Nakon biljnih pljeskavica i čitave palete proizvoda koji liče na one od pravog mesa, uskoro stižu i biljna svinjska rebarca koja će imati i jestive kosti, takođe prilagođene veganskoj ishrani.

Svinjska rebra na biljnoj bazi sa iznenađenjem – jestivim veganskim kostima – uskoro će debitovati na trpezama, najavljuju iz kompanije „Đusi marblz“ (Juicy Marbles).

Ideja o jestivim kostima javila se tako što je proizvođač veganske hrane želeo da rebarca imaju kosti koje se mogu kompostirati, ali je potom shvatio da bi mogla da budu i jestiva. Prva ovakva rebra biće dostupna od kraja avgusta u Velikoj Britaniji, EU i SAD.

Cena tek treba da bude određena i kompanija će prikupiti povratne informacije kupaca od prvih serija kako bi dodatno prilagoditi recept, naziv i pakovanje proizvoda pre punog lansiranja. Cena će biti viša od cene običnih rebara, koja su uglavnom jeftin mesni proizvod.

Proizvođači takozvanog biljnog mesa nastavljaju sa inovacijama, ali neke velike kompanije u tom sektoru zabeležile su pad u prodaji jer kriza troškova života gura kupce ka jeftinijem običnom mesu.

Image by chandlervid85 on Freepik

Na tržištu je sve više alternativa za pravo meso. Za sada prednjače veganske biljne varijante.

Smanjenje tradicionalne potrošnje mesa u bogatim zemljama, gde ljudi već jedu više crvenog mesa nego što je zdravo, od vitalnog je značaja za rešavanje klimatske krize.

Emisije gasova staklene bašte iz poljoprivrede najviše potiču od stočarstva, posebno goveda. Oko 15 odsto svih globalnih emisija generiše poljoprivreda.

S druge strane, uzgajanje biljnih vrsta stvara daleko manje gasova sa efektom staklene bašte. Smanjenje potrošnje mesa i mlečnih proizvoda takođe smanjuje zagađenje i korišćenje zemljišta i vode, a naučnici kažu da bi to mogao da bude najefikasniji način da ljudi smanje svoj štetan uticaj na planetu.

Za nekoga kosti napravljene od biljaka možda predstavljaju ideološku provokaciju, ali ne bi trebalo da shvatamo ove stvari previše ozbiljno. To je zabavno. Kosti vas navode da jedete rukama i delite (hranu) sa svima za stolom“, rekao je Vladimir Mićković, suosnivač kompanije „Đusi marblz“, čije je sedište u Sloveniji.

Oko jedenja mesa je stvorena čitava kultura slavlja, deljenja i pripadnosti. Svako ko izbacuje meso iz ishrane može se osećati isključenim iz kulturnih tradicija. Zato smo izabrali rebra kao naš sledeći proizvod“, objašnjava Mićković.

Image by KamranAydinov on Freepik

Ni veganske kosti ne treba da budu otpad

Kompanija je počela sa prodajom biljnog bifteka i mesa prošaranog masnoćom 2022. godine. Kosti, koje imaju istu količinu proteina kao i sušeno tanko sečeno goveđe meso (beef jerky), moraju se peći ili pržiti da bi se dobila hrskava grickalica, nakon što se pojede meso biljnog porekla.

Pošli smo od toga što nismo želeli da kosti budu otpad. Nadam se da i kosti možemo da učinimo ukusnim, tako da se od njih može kuvati i bujon. Najvažnije je da vidimo kako ljudi reaguju“, istakao je Mićković.

Prva serija rebara na bazi soje biće u prodaji krajem avgusta

Želimo da prikupimo što više povratnih informacija jer prijatelji i porodica iskrenom kritikom mogu da vam daju samo delić ocene čitavog tržištaPun obim prodaje biljnih rebara očekujemo početkom 2024. godinenaveo je Mićković.

Početkom avgusta, pioniri na polju proizvodnje veganskih hamburgera, kompanija “Beyond Meat” ukazala je na negativan trend. Prodaja je, kako kažu, opala skoro za trećinu. Takođe, kompanije specijalizovane za veganske proizvode kao što su “Meatless Farm” i “Plant & Bean” u Velikoj Britaniji propale su ranije ove godine.

Cena običnog mesa ne odražava njegov uticaj na životnu sredinu i mnoge kompanije za proizvodnju takozvanog biljnog mesa i dalje povećavaju proizvodnju i smanjuju svoje troškove.

Neizvesnost vlada u čitavoj prehrambenoj industriji bez obzira na to da li su proizvodi veganski ili ne

Osim faktora cene, kaže Mićković, sektor se suočio i sa problemom mnogo „plagijatorskih brendova“ koji su pokušavali da preuzmu udeo na tržištu bez fokusa na kvalitet.

Učinak jedne kompanije na berzi ne čini kategoriju održivom ili ne, niti nekoliko propalih biljnih kompanija. Posao je težak i kompanije, uključujući one iz mesne i mlečne industrijetakođe propadaju. Naša prodaja samo raste, iako smo nova kompanija“, rekao je Mićković.

Druge alternative za meso nastavljaju da se šire tržištem hrane. Izraelska kompanija Alep farms“ nedavno je tražila odobrenje od britanskih nadležnih tela za prodaju svog biftekakoji je uzgajan iz pravih mesnih ćelija.

To je bio prvi takav zahtev u Evropi i usledio je nakon što su u junu u SAD odobrenje dobila dva proizvoda od laboratorijski uzgajanog pilećeg mesa.

Češka kompanija “Mewery”, u junu je predstavila pljeskavicu napravljenu od svinjskog laboratorijski uzgajanog mesa.

Proizvodnja mesa i mlečnih proizvoda koristi 83 odsto poljoprivrednog zemljišta širom sveta i uzročnik je 60 odsto emisija gasova staklene bašte u poljoprivredi. Izveštaj Bostonske konsultantske grupe iz 2022. godine navodi da je takozvano biljno meso najefikasnije ulaganje kada je u pitanju rad na usporavanju klimatskih promena.