Živimo u svetu koji je toliko opterećen time “kako nas drugi vide”, a opet, kao da uporno u partnerstvima biramo ljude koji nas “ne vide”.

U radu sa ljudima i razgovorima koje vodim, ljudi nikad nisu bili nesrećniji, nesređeniji, nikad više zbunjeni i nikad manje voljeni.

Primećeni smo na sve moguće fizičke i telesne načine, a opet kao da nismo. U nama se stvara potreba da budemo lepi, zanosni i voljeni, i istovremeno odraz u ogledalu reflektuje slepi svet.

Mi igramo na ljubav. Na emocije. Na izgled. Na svest. Na duhovnost. A toliko puta zapravo igramo na neviđeno. U svetu u kojem nikad vše duhovnosti oko nas, a nikad manje nje u nama, pitamo se zašto je tako teško pronaći nekoga?

Pročitajte i ovo: Razvod – da li je to ono što zaista želim?

Najveći odraz duhovnosti nekog društva su njegovi odnosi. A ako ćemo iskreno, odnosi danas nikad nisu bili gori.

Istina, danas više no ikad pre, imamo prilike izaći iz odnosa. Rastati se bez problema. Započeti nešto novo. Smatramo to razvijanjem svesnosti i hvalimo taj čin, no, zapravo, šta mi to zaista činimo? Mi ne živimo ljubav. Mi je ISPROBAVAMO.

Pročitajte i ovo: Gazim 40-te, hvata me panika za detetom! Ali čemu panika?!

Imamo više pokušaja nego li uspešno formiranih odnosa. Više promašaja od istinski ispunjenih trenutaka. Imamo gomile izbora i nikad manje znanja šta odabrati. Gomile alata kako postići “savršenu” vezu, a mi je nikako ne postižemo.

Gomile govornika koji nam pričaju šta treba da radimo, a nikad manje razgovora nismo vodili. Ni sa drugima, ni sa samim sobom. Mi upijamo sve i svašta u sebe, osim onoga čemu težimo – ljubavi.

Pročitajte i ovo: Gde prestajem ja – gde počinješ ti?

Ne upoznajemo se. Susrećemo se na povrsini koža. Ubrzano. Klasifikovano. Isprobano. Ako ne ide sa ovime, ići će sa onime. Ako ne ide ovako, ići će onako. Pravimo kompromise kada ne treba i ne pravimo ih kada treba. Borimo se za svoje stavove iza kojih ne stojimo i ne borimo za ono iza čega stojimo.

Mi se uvozimo. I razvozimo po društvenim mrežama. Govorimo kako nemamo vremena za gubljenje. Rano nam je. Kasno nam je. Sada nam je. Ali, sada ne možemo. Pa smo frustrirani. Jer ko će čekati narednu godinu, dve, tri da upozna nekog vrednog upoznavanja?

Pročitajte i ovo: Gordijevi čvorovi ljubavi – umete li da se razvežete?

Mi smo poremetili svoje prirodne tokove. Ne poštujemo vreme za svoju samoću. Predahe. Isceljenja. Ako smo mi spremni, očekujemo i da je ceo svet spreman. Ali, ipak, nije.

Mi nikad više nismo radili na sebi, a manje znali o sebi. O drugima. O odnosima. Mi gutamo. Upijamo. Žvaćemo. I ispljunemo. A u sebi se raspadamo zajedno sa drugima.

Pročitaj i ovo: Fatalna privlačnost – zašto ostajemo sa emotivno nedostupnim partnerima?!

Jer, da smo zaista toliko duhovni, ne bi ljudi jedni druge toliko varali. Ne bi kalkulisali u odnosima i ostajali u njima radi matematike. Egzistencije. Nametnutog morala.

Ne bi svaku strast pokušavali opravdati potrebom. Ne bi tako duhovni zapadali u tolike krize identiteta. I ako bi se toliko dugo tražili, već bi se pronašli, zar ne?

Pročitajte i ovo: Doživljaj gubitka voljene osobe – zašto su gubici teški?

A danas nije tako. 90% odnosa je disfunkcionalno. Sastavljeno od laži. Prevara. Dobrog opusa egzistencije. Prividno savršeno. Sa manjkom komunikacije. Poslikano. Naslikano. I vredno divljenja. Pogleda. Odobravanja. U izlogu veza, takmičimo se koja je bolja na društvenim mrežama. Krugovima. Tabloidima. I u pričama.

Nedostaje nam dodira. Reči. Razumevanja. Bliskosti. Sreće. Nedostaje nam strasti. Revolucija. Snage. Borbenosti.

Pročitajte i ovo: Zašto se ”ona ili ja” ljubavni trougao češće događa?

Naposletku, hronično nam nedostaje svega. Najviše, upoznavanja. A za njih treba vreme. Kojeg nama, kao i uvek, hronično nedostaje.

Odnosi vam se raspadaju jer im zaista gotovo nikad niste ni pružili šansu. I pri tome, ne mislim na šanse i oproste koje dajete kad vas već unište i samelju. Mislim na šanse da upoznate nekoga na vreme. Da ga osetite. Da znate da li ispred vas zaista stoji čovek vašeg života. Ili žena. Ili psihopata. Ili vaša fikcija.

Pročitajte i ovo: Kojih se žena muškarci plaše? I zašto? 

Uvek je potreban savet. Uvid. Objektivnost. Ali, da li smo zaista postali generacija koja je svoj kompas srca stavila u tuđe ruke? Zar zaista ne primećujemo sa kim spavamo? Budimo se. Dišemo. Delimo sebe.

I zato…

Kad birate partnera, ne birajte njegov horoskopski znak. Njegov status. Njegov posao. Njegovu imovinu. Njegovu pažnju. Njegove reči. Njegov izgled. Njegovu porodicu. Njegove interese…

Pročitajte i ovo: Želite život iz bajke? Evo zašto ne uspevate da ga ostvarite!

Kada birate partnera, birajte nekog ko ume ući u vas (ne samo fizički). Ko vas sigurno u svemu ni ne razume, ali vas ima potrebe razumeti.

Birajte nekog kome se priča sa vama o vama. O vašim snovima. Ciljevima. Strahovima. O vašoj prošlosti. Birajte nekoga ko primećuje vaš osmeh. Detalje. Vaše potrebe. Reakcije. Nekoga ko zna da bude podrška. Oslonac.

Pročitajte i ovo: Do stvarnog odnosa rušenjem slike idealnog partnera na pijedestalu

I ko je tu. Miljama daleko može da bude svako i pružati vam dobre razgovore, ali ako se ne potrudi da vam se približi, znači da ni ne želi.

Kada birate nekog. Dajte sebi vremena. I dajte mu vreme. Možda nije trenutak za nešto. Ali, ne znači da nikad neće biti.

Pročitaj i ovo: Život i partnerski odnos na klackalici – Voli me, ne voli me – i koje tu srećan?!

Postoje ljudi kojima treba isceljenje. Nekad ćete ti ljudi biti i vi. Poštujte to.

Ako treba, budite sami. A, verujte, toga vam uvek treba. Kvalitetne samoće će vam uvek nedostajati.

I…konačno, kada birate nekoga, ne birajte samo ono što vidite, birajte nekoga ko vas “vidi”. U tome je smisao.