Nije problem kad nema seksa. Problem je kad ga ima – bez želje.
Kad seks postane stavka na spisku, a bliskost se meri kalendarom, nešto važno se izgubilo – i to nije ljubav.
„Normalne“ veze često ćute o ovome. A tišina je najskuplja cena intime. Jer seks iz obaveze ne zbližava. On samo odlaže razgovor koji odavno čeka.
Pročitajte i ovo: Vaš partner ismeva vaš izraz lica tokom orgazma? Evo kako da to prevaziđete
U jednom trenutku, gotovo neprimetno, seks u mnogim vezama prestane da bude spontan. Ne nestane naglo, ne eksplodira u problem, već se tiho transformiše u stavku na spisku. Kao pranje sudova ili odlazak u nabavku. Ne zato što nema ljubavi, već zato što se želja izgubila negde između obaveza, umora i očekivanja.
O tome se retko govori otvoreno, jer „normalne“ veze bi, navodno, trebalo da imaju normalan seks. Redovan, pristojan, bez previše pitanja. A kada seks postane obaveza, javlja se osećaj krivice. Ako ne želiš, nešto s tobom nije u redu. Ako pristaneš bez želje, prećutno se nadaš da će proći brzo. I tako se stvara začarani krug intime bez stvarne bliskosti.
Pročitajte i ovo: DIRTY TALKING: Lascivno ophođenje u seksu među partnerima (pričaj mi gadosti…)
Seks kao obaveza najčešće ne nastaje zbog gubitka privlačnosti, već zbog gubitka prostora za želju. Želja ne voli pritisak. Ne reaguje na „trebalo bi“, „red je“, „koliko je prošlo“. Ona traži sigurnost, ali i slobodu. Kada seks postane dokaz ljubavi, lojalnosti ili funkcionalnosti veze, on gubi ono što ga čini živim.
Pročitajte i ovo: Kako da zaustavite preuranjenu ejakulaciju
U dugim vezama, posebno u brakovima, seks često postaje indikator zdravlja odnosa. Ako ga ima – sve je u redu. Ako ga nema – problem je ozbiljan. Taj pojednostavljeni narativ ne ostavlja prostor za nijanse. Ne uzima u obzir hormonske promene, mentalni umor, emotivnu distancu ili činjenicu da se ljudi menjaju. Seks tada prestaje da bude izbor i postaje potvrda da veza još „radi“.
Posebno su pogođene žene, koje se često osećaju rastrzano između sopstvenog umora i očekivanja partnera. Kada seks postane obaveza, telo često reaguje povlačenjem. Želja se ne može glumiti zauvek. I što se duže ignoriše, to se dublje gubi kontakt sa sopstvenim potrebama.
Pročitajte i ovo: Koliko često treba da imate seks?
Muškarci, s druge strane, često seks doživljavaju kao poslednji preostali oblik bliskosti. Kada ona izostane, osećaju se odbačeno, čak i kada razumeju racionalne razloge. Tako se jaz produbljuje – jedan partner se povlači jer je pritisnut, drugi pritiska jer se oseća udaljeno.
Pročitajte i ovo: Kakav je osećaj orgazma? Kako ga doživljevaju žene a kako muškarci
Problem sa „normalnim“ vezama je što često normalizuju nezadovoljstvo. Seks bez želje postaje kompromis, a kompromis navika. Umesto pitanja šta nam se dešava, postavlja se pitanje koliko često je dovoljno. Umesto razgovora o bliskosti, pregovara se o učestalosti.
Psihološki gledano, seks kao obaveza dugoročno nagriza odnos. Ne zato što ga nema dovoljno, već zato što prestaje da bude iskren. Intima bez autentičnosti stvara tiho nezadovoljstvo koje se kasnije pojavljuje kao distanca, iritacija ili potpuno gašenje želje.
Pročitajte i ovo: OBREZAN ILI NEOBREZAN: Šta svaka žena treba da zna
Brutalno iskrena istina je da mnoge „normalne“ veze funkcionišu na autopilotu. Ljubav postoji, ali se ne neguje. Seks se dešava, ali se ne oseća. A to stanje se održava jer je lakše ostati u poznatom nego otvoriti razgovor koji može da zaboli.
Pročitajte i ovo: Seks kroz decenije i kada je najbolji – u 20-im, 30-im, 40-im ili 50-im?
Sito&Rešeto zaključak je jednostavan: seks ne bi trebalo da bude obaveza, već posledica bliskosti. Kada postane dužnost, to nije znak kraja veze, već signal da nešto važno traži pažnju. Ne više seksa, već više istine. Jer želja ne nestaje sama od sebe – ona se povlači tamo gde nema prostora da bude slobodna.
