Šta povezuje Ajfelovu kulu u Parizu, grobnicu faraona Tutankamona u Egiptu, dorski stil stubova u Antičkoj Grčkoj, slike u Rembrantovom muzeju u Amsterdamu, freske u manastirima u Srbiji, haiku poeziju u Japanu, sambu u Brazilu, Bahove kompozicije, brodvejski mjuzikl, Sidnejsku operu, Kineski zid…?

Forma izražavanja, vreme i prostor su različiti, ali pojmovi „umetnost i čovek“ su zajednički. Umetnost je prisutna u čovečanstvu praktično od postanka čoveka, postavši neodvojiva od ljudskog društva, te su važnost umetnosti i uloga umetničkih sadržaja u životu čoveka veliki i značajni.

Julija Vukašinović, psiholog i integrativni art psihoterapeut

Umetnost može da stvara novu realnost, da prevazilazi postojeći svet, povećavajući fleksibilnost i slobodu. Umetnost dopunjava i ulepšava život, čineći ga manje monotonim, i pruža nova saznanja.

Pročitajte i ovo: Opasna identifikacija sa predstavom o tome kako bi trebalo da izgleda idealni partner, veza ili brak – Zašto me povređuješ?! To me boli!

Umetnost omogućava da se uvede red u haos i da se pruži svrha problematičnim iskustvima. To je jedna od trajnih snaga i aspekata ličnosti koje se razvijaju iz sposobnosti da se ljudi izdignu iznad nesreće (takozvana rezilijenca). Umetnost budi u čoveku snagu koja mu pomaže da prebrodi teškoće.

Kad se čitaju biografije nekih poznatih umetnika ili romani inspirisani njihovim životima, pronalaze se brojne nedaće za koje su izlaz tražili u umetničkom stvaralaštvu. Zato i postoji gledište da umetnost čini sponu između čoveka i sredinskih dešavanja, da uravnotežava, ublažava neprijatne emocije, pa da ih čak i razrešava.

Pročitajte i ovo: Probudi divu u sebi kroz boudoir doživljaj, moćan način osnaživanja i podizanja samopouzdanja žene

Umetnost opušta napetost, daje odušak agresivnim impulsima, troši višak energije i pročišćava dušu. Ovo gledište često je pripisivano Aristotelu, a u skladu je sa psihoanalitičkim pristupima umetnosti. Potisnute emocije gube vlast nad našim mentalnim životom onda kada se njima nađe izlaz. Čovek u svoje delo projektuje svoje strahove, misli, osećanja.

Pročitajte i ovo: Zašto su nam potrebni junaci u odnosima?

To je i način da se zadovolje potisnute želje, pa čak i one koje nisu u saglasnosti sa društvenim normama. Kroz simboličko ispunjavanje želja, čoveku je data prilika da ispuni i svoje nagone, a da istovremeno bude i društveno prihvatljivo biće.

Umetnost pruža priliku da se kroz simbole i metafore izvedu na površinu čovekova unutrašnja iskustva, misli i osećanja, koja bi u suprotnom ostala potisnuta, ali njihovom transformacijom u umetničku formu osoba se osobađa bojazni da li će to što izražava biti socijalno prihvatljivo.

Pročitajte i ovo: Kako se pravilno koristi čarobni novogodišnji štapić

Na ovaj način, umetnost pruža rasterećenje i kontrolu, i predstavlja izvor zadovoljstva. Umetnost je izraz individualnosti. Oslobađa prostor za igru, maštu, imaginaciju i kreativnost. Ona je fleksibilna, svestrana, spontana i ugodna. Uz upotrebu umetnosti osoba postaje aktivna, jer ona uključuje celo biće.

Pročitajte i ovo: Patrik Melrouz ili seksualno zlostavljanje u detinjstvu

Odavno se smatra da je umetnost veoma prirodna forma primarne prevencije, a istraživanja ukazuju na to da može da nahrani dušu, da motiviše osobu na promenu i da izazove fiziološke promene u telu.  Kreativni procesi imaju pozitivan efekat na telo, um i dušu.

Crtanje, slikanje, pravljenje skulptura pomažu osobi da se relaksira, ona postaje fokusirana i koncentrisana na zadatak koji ima pred sobom, te tako ne može da misli o brigama. Sam čin stvaranja može biti katarktički, energija se koristi na konstruktivan način i tenzija se otpušta, te ima umirujući efekat.

Pročitajte i ovo: Može li pravi partner da se sretne u pogrešno vreme?!

To je jedan od načina da se čovek oslobodi uticaja životnih stresora. Stvaranje umetnosti oslobađa, smanjuje stres, potvrđuje, izražava i komunicira nešto. Umetnost je konkretna i trajna i predstavlja prirodan način komunikacije.  Smatra se da ne samo stvaranje, već i samo posmatranje umetničkog dela može imati pozitivna dejstva na celokupno čoveko zdravlje.

Pročitajte i ovo: Šta je foto-terapija i kako se čuvari uspomena koriste u psihoterapijske svrhe?

Uzevši sve rečeno u obzir, ne iznenađuje vest da se u Kanadi pokreće projekat koji će omogućiti lekarima da izdaju recepte za odlazak u muzej, propisujući umetnost kao dodatnu terapiju.

Lekovitost umetnosti odavno je zapažena, a njena primena u okviru psihoterapije formirala se sredinom prošlog veka. U prvoj polovini 20. veka izučavala se psihopatologija umetničkog stvaralaštva, da bi se potom naglasak prebacio na psihoterapiju.

Pročitajte i ovo: Vodič za muškarce kojima je neprijatno da prilaze ženama

Postojale su dve struje psihoterapeuta, jedni koji su smatrali da su sama umetnost i kreativni procesi lekoviti, zastupajući pravac “umetnost kao terapija”, i drugi koji su akcenat stavljali više na psihoterapiju, zastupajući pravac “umetnost u terapiji”. U prvom slučaju, umetnost je i sredstvo i cilj, u drugom slučaju umetnost je sredstvo, a terapija cilj.

Pročitajte i ovo: Brak vam je u krizi? Zbog ljubavi ili seksa?

U prvom slučaju samo stvaranje je sredstvo ozdravljenja. U drugom slučaju je terapijska praksa oplemenjena umetničkim elementom, priključujući umetnost nekom od priznatih psihoterapijskih pravaca.

Photo by Héctor Martínez on Unsplash

Umetnost može da bude samoj sebi cilj, a njena lekovita svojstva su nepobitna.

Pročitajte i ovo: Želite život iz bajke? Evo zašto ne uspevate da ga ostvarite!

Ipak, stvaranje umetnosti je samo prvi korak, koji omogućava da se proces stvaranja i simbolički sadržaj stvorenog dela istražuju u kontekstu psihoterapijskog odnosa između terapeuta i klijenta, na putu postizanja terapijskih ciljeva.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.