Otvorili ste frižider. Ne zato što vam krče creva, već zato što vam je neko upravo poslao poruku koja vas je zabolela. Ili nije poslao ništa. Ili ste imali težak dan na poslu. Ili ste usamljeni. Ili ste se posvađali sa partnerom. Ili ste jednostavno umorni od toga da stalno budete jaki.

Pojeli ste čokoladu. Pa još jednu. Pa nešto slano. I odjednom nije problem samo ono što vas je povredilo. Sada se javlja i osećaj krivice zbog hrane.

Dobro došli u svet emocionalnog prejedanja – jednog od najčešćih, a najmanje shvaćenih obrazaca ponašanja.

Većina ljudi misli da je problem u hrani. Ali hrana je vrlo često samo poslednja stanica. Prava priča počinje mnogo ranije – u emocijama koje nismo naučili da prepoznamo, prihvatimo i izrazimo.

Pročitajte i ovo: Celulit – kada vas prošlost drži u nekretanju

Kao terapeuti za partnerske odnose često vidimo da emocionalno prejedanje retko nastaje samo zbog hrane. Ono nastaje u odnosu – prema sebi, prema partneru, prema porodici, prema stresu i prema sopstvenim osećanjima.

Glad ili tuga? Naše telo uglavnom zna odgovor

Fizička glad dolazi postepeno. Organizam traži energiju, a gotovo svaka hrana može da zadovolji tu potrebu.

Emocionalna glad dolazi naglo.

Ona ne traži ručak.

Ona traži baš čokoladu.

Pročitajte i ovo: Hrana kao opsesija – Poremećaji u ishrani su složena mentalna oboljenja

Ili picu.

Ili burek.

Ili sladoled.

Hrana tada nije gorivo.

Ona postaje sedativ.

Pročitajte i ovo: Kako sprečiti i lečiti gojaznost

Mozak veoma brzo uči ovu vezu. Hrana bogata šećerima i mastima podstiče oslobađanje dopamina – neurotransmitera povezanog sa osećajem nagrade i zadovoljstva. Na trenutak se zaista osećamo bolje. Problem je što taj efekat kratko traje, dok emocija zbog koje smo posegnuli za hranom ostaje nerešena.

Zato se ciklus ponavlja.

Emocije koje najčešće završavaju u tanjiru

Ljudi retko jedu zbog sreće.

Mnogo češće jedu zbog praznine.

Usamljenost, odbacivanje, razočaranje, anksioznost, dosada, hronični stres, osećaj neuspeha ili nedostatak nežnosti među najčešćim su okidačima emocionalnog prejedanja.

Kod mnogih ljudi hrana postaje ono što bi trebalo da bude partner, prijatelj ili osećaj sigurnosti.

Pročitajte i ovo: Kako da očistimo digestivni trakt

Ona ne postavlja pitanja.

Ne kritikuje.

Ne napušta.

Uvek je dostupna.

I upravo zato lako postaje emocionalni oslonac.

Zašto partner često nije problem – ali postane okidač

U terapiji parova često se dešava da osoba kaže:

“Kad god se posvađamo, ja jedem.”

Na prvi pogled izgleda da je partner uzrok.

Ali nije.

Partner aktivira emociju koju osoba već dugo nosi u sebi.

Pročitajte i ovo: Što više jedete ove namirnice više mršavite

Možda je to stari strah od odbacivanja.

Možda osećaj da nikada nije dovoljno dobra.

Možda potreba da bude viđena.

Hrana tada postaje način da se unutrašnja tenzija utiša.

Nažalost, samo privremeno.

Hrana ne rešava problem. Ona ga odlaže.

Jedna od najvećih zabluda jeste da emocionalno prejedanje znači nedostatak discipline.

Ne znači.

To je pokušaj nervnog sistema da se izbori sa preplavljujućim osećanjima koristeći najbrže dostupno sredstvo za utehu.

Drugim rečima, osoba ne traži još jedan zalogaj.

Pročitajte i ovo: Pet različitih vrsta keto dijeta

Traži olakšanje.

Problem je što olakšanje traje desetak minuta.

A zatim dolaze krivica, samokritika i obećanje:

“Od sutra više nikada.”

Već sledećeg stresnog dana ciklus počinje ispočetka.

Kako prepoznati da jedete emocije, a ne hranu?

Postavite sebi nekoliko jednostavnih pitanja pre nego što otvorite frižider.

Da li bih sada pojeo ili pojela jabuku?

Ako je odgovor “ne”, ali biste pojeli celu čokoladu, vrlo je moguće da nije glad ono što osećate.

Pročitajte i ovo: Loše strane keto dijete

Još jedno pitanje može biti još korisnije:

Šta mi je u ovom trenutku potrebno, a nije hrana?

Možda zagrljaj.

Možda odmor.

Možda razgovor.

Možda da isplačete ono što mesecima držite u sebi.

Kako prekinuti začarani krug?

Prvi korak nije dijeta.

Prvi korak je radoznalost.

Umesto da sebe osuđujete, pokušajte da razumete šta vas je dovelo do frižidera. Vođenje dnevnika emocija može pomoći da uočite obrasce. Mnogi ljudi otkriju da se prejedaju gotovo uvek u isto vreme dana ili nakon sličnih situacija – posle konflikta, usamljenog večernjeg sata ili iscrpljujućeg radnog dana.

Pročitajte i ovo: Jednostavni recepti za domaće napitke za detoksikaciju

Važno je pronaći i druge načine za regulaciju emocija. Nekome će prijati šetnja, nekome razgovor sa bliskom osobom, nekome nekoliko minuta svesnog disanja ili kreativna aktivnost. Cilj nije da sebi zabranite hranu, već da proširite „kutiju sa alatima“ za suočavanje sa stresom.

Pročitajte i ovo: Insulinska rezistencija – kad su ćelije gladne, a struk sve širi

Ako primetite da se epizode emocionalnog prejedanja ponavljaju često, da izazivaju ozbiljnu patnju ili osećaj gubitka kontrole, razgovor sa psihologom ili psihoterapeutom može biti važan korak. Traženje pomoći nije znak slabosti, već ulaganje u sopstveno mentalno i fizičko zdravlje.

Šta partner može da uradi?

Jedna od najgorih rečenica koju možete uputiti partneru jeste:

“Opet jedeš?”

Ta rečenica gotovo nikada ne rešava problem.

Pročitajte i ovo: Emotivno prejedanje

Mnogo više pomaže pitanje:

“Kako si danas?”

Ili:

“Vidim da ti je teško. Hoćeš da pričamo?”

Ljudi se mnogo ređe leče kritikama nego povezanošću.

Partner ne može da izleči emocionalno prejedanje, ali može da bude osoba pored koje se neko oseća dovoljno bezbedno da više ne mora svaku emociju da proguta zajedno sa hranom.

Hrana nije neprijatelj

Na kraju, možda je najvažnije razumeti da hrana nije problem.

Hrana ne laže.

Ne manipuliše.

Ne povređuje.

Ona samo postaje sredstvo kojim pokušavamo da popunimo prazninu koju nije napravio tanjir.

Pročitajte i ovo: Umetnost pijenja vode – kako da pravilno hidriramo svoje telo

Zato pravo pitanje nije:

“Kako da prestanem da jedem?”

Već:

“Šta u mom životu već dugo pokušavam da nahranim?”

Odgovor na to pitanje često je početak mnogo dubljeg oporavka od bilo koje dijete.