„Već sam tada spoznao da mi misli dolaze na um katkad s rečima, a katkad u slikama. Ponekad neku zamisao nisam mogao ni da pojmim iskazanu rečima. Ali bi mi se slika nečega odmah pojavila pred očima.“ (Orhan Pamuk, „Žena crvene kose“)

Često imamo priliku da čujemo kako slika govori više od hiljadu reči. U svetu integrativne art psihoterapije ta tvrdnja ima posebno mesto. Šta ona zapravo predstavlja?

Julija Vukašinović, psiholog i integrativni art psihoterapeut

Ova, sada već pomalo upotrebom izlizana, izreka ukazuje na to da se slikom može izraziti više nego rečima, jer slika obuhvata veliku količinu informacija, omogućavajući prenošenje poruka lakše nego verbalnim putem, a ideja i njihovih značenja bolje i efikasnije nego pisanim rečima.

Pročitajte i ovo: Šta je foto-terapija i kako se čuvari uspomena koriste u psihoterapijske svrhe?

Istraživanja ukazuju na to da brže, tačnije i duže pamtimo vizuelne slike nego reči. Deca vide i prepoznaju pre nego što progovore, odnosno, viđenje dolazi pre reči.

Pročitajte i ovo: Može li pravi partner da se sretne u pogrešno vreme?!

Takođe, kroz istoriju civilizacije slika se upotrebljavala ranije nego pismo. Smatra se da slika ima moć nad onim što prikazuje, odnosno, moć da zagospodari objektom.

To je jedan od razloga zašto su upotrebljivane i u pećinama, zašto pomažu deci da ovladaju situacijom, a takođe i zašto su u nekim religijama zabranjivane. Osim toga, postoje dokazi da slike imaju značajan uticaj na naše telo. Na primer, jednostavna istraživanja ukazala su na to da samo izlaganje slikama prirode u bolničkoj sobi može da smanji dužinu ostajanja u bolnici i da poboljša stanje pacijenata.

Pročitajte i ovo: Detaljan vodič za zavođenje žena – o čemu treba da vodite računa i šta žene žele

Terapijski pravci koji podrazumevaju upotrebu umetničkih medija pomažu da se izraze prikriveni konflikti i da se misli i osećanja dovedu u zonu svesnog, jer imaju moć da prodru u nesvesno. Tako i slika uspostavlja vezu između svesnog i nesvesnog. Budući da predstavlja izraz našeg nesvesnog, ona je deo unutrašnjeg sveta klijenta i spona između unutrašnjeg i spoljašnjeg.

Pročitajte i ovo: Pazi koga biraš (za ulogu žrtve!)

Slika pomaže klijentima da konkretizuju stvari i da svoju situaciju jasnije prikažu. Ona omogućava da se misli i osećanja izraze na vizuelno-simbolički način, dobijajući time vidljivu formu.

Vizuelni mediji su važni jer su mnoge misli vizuelne, a sećanja mogu biti preverbalna.

Slika zapravo olakšava izražavanje potisnutih misli, zabranjenih sećanja i teških emocija.

Pročitajte i ovo: Brak vam je u krizi? Zbog ljubavi ili seksa?

Ona može da prodre do sadržaja kojih osoba nije svesna, o kojima joj je neugodno da razgovara ili koje ne ume da formuliše verbalno. To znači da slike mogu da izraze ono što reči ne mogu, „govoreći“ čak i ono neizrecivo.

Pročitajte i ovo: Kako da prepoznate panični napad – simptomi napada panike

Klijenti se često javljaju na psihoterapiju zbog problema koje imaju u međuljudskim odnosima. Nadovezujući se na prethodni tekst o upotrebi fotografija u psihoterapijske slike, može se ponovo naglasiti da fotografije govore i o pojedincu i o njegovim vezama sa spoljnim svetom. Često se fotografije korišćene u savetovanju fokusiraju upravo na odnose.

To je moguće ilustrovati i konkretnim primerom klijenta iz prakse, koji je potražio profesionalnu psihološku pomoć povodom osećaja usamljenosti, izolovanosti, doživljaja da je pasivni posmatrač svog života, u koji se ne uključuje, koji ne ume da priđe ljudima niti dozvoljava da oni njemu priđu.

Pročitajte i ovo: Kako da zaustavite napad panike – tehnikekoje mogu da vam pomognu kada vas uhvati panični napad

Kako bi slikovito prikazao to o čemu govori, klijent je izabrao fotografiju kaktusa, koji nastanjuje veoma sušne i nepristupačne predele, usamljen i udaljen od drugih biljaka. Fotografija je simbolično reprezentovala njegov osećaj otuđenosti, odvojenosti od drugih, stvaranje oklopa sa bodljama kojima se štiti, ujedno izbegavajući kontakt i onemogućavajući drugima da mu priđu.

Pročitajte i ovo: Vodič za muškarce kojima je neprijatno da prilaze ženama

Rad na ovoj temi bio je potpomognut i fotografijom koju je klijent pronašao u svom porodičnom albumu, na kojoj je prikazano jedno porodično okupljanje, koje je klijent proveo sam u uglu sobe, gledajući u pod, sa dominantnim osećajem usamljenosti i dosade, dok ostali članovi u dobrom raspoloženju poziraju, zaboravljajući na njega. Ta fotografija iz detinjstva otvorila je riznicu sećanja i pomogla je klijentu da istraži i razume svoja osećanja i dosadašnja iskustva.

Važno je napomenuti da je slika samo inspiracija za ulazak u psihoterapijski rad. Ona olakšava aktiviranje emocionalnih procesa, na kojima se onda radi u sigurnom terapijskom okruženju. Treba skrenuti pažnju i na to da ne postoji unapred dato značenje slike.

Pročitajte i ovo: Zavist – emocija sa dva lica – kad tuđi uspeh doživljavaš kao svoj neuspeh

Gledanje, tumačenje i otkrivanje značenja slike je istraživanje koje predstavlja zajednički poduhvat klijenta i terapeuta. To je interakcija uz pomoć koje klijent dolazi do sopstvenih odogovora i uvida, koji su nužni, ali ne i dovoljni, već zahtevaju dalju proradu kroz različite psihoterapijske tehnike, i donošenje novih odluka na svesnom nivou.

Pročitajte i ovo: Nasilje u adolescentnim vezama i uloga roditelja – od romantične ljubavi do nasilja

Pomenuti klijent je uz pomoć slika i fotografija uspeo da istraži svoje interpersonalne relacije. Mi smo socijalna bića i imamo potrebu za kontaktom i odnosima. Ponekad se dogodi da ti odnosi budu ispunjeni konfliktima ili da nam je teško da shvatimo našu ulogu u njima.

Ukoliko želite bolje da razumete odnos koji imate sa nekom osobom, kao zanimljiva vežba mogla bi da posluži analiza vaših zajedničkih fotografija.

Pročitajte i ovo: Zašto narcisoidnost dominira odnosima – pogubni obrasci ponašanja koje ne otpuštamo

Neka od pitanja koja bi mogla da podstaknu razmišljanje su: kada i kako je fotografija nastala, na čiju inicijativu, ko vas je fotografisao, kako ste pozicionirani na slici jedno u odnosu na drugo, koliko ste udaljeni, u kom pravcu gledate, postoji li neka interakcija, da li i kako se smejete, ukoliko ste zagrljeni kako vam deluje taj zagrljaj (obostrano ili ne, “daviteljski”, “zaštitinički”…), da li uvek stoji neko između vas, i na kraju, da li uopšte imate zajedničku fotografiju.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.