Kao najsvežiji jesenji novitet predstavljamo vam Jogu, roman Emanuela Karera, koga neki smatraju francuskim Knausgorom, a britanski Gardijan naziva „najvažnijim francuskim piscem za koga niste čuli“.
U ovom maestralnom autofikcijskom delu Karer bespoštedno ogoljava vlastite slabosti, strahove i životne krize – istina je apsolutni imperativ ovog pomalo narcisoidnog i sujetnog pisca.
Joga je knjiga o dubokoj depresiji, emotivnom slomu, prijateljstvu, terorizmu i drami izbeglica, književnosti i muzici, knjiga koja uprkos sumornim tonovima budi nadu i predstavlja dragocenu lekciju o lepoti življenja.
„Možda najbolja knjiga Emanuela Karera.“
— France Inter
Ogoljeno iskren, Karer u Jogi govori o svom silasku u pakao depresije, ali i o terorizmu, migrantskoj krizi, književnosti, muzici, prijateljstvu i emotivnim vezama. I o jogi, kojom se bavi trideset godina.
Emanuel Karer je na desetodnevnom kursu vipasane, na kojem učesnici ne mogu da komuniciraju međusobno niti sa spoljnim svetom, kada se dogodi napad na Šarli ebdo. Zamoljen da napiše govor u čast nastradalog Bernara Marija, naglo prekida odmor i vraća se u Pariz. Život mu se raspada: njegov brak se okončava, a zatim i veza s ljubavnicom.
„Hteo je da napiše ’veselu’ knjigu o jogi, a onda ga je zgromila depresija. U ovom maestralnom zaronu u ponor ipak se nazire put do oporavka, koji jeste moguć.“
— Télérama
Sledi razdoblje duboke depresije koje ga vodi u bolnicu na terapiju elektrošokovima. U pokušaju da preokrene svoju nepodnošljivu svakodnevicu, odlazi na ostrvo Leros, gde provodi nekoliko meseci moderirajući radionice pisanja za mlade avganistanske izbeglice.
Ne štedeći druge, a ponajmanje sebe, Karer nam donosi bolno iskreno priču o jogi i depresiji, meditaciji i terorizmu, čežnji za jedinstvom i bipolarnom poremećaju. Stvari koje na prvi pogled ne idu zajedno, a ipak – idu.
Joga je jedna od onih dragocenih knjiga koje nas teraju da cenimo trenutke čiste radosti ma koliko bili mali, kao i da pokušamo da postanemo bolji ljudi.
***
Emanuel Karer je francuski pisac, novinar, scenarista i reditelj. Rođen je u Parizu 1957. i diplomirao je političke nauke. Karijeru je počeo kao filmski kritičar za časopise Positif i Télérama. Napisao je više knjiga, a probio se novelom Brkovi (1986), koju je Džon Apdajk u recenziji za časopis The New Yorker nazvao „zapanjujućom“.
Posle romana Protivnik (2000), koji se bavi slučajem francuskog ubice Žan-Kloda Romana, Karer piše u autofikcijskom stilu, koristeći likove i događaje iz svog života. U delima se često bavi samoanalizom, kao i istraživanjem ljudskog identiteta i granica stvarnosti.
Za književno stvaralaštvo dobio je više priznanja: nagradu „Femina“ za roman Razred na snegu (1995), „Anri-Gal“ Francuske akademije nauka za celokupno stvaralaštvo, „Renodo“ za knjigu Limonov (2011), priznanje lista Le Monde za roman Carstvo (2014), kao i mnoge druge. Nekoliko njegovih knjiga adaptirano je za film, a sam Karer režirao je filmsku adaptaciju svoje novele Brkovi.