Kažu da su prijatelji porodica koju sami biramo. Oni su tu da nas podrže, da se nasmejemo zajedno do suza, da budemo rame jedno drugome kada život udari.
Ali, šta kada prijateljstvo počne da boli? Ne kroz otvorene svađe, nego kroz tih, podmukao osećaj da nešto nije u redu. Tu na scenu stupa pasivna agresija – ona vrsta skrivene napetosti koja se ne kaže direktno, ali se i te kako oseća.
Pročitajte i ovo: Ne volim ga više ali ne mogu da ga napustim: zašto se to događa i kako da izađete iz toga
Pasivna agresija u prijateljstvu često počinje sitno. Poruke koje ostaju „seen“, a odgovor nikako da stigne. Izgovori poput „zaboravila sam“ ili „nisi mi javila“ iako znamo da jesmo. Ili su to tišina na naš uspeh, polusmešak kada nešto podelimo, komentar koji deluje kao kompliment, ali nas zaboli dublje nego otvorena uvreda.
Pročitajte i ovo: Šta da radite (i ne radite) ako vam se partner čini udaljenim
Primer? Kada prijateljica vidi da ste smršali i kaže: „Super izgledaš, mada meni je to malo previše, više volim kad ima žene na ženi.“ Ili kad podelite da ste dobili unapređenje, a reakcija bude: „Baš fino, ja ne znam kako možeš da radiš tamo, ja bih se ubila od dosade.“ Rečenice koje spolja deluju bezazleno, a iznutra nose poruku: „Nisam baš srećna zbog tebe.“
Pročitajte i ovo: Zašto nam je lakše da vidimo problem u drugima, nego u sebi
Pasivna agresija se često krije iza ironije, sarkazma, tišine ili čak preterane ljubaznosti. Umesto da kažu otvoreno: „Ljubomorna sam“ ili „Povredilo me je“, neki ljudi pribegnu ovakvim suptilnim ubodima. I to može biti posebno bolno baš zato što dolazi od nekoga koga smatramo bliskim.
Pročitajte i ovo: Kako da znate da li je on / ona pravi partner za vas
Najgore je što pasivna agresija stvara nevidljive zidove. Počinjemo da sumnjamo u sebe, da preispitujemo da li smo previše osetljivi, da li umišljamo. Ali istina je da ako nešto stalno bode i ostavlja gorak ukus, to nije slučajno. I ne, nije vaša dužnost da gutate otrov samo zato što dolazi upakovan u šalu.
Pročitajte i ovo: Ako se ne usuđuje da ti priđe, priđi ti njemu: Evo zašto to treba da uradiš!
Šta onda raditi? Prvi korak je da priznamo sebi da to nije „samo takav karakter“ niti „samo njen humor“. Drugi je da postavimo granice. Nekada to znači razgovor: „Čujem da često komentarišeš moje izbore na način koji me povređuje. Ako je to šala, meni ne prija.“ Nekada znači i povlačenje – jer pravo prijateljstvo ne bi trebalo da vas tera da stalno branite svoje postojanje.
Pročitajte i ovo: On je jako emotivan, samo to nikad ne pokazuje
Prijateljstvo, isto kao i ljubav, treba da bude prostor sigurnosti. Ako u njemu dominira osećaj da se stalno pravdate, objašnjavate ili gasite, to je znak da nešto ozbiljno ne valja. Pasivna agresija nije „sitnica“ – ona polako potkopava temelje, sve dok ne ostanemo sa pitanjem: „Zašto sam uopšte ovde?“
Pročitajte i ovo: Šta ako on nije zainteresovan?!
Ono što je najvažnije da zapamtite jeste da zdrava prijateljstva podstiču rast, a ne nesigurnost. Ako prijateljstvo boli više nego što leči, možda je vreme da ga redefinišete – ili da ga pustite. Jer niko, pa ni oni najbliži, nema pravo da vas ponižava iza maske nežne reči i sarkastičnog osmeha.
