Ili uvećavamo važnost određenog događaja i mislimo, pogrešno, da smo zauvek osuđeni na propast ako ne prođe dobro. Zaista, neuspeh u školi jeste problem koji treba rešiti, ali to nije kraj sveta za vaše dete.
Ili, a to je posebno destruktivno, etiketiramo dete na osnovu njegovih postupaka. Na primer, umesto da kažemo „moje dete nije uspešno u matematici“, mi netačno kažemo „moje dete je neuspešno“. Zaista, samo zato što je vaše dete palo iz nekog predmeta ne znači da je neuspešno. Razlika je važna.
Što je još strašnije, kada napravimo da su stvari gore nego što zaista jesu, počinjemo da proizvodimo još više problema.
Naravno, ne treba ignorisati ili ne baviti se problemima koje dete ima, ali briga o budućnosti nije isto što i prepoznavanje pravih problema i pravljenje plana kako pomoći detetu. Trebalo bi da prepoznajemo aktuelne, stvarne probleme i da ih rešavamo. To je u redu. Problem predstavlja naša opsednutost nepoznatom budućnošću i nepoverenje u sebe i svoju decu.
Uloga anksioznosti u našoj brizi o budućnosti
Preterana briga o nepoznatoj budućnosti čini nas anksioznim, a anksioznost ometa našu sposobnost da rešavamo probleme i pomognemo detetu da reši probleme. Kako? To nas navodi da budemo kritični i preterano negativni prema deci i promoviše katastrofično i ekstremno razmišljanje. Prestajemo jasno da razmišljamo i umesto da se fokusiramo na ovde-i-sada i uradimo sledeću pravu stvar za svoje dete, fokusiramo se na mračnu i daleku budućnost za koju osećamo da smo bespomoćni da je promenimo.
Iako u ovim situacijama govori anksioznost, postoji opasnost da počnemo da verujemo u svoju anksioznost i da na nju odgovoramo kao da se strašna budućnost koju zamišljamo već ostvarila.
Roditelji i deca imaju dovoljno stvarnih problema na kojima rade svaki dan, pa ne pomaže dodavanje gomile zamišljenih budućih problema. To otežava suočavanje sa stvarnim problemima. Ovo je najpodmukliji aspekt grešaka u razmišljanju i anksioznosti.
Briga o budućnosti može pogoršati probleme
Da, problem o kome brinete postaje veći problem upravo zbog vaše brige.
Dešava se, na primer, da roditelji sa niskim nivoom samopoštovanja u strahu da će i njihovo dete biti takvo, preterano hvale i obožavaju svoje dete u nadi da će se ono osećati dobro u svojoj koži.
Uprkos njihovim najboljim namerama, dete postaje zavisno od stalnih pohvala i pažnje drugih, pa se kao rezultat toga ne razvije samopoštovanje. Tako da je preterana briga o budućnosti, verovatno pogoršala problem.
Fokusirajte se na sadašnjost
Postavljanje plana koji će pomoći detetu u sadašnjosti doneće i njemu – i roditeljima – najviše dobra.
Zato ne treba trošiti energiju na brigu o budućnosti, već se umesto toga koncentrisati na ono što mu se trenutno dešava. Možda niste baš zadovoljni njegovim ponašanjem, ali to je mnogo lakše rešiti nego da pokušavate da rešite ceo njegov život sa mesta gde se sada nalazite.
Zapamtite da se deca menjaju
Podsetite se da deca rastu, menjaju se, razvijaju i sazrevaju. I vaše dete će takođe. Deca su posao u toku. Stoga, nemojte projektovati trenutno stanje vašeg deteta u budućnost. To jednostavno nije tako jednostavno.
Da li ste vi ista osoba kao kada ste imali 12 godina? Ili 15 godina? Mi se menjamo, a i naša deca.
Deci su potrebna uputstva i pravac, ali ispravno vođenje proizilazi iz toga da jasno vidimo šta im je potrebno danas da bi sutra mogla da budu bolja.
Ponašajte se „kao da je“ vaše dete odgovorno
Poznati pedagog, Džejms Leman, savetuje roditelje da se ponašaju „kao da“ sa svojim detetom. To znači da se ponašašaju „kao da je“ njihovo dete odgovorno. Počnite sa te pozicije da se odnosite prema detetu i možda ćete primetiti promenu u njegovom ponašanju.
Pokušajte da budete objektivni.Zapitajte se: „Šta vidim i čujem, šta je preda mnom, koje su činjenice?“ Pokušajte da sagledate stvari što objektivnije.
Imajte na umu da način na koji vidite svoje dete možda govori više o vama nego o vašem detetu. Drugim rečima, često vidimo ono što želimo da vidimo ili očekujemo da vidimo.
Takođe, moramo imati u vidu da svi patimo od pristrasnosti potvrde – sklonosti da se nove informacije tumače kao potvrda onoga u šta smo sve vreme verovali. Ako verujemo da je naše dete neodgovorno, onda čak i ako je odgovorno devet puta od deset, sve što računamo je samo jedan put da je neodgovorno i koristimo to da potvrdimo svoje uverenje da je neodgovorno.
Takođe, ispitajte strahove i brige koje imate o sebi. Pokušajte da razumete ko ste i zašto se fokusirate na određena pitanja. Ovo će vam pomoći da znate kada možda projektujete nešto o sebi na svoje dete.
Na primer, ako ste doživeli traumu kao dete, možda ćete biti skloni da budete previše zaštitnički nastrojeni prema svom detetu. Ili, ako osećate da niste dostigli svoj potencijal, možete previše da gurate svoje dete.
Pokušajte da budete samosvesni i realni. I zapamtite da vaše dete niste vi.
Kako da prestanete da brinete
Ako se previše brinete o budućnosti deteta, zastanite i postavite sebi ova pitanja: Koja je verovatnoća da se moji najgori strahovi ostvare? Da li je ovo realno? Koliko je moja briga činjenica u odnosu na moju maštu? Zašto sam zabrinut zbog ove konkretne stvari? Da li se zaista radi o mom detetu? Ili se radi o meni i mojoj nesigurnosti? Da li prebrzo donosim zaključke, preterano generalizujem i činim da su stvari gore nego što jesu?
Otklonom i iskrenim postavljanjem ovih pitanja možete zaustaviti brigu o dalekoj budućnosti i fokusirati se na stvarni problem koji je pred vama.
Uključite u svoj život stvari koje će smanjiti vašu anksioznost i pomoći vam da živite u sadašnjosti. Prošetajte, čitajte, bavite se jogom ili sedite u baštu ili na terasu i na trenutak razbistrite glavu.
Briga o sebi će pomoći vašem ličnom razvoju i pomoći će vam da osvestite granicu gde prestajete vi i gde počinje vaše dete. Definisanje sebe i sigurnost u sadašnjosti omogućiće vam da odgajate decu koja će napredovati u budućnosti.
