Ne samo da su devojčice danas mnogo slobodnije i otvorenije u pristupu dečacima, nego što je to bilo pre dvadesetak godina, već su i vrlo agresivne među sobom.
Vršnjačko nasilje je u porastu iz dana u dan. Na pitanja zašto su mlade žene danas toliko agresivne, kako je došlo do toga da zamene uloge sa dečacima i šta je razlog ovoj ozbiljnoj devijaciji u mentalnom sklopu mladih žena, govori Jelena Holcer, pedagog i osnivač Škole za roditelje.
Vreme odrastanja dece u našem vremenu je toliko drugačije da se skoro ni ne mogu pronaći sličnosti sa vremenom odrastanja njihovih roditelja, a da ne pominjemo vreme njihovih baba, deda ili još daljih predaka.
Roditeljska uloga je oslabljena, njihov vaspitni uticaj je bleđi, jer su oni više nego ikada preokupirani jurnjavom za egzistencijom. Škola ima obrazovnu, a ne vaspitnu ulogu. Vršnjaci mogu imati još manje vaspitnog “štofa” nego vaše dete.
Pa, ko onda vaspitava našu decu?
Najveći uticaj na njih imaju digitalni sadržaji i mediji. Decu danas nazivamo “digitalni urođenici”, u tolikoj meri im je jezik kompjutera i tehnike bizak, kao da im je urođen, srasli su sa njim, dok su njihovi roditelji “digitalni doseljenici”, u smislu da treba da se tek učimo onome što se našoj deci podrazumeva, iako ih tome nismo ni mogli naučiti mi. Ovakva promene su i doprinele da deca više nisu deca na način kako smo decu posmatrali pre nekoliko godina.
Izgubile su na ženstvenosti, a dobile na agresivnosti. Otvorene su, direktne, svoja prava zahtevaju na najkonkretniji mogući način. Iako u njihovom “novom” ponašanju ima mnogo prednosti, ipak, prednjače mane.
Devojčice, kao i dečaci, uostalom, svoja ponašanja, pa i agresiju, uče iz digitalnih sadržaja koji su sve samo ne edukativni. Ako je prosečno gledanje televizije ili kompjutera jednog tinejdžera dva i po sata dnevno, sigurno je da će videti barem dva virtuelna ubistva dnevno. Ovakvi sadržaji utiču na smanjenje osećaja za agresiju u realnom okruženju i izostanak svake empatije.
A sada pomnožite tu brojku sa mesecima i godinama odrastanja.
U vršnjačkom društvu, devojčicama se agresivnost lakše prašta, a ne bi trebalo, jer zapravo, sve više uzima maha.
Novo vreme, u kome odrastaju, uticale su na porast fizičke agresivnosti među devojčicama, a zadržale njihovu, od ranije poznatu, verbalnu ili socijalnu agresiju.
Slično je sa seksualnim iskustvima. Deca o seksualnosti uče ili od vršnjaka, koji možda znaju i manje od njih, ili iz sadržaja sa televizije ili interneta, a to su, uglavnom, pornografski sadržaji.
U periodu puberteta, kada se kod dece javljaju ova interesovanja, lako je “skliznuti” u agresivnost, ili ranu seksualnost, jer su to iz ovih oblasti, ponuđeni sadržaji. A kada takve tinedžerke postanu mlade žene, njihova agresivnost može da preraste u patološku ambicioznost. One zadržavaju svoje stare osobine, agresiju, izrazitu otvorenost, potrebu za dominacijom, samo sada primerene svom novom uzrastu, uz drugačije manifestacije ponašanja. Na primer, nemaju obzira da postignu svoj cilj na radnom mestu ili slično.
Nekada su ovakve žene bili izuzeci, a sada sve više postaju pravilo. Na roditeljima je da u ovom pravilu od svojih ćerki prave izuzetke.
